Izvor: S media, 12.Okt.2010, 14:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta su to probiotici?
Probiotici su “dobri” mikroorganizmi čiji je glavni zadatak da čuvaju zdravlje organa za varenje, ali i da stimulišu imuni sistem. Probiotici, koji se unose svakodnevnom ishranom dovoljni su za normalan rad creva, ali kada je organizam iscrpljen, pod lekovima, a imuni sistem oslabljen, onda nije naodmet potražiti dodatni izvor probiotskih preparata.
Probiotici su “dobroćudne” bakterije koje čine deo prirodne mikroflore. Probiotici se nalaze u nižim delovima >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << tankog creva i u debelom crevu. Oni svojim delovanjem očuvanju zdravlja i opšteg dobrog stanja organizma. Pomažu varenje hrane i resorpciju hranljivih materija iz creva, učestvuju u sintezi nekih vitamina, ometaju naseljavanje štetnih mikroorganizama u crevima, podržavaju normalnu pokretljivost organa za varenje i stimulišu imuni sistem creva, čime doprinose jačanju odbrambenog sistema organizma.
Viši dijetetičar Jelena Jovanović kaže za S media portal da se mnogi probiotici proizvode procesom fermentacije laktoze, a najčešći mikroorganizmi koji se koriste za stvaranje probiotika su Lactobacillus i Bifidus bakterija – to jest mlečna i kiselinska bakterija.
“Za zdrav organizam, normalna količina probiotika unosi se putem redovne ishrane. Jogurt, razne vrste sireva, začini, čajevi, crveno vino, jabuke pojačavaju dejstvo probiotika”, kaže Jovanović.
Prema njenim rečima postoji više razloga kada je potrebno probiotike unostiti i u vidu preparata.
“Probiotike bi trebalo “pojačati” kada je organizam pod stresom ili izložen
nekoj bolesti (tada je narušen balans mikroorganizama u crevnoj flori), ali i posle uzimanja antibiotika”, napominje Jovanović i dodaje da je stres jedan od najčešćih “okidača” za bolesti digestivnog trakta.
Srbija u depresiji?
Zaštita mentalnog zdravlja
Dnevnim unosom probiotičkih proizvoda i zdrave osobe imaju korist, naročito u uslovima zagađenosti okoline u kojoj živimo – zagađenje, pušenje,
stres, brza i nekvalitetna hrana…
Jovanović objašnjava da je sporedni efekat antibiotika taj što uništavajući patogene bakterije uništavaju i dobroćudne bakterije.
Neka istraživanja govore da blagotvorni mikroorganizmi mogu biti oslabljeni 6 meseci posle sedmodnevnog uzimanja antibiotka.
Uzimanje probiotika putem hrane ili kao suplemenata, ove korisne bakterije mogu da preokrenu štetne efekte antibiotika i spreče razvoj štetnih bakterija. Takođe, probiotici mogu da stimulišu produkciju imunoglobulina u crevima što pojacava kompletan imuni sistem organizma.
Bakterije kao što su Laktobacilus i Bifidus bakterije mogu da proizvedu
razlicite antimikrobne agense koji su efektivni protiv velikog broja patogena
kao što su salmonela, šigela, stafilokokus i ešerihija koli.
U kojim slučajevima se mogu unostiti probiotski preparati
1. Kod dece ili odraslih koji imaju proliv
2. Kod ljudi koji se ne hrane zdravo tj. ne unose dovoljno voća i povrća.
3. Kod pacijenata koji se često leče od gljivičnih infekcija (kandida).
4. Kod sportista koji uzimaju suplemente, jer probiotici omogućuju bolju
apsorpciju ovih nutritijenata.
Sporedni efekti probiotika?
Savremeni preparati i proizvodi sadrže prohumane količine probiotika, koje bilo ko, pa čak i deca mogu da uzimaju potpuno bezbedno. Međutim, u slučajevima bolesti digestivnog trakta ili kod bilo kakve nedoumice, osoba bi trebalo da se konsultuje sa doktorom.
Tanja Radunović
