Izvor: RTS, 18.Feb.2015, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta to Vojska prodaje?
Oglas Ministarstva odbrane sa listom naoružanja i vojne opreme koje namerava da proda – izazvao je veliku pažnju javnosti, ali i dileme. Vojska tvrdi da to neće umanjiti borbenu gotovost, jer poseduje modernije oružje od onoga koje se prodaje.
Uvidom u spisak koji se nalazi na sajtu Ministarstva odbrane, može se zaključiti da je uglavnom reč o naoružanju koje potiče iz pedesetih, šezdesetih i početka >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sedamdesetih godina – i bilo je udarna pesnica Titove Jugoslavije.
"Najkrupniji" deo arsenala koji Vojska namerava da proda jesu tenkovi T-55, koji su činili glavnu oklopnu silu JNA i, kasnije, Vojske Jugoslavije.
Reč je o tenku koji su još krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih mnoge vojske počele da stavljaju u drugi plan, kako Crvena armija tako i ostale socijalističke armije.
Uslovno rečeno, mana ovog tenka jesu slab top, loša oklopna zaštita i nedovoljna pokretljivost u odnosu na konkurenciju.
Zanimljivo je da postoje projetki modernizacije tenka T-55, koje nude i srpske firme, ali se za taj put opredeljuju siromašne zemlje iz Afrike i Azije.
U Evropi jedino još Rumunija koristi T-55 i to svoju verziju, dok su ostale zemlje svoje pedesetpetice ili prodale ili konzervirale i ostavile kao ratnu rezervu.
Otpis još 2004. godine
Podsećanja radi, od naoružanja koje je na aktuelnom spisku, Vojska Srbije i Crne Gore je još 2004. godine objavila da povlači iz naoružanja: 210 tenkova T-55, 72 oklopna transportera M-60, 98 haubica 105 milimetara, 54 haubice 155 milimetara, 1.014 protivavionskih topova 20/3 milimetara...
S obzirom na to da je od 2004. godine promenjena strukura Vojske, sigurno je da su još i mnoga druga borbena sredstva izbačena iz upotrebe.
Glavni argumenti za neperspektivnost su, na primer, mali domet i loša mobilnost za haubice, slaba oklopna zaštita i loša mobilnost za oklopna vozila.
Sva ta oružja bi u nekom modernom ratu bila zbrisana sa lica zemlje za vrlo kratko vreme.
Od naoružanja koje se takođe ne koristi, a prodaje se – jesu i bestrzajni topovi M-60, čija je osnovna namena protivoklopna borba. Oni, na primer, posle ispaljenja dižu veliki oblak prašine i tako otkrivaju položaj.
I "prage" na prodaju
Za mnoge je sporna prodaja 48 protivavionskih topova "M-53/59 praga", čehoslovačke proizvodnje – pre svega zbog pozitivnog iskustva svih zaraćenih strana koje su koristile to oružje tokom devedesetih godina.
Međutim, "prage" se nisu najbolje pokazale u rušenju aviona, već u uništavanju bunkera, utvrđenih položaja i civilnih objekata.
One se više godina ne koriste u Vojsci, a nije poznato koliko se "praga" nalazi u skladištima. Poznato je da postoji opcija modernizacije – ugradnja noćnih nišana i niza elektronskih uređaja.
Na listi za prodaju je i na prvi pogled velika količina municije. Primera radi, protivoklopne tromblonske mine. Njih u svetu sve više zamenjuju potcevni bacači granata, jer je efikasnost slična, a obuka i brzina paljbe su jednostavniji i, što je najavžnije, višestruko brži.
Prodaju se i 9.163 komada pištolja M-70, kalibra 7,65 milimetara, koji se već godinama ne koristi u Vojsci jer se pokazao kao neefikasan, a zanimljivo je da ga masovno koriste, na primer, radnici obezbeđenja u bankama i poštama.
U istom kalibru 7,65 na listi je i automatski pištolj "škorpion", koji je standardno oružje kod posada oklopnih vozila i tenkova, a prodaje se više od 7.500 komada.
Višak "škorpiona" je nastao znatnim smanjenjem broja oklopnih vozila i tenkova, kako u aktivnoj službi tako i u rezervi Vojske Srbije.
Na prodaju su oglašene i standardne "Zastavine" automatske puške M-70 i to ukupno oko 3.500 komada, ali je to neznatna količina, s obzirom na činjenicu da se to oružje i danas proizvodi u Kragujevcu.
Jedan od najkrupnijih kontingenata su bacači protivoklopnih raketa tipa M-79 OSA. Ovo oružje je, recimo, tokom osamdesetih godina činilo glavnu udarni pesnicu opštenarodne odbrane SFR Jugoslavije, jer se računalo da će zemlju napasti neprijatelj sa velikim brojem tenkova i drugih oklopnih vozila.
SR Jugoslavija, a zatim i Srbija, nasledile su ogromne količine tog oružja i to je najpribližniji odgovor na pitanje zašto je više od 5.000 komada ponuđeno na prodaju.
Važno je naglasiti i da se ovo oružje prodaje već deset godina, ali i da su neki tipovi naoružanja i vojne opreme koji su ranije bili na listi za prodaju, sada izbačeni sa te liste.
