Izvor: BKTV News, 29.Mar.2017, 17:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta se krije iza deklaracije o jeziku koju niko ne sme da komentariše?
Brojni intelektualci regiona potpisali su Deklaraciju o zajedničkom jeziku Srba, Hrvata, Bošnjaka i Crnogoraca koja će biti zvanično predstavljena sutra u Sarajevu.
Da li je u pitanju namera da se sve sažme u jedan jezik, ili inicijativa da se na institucionalnom nivou ne zloupotrebljava činjenica da, iako se svi razumemo, živimo u četiri odvojene države?
Više od 200 novinara, književnika, stručnjaka za jezik i uposlenih u kulturnim institucijama potpisalo >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << je Deklaraciju o zajedničkom jeziku koja tvrdi da Srbi, Hrvati, Crnogorci i Bošnjaci, iako žive u odvojenim državama koje ne povezuje više ništa do granica, ipak govore istim jezikom.
Inicijativa je potekla od književnog udruženja "Krokodil", a na zvaničnom sajtu "Jezici i nacionalizmi" deklaracija se obrazlaže narednim rečima:
"Insistiranje na malom broju postojećih razlika te nasilnom razdvajanju četiri standardne varijante dovodi do niza negativnih društvenih, kulturnih i političkih pojava, poput korišćenja jezika kao argumenta za segregaciju dece u nekim višenacionalnim sredinama, nepotrebnih ”prevođenja” u administrativnoj upotrebi ili medijima, izmišljanja razlika gde one ne postoje, birokratskih prisila, kao i cenzure (te nužno auto-cenzure), u kojima se jezično izražavanje nameće kao kriterijum etno-nacionalne pripadnosti i sredstvo dokazivanja političke lojalnosti", navodi se u saopštenju.
Potpisnici Deklaracije smatraju da su sve četiri standardne varijante ravnopravne te se ne može jedna od njih smatrati jezikom, a druge varijantama tog jezika, što automatski odbacuje tvrdnju o srpskom jeziku kao najstarijem iz kog su se razvili i modifikovali ostali.
Podsetimo, zvanična istorijska gramatika, koja je ista za sve "južnoslovenske narode" nas uči da smo se na ove prostore doselili negde u šestom veku.
Najpre smo govorili staroslovenskim jezikom i pisali glagoljicom, pa ćirilicom. Usledile su migracije, borbe s Turcima, "mračni" srednji vek, tokom kog je staroslovenski postao zvaničan književni jezik. Kasnije je razvio takozvane redakcije pa smo dobili bugarsku, makedonsku, češko-moravsku, panonsko-slovensku, rusku, hrvatsku i srpsku redakciju. Kod nas se staroslovenski razvio u crkvenoslovenski, pa u slavenosrspski, da bismo naposletku, zalaganjem Vuka Karadžića, dobili srpski jezik kojim danas pričamo. Preciznije, imali smo ga oduvek, samo je intervenisanje Vuka Karadžića dovelo do toga da upotrebu reči iz grčkog, latinskog i ruskog svedemo na minimum.
No, da se vratimo na Deklaraciju. Pozvali smo inicijatore da nam tačno objasne za šta se oni konkretno zalažu i kako će se manifestovati zvanično usvajanje Deklaracije, međutim, ostali smo bez odgovora usled čega se moramo pozvati na njihovo zvanično saopštenje:
Pokušali smo da stupimo u kontakt sa profesorom Rankom Bugarskim, lingvistom i jednim od inicijatora Deklaracije, ali on je uzdržan od komentara sve dok ona ne bude zvanično predstavljena.
Gospođa Borka Pavićević takođe nije dostupna za komentar, kao i svi ostali potpisnici Deklaracije sa kojima smo pokušali da stupimo u kontakt.
Čak je naš izvor iz SANU decidirano odbio da komentariše ovaj slučaj navodeći da ne poznaje sve administrativno-socijalno-političke implikacije na koje se odnosi ta deklaracija.
U ranijim saopštenjima, književnik Vladimir Arsenijević je naveo:
- Krajnji cilj ne samo deklaracije, već i šire inicijative, jeste da se smanji i zaustavi šteta koju neprestano proizvode nacionalističke identitetske politike u regiji. To je možda najvidljivije u obrazovanju u BiH, u tom projektu "dve škole pod jednim krovom", zapravo projektu proizvodnje budućih neprijatelja – istakao je Arsenijević.
Kako su pitanja jezika i identiteta veoma osetljiva i u mirnim podnebljima, a kamoli na "brdovitom Balkanu", ne čudi što su se pojavile prve negativne reakcije - iako i dalje nije najjasnije šta je cilj Deklaracije.
Hrvatski premijer Andrej Plenković kaže da o ovoj inicijativi ne treba trošiti reči. "Kako bih to podržavao? Ko to može podržati u Hrvatskoj?", upitao se on.
Čitaoci hrvatskih portala su takođe veoma burno reagovali na ovu vest, te ne čude stotine komentara koji opravdavaju ovu inicijativu, kao i onih koji je izričito osuđuju.
S obzirom da nakon iscrpnog istraživanja nismo dobili odgovor kako će tačno rezultirati usvajanje ove Deklaracije, ostaje nam da sačekamo sutrašnji dan, kada ćemo dobiti "PR saopštenje" kako su nam naveli inicijatori.
Deklaraciju je do sada potpisalo oko 220 ljudi, među kojima su: Vladimir Arsenijević, pisac, Janko Baljak, filmski reditelj, Svetislav Basara, pisac, Ranko Bugarski, doktor nauka iz Beograda, Filip David, književnik, Boris Dežulović, novinar, Mirjana Karanović, glumica, Teofil Pančić, novinar, Dejan Papić, vlasnik izdavačke kuće "Laguna", Borka Pavićević, dramaturg, Vedrana Rudan, Biljana Srbljanović, Rade Šerbedžija...
.jpg)
