Izvor: Politika, 04.Jul.2009, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stablo Talijana čuva korene
U nekada najvećem srpskom selu Azanji danas je više razvoda nego svadbi i više umrlih nego đaka prvaka. Da se prošlost ne zaboravi, a selo oživi, stara se jedna familija neobičnog prezimena
Grčac, Azanja, Vlaški Do – Samo u jednom danu 1940. godine u Azanji je bilo 25 svadbi, a ove godine – samo dva venčanja. Mladi se okreću životu u gradu, gube se prave vrednosti, kuće prazne... Ima dosta neoženjenih momaka, deca se ne rađaju. A mi smo na rubu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Beograda, zamislite šta je dalje, kada se krene ka jugu...
Ovako pripovedaju doktor Miodrag i matičar Žarko, obojica Talijan, koji su istražujući poreklo svog prezimena, inače jednog od retkih koje se u ovim krajevima ne završava na „ić”, postali i neslužbeni hroničari Azanje, koja je od 1887. pa do 1949. godine, kada je podeljena na tri dela, službeno imala status najvećeg, a po nekima i najbogatijeg srpskog sela.
U Grčcu, srpskom Misisipiju, kako ga nazivaju, sedimo sa nekadašnjim lekarom i direktorom za plan i razvoj Kliničnog centra Srbije, njegovom suprugom Spomenkom, takođe lekarom, i starijom kćerkom Snežanom koja se bavi organskom proizvodnjom mesa i mlečnih proizvoda. Ovaj neobični doktor, koji umesto antibiotika koristi homeopatske preparate mlađe kćerke Svetlane, penzionerske dane provodi čuvajući koze, pripremajući knjige o beloj kugi u Srbiji, o poreklu svih 176 prezimena ovog kraja i istoriji Azanje i već petu godinu zaredom organizuje i Sabor Talijana, lokalnu svetkovinu koja prevazilazi granice Evrope, Australije i Kanade. Jer obično prve subote u avgustu Azanja postane mesto okupljanja svih Talijana iz sveta, a ima ih negde stotinak porodica ili oko 400 duša...
„Trudimo se da okupimo decu, unuke, organizujemo neke stare igre, vožnju fijakerom, a osnovna tematika nam je poštovanje tradicije i predaka i, naravno, borba protiv bele kuge. Jer sudbina je našeg naroda da više umire nego što se rađa”, kaže doktor pokazujući nam povelju Talijana koja je usvojena na prvom saboru pre pet godina i u kojoj piše da svaki čestit Talijan mora da bude osoba za ugled, pošten, da poštuje porodicu, pretke i običaje, da poštuje i pazi ženu...
Mesto okupljanja je Talijanski bunar u Azanji, koji je na naki način simbol ognjišta i deo porodične tradicije. Na mestu starog, doktorov sin Mirko, arhitekta, projektovao je novi, koji je u nedavnoj saobraćajnoj nezgodi srušen i sad čeka obnavljanje. Dok pokušava da na sveže okrečen transformator okači ogroman pano na kojem je predstavljen koren porodičnog stabla sa ilustracijom puške „talijanke” po kojoj su dobili prezime, Miodragu pomažu Mikan, Dragi, Toma i Kristina Talijan.
„Mi smo jedna od retkih porodica koja se okuplja ovako masovno barem jednom godišnje i lepo je što se to organizuje”, kaže nam Kristina koja će posle ovogodišnjeg sabora napuniti 14 godina. Interesuje je novinarstvo, verovatno će upisati gimnaziju. Na saboru je zadužena za recitovanje.
U Žarkovoj kući primećujemo porodično stablo koje je ovaj matičar uradio, sa više od 500 imena potomaka ili „sve što se rodilo posle Novaka Talijana 1798. godine”. „Umesto da”, kaže, „sedim i čekam platu svakog prvog u mesecu, posvetio sam se čuvanju prošlosti. Šteta je da neko sve to ne skupi na jedno mesto, kad su mi već dostupne sve knjige.” Pokazuje nam više od 200 punih fascikli dokumenata i fotografija o svadbama u ovom kraju (najstarija je iz 1884. godine), kulturi, crkvi, ljudskim gubicima u balkanskim i Prvom svetskom ratu... Kaže da je nekada na njegovoj vizitkarti pisalo „najbolji matičar u najvećem selu u Srbiji”, ali više ne, mnogi se razvode, niko se ne venčava... Za celu prošlu jesen ovde je samo jedna devojka obukla belo...
„U Azanji je 1960. godine u školi bilo 1.200 đaka, a sad jedva 400, sve sa izbeglim i prognanima. A 1939. godine ovde je bilo 13.000 stanovnika, a danas manje od 5.000”, nadovezuje se dr Miodrag na ovu priču, pokazujući nam precizne podatke o rođenim i umrlim koje već godinama sakuplja za svih 17 sela ovog kraja i Smederevsku Palanku.
On je proveo sate i sate u Istorijskom arhivu u Karnegijevoj i Muzeju Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve, listajući teftere od 1823. godine naovamo. Istražujući korene sopstvenog porodičnog stabla, ušao je u gotovo svaku kuću u Azanji, usput sastavljajući porekla prezimena i ostalih stanovnika, čak i Roma za koje je karakteristično da se često sele...
„Žao mi je što mnogi koji su mi pričali nisu dočekali objavljivanje knjige. Naš narod je oduvek bio lenj da zapiše, obično su sve priče pamtili najstariji u familiji. Sve ove podatke koje sam pronašao su iz turskih i austrougarskih knjiga”, priča dr Miodrag, koji priznaje da se uprkos tehnološkom napretku i dalje oslanja na ruku i pisaću mašinu:
„Ako je drvo familija, ovo su koreni... Valjda će neko to jednog dana objaviti. Sramota je što danas imate mlade koji ne znaju ni kako im se deda zvao. A gre’ota je da se to zaboravi...”
Sandra Gucijan
-----------------------------------------------------------------
Prezime po Italijanu sa mletačkom puškom
Pitamo dr Miodraga Talijana koliko je mit, a koliko stvarnost porodična legenda o poreklu ovog prezimena neobičnog za ove krajeve. Inače, priča kaže da su prvi Azanjci često pljačkali Turke koji su nosili harač od Beograda do Carigrada. U tim napadima najvažnije je bilo ubiti onog koji je vodio karavan. Jedinu pušku u to vreme imao je skeledžija, Italijan, koji je komandovao kovinskom skelom kojom su se prevozile i prodavale svinje Austrougarskoj. Kažu da ta puška mletačke izrade nikada nije zakazala. Predak Talijana – Dobrivoje, namamio je skeledžiju da bude sluga kod njega, sa puškom, koristeći ga za prepad na Turke. Kada je ovaj Italijan poginuo, predak naših sagovornika je zauzeo mesto za koje je nastavila da se daje komanda „’talijan, mesto!”. Nadimak je, tako, nadjačao ime.
„Dugo sam bio rezervisan prema legendi o pušci koju je posedovao naš predak, ali sam posle godina i godina istraživanja porodičnog porekla uspeo da je pronađem i fotografišem. Ostala je samo cev koja je kasnije prodata”, sa žaljenjem priča dr Miodrag Talijan.
[objavljeno: 05/07/2009]
