Izvor: RTS, 12.Avg.2022, 13:25
Šta ne znamo o Starom sajmištu i kako protiv relativizacije prošlosti, objašnjava istoričar Koljanin
Istoričar dr Milan Koljanin, deo tima Memorijala Staro sajmište, kaže za RTS da je rekonstrukcija tog logora počela od kule koja je njegov najprepoznatljiviji simbol i da je zamišljeno da budući memorijal bude organizovan u originalnim paviljonima. Ističe da smo svedoci relativizacije, radikalne promene diskursa, o dečjem logoru u NDH, ali da prevladavanje prošlosti ne može da se svede na negiranje onoga što je utvrdila istorijska nauka.
Istoričar >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Milan Koljanin je, gostujući u Dnevniku RTS-a, izjavio da je centralna kula najprepoznatljiviji simbol logora na Starom sajmištu i sa puno razloga je rekonstrukcija celog prostora krenula od kule.
"Zamišljeno je da budući memorijal bude organizovan u originalnim paviljonima, onima koji su preživeli razne nedaće tokom rata, bombardovanja. Nukleus centra će biti u kuli koja je simbol i na više načina je važna za istoriju tog prostora koji je bio marginalizovan i potpuno nevidljiv. Ljudi nisu znali da je to bio najveći nemački logor na teritoriji današnje Srbije. Preko tog logora se prelamalo sve što se događalo u Drugom svetskom ratu kod nas. Struktura zatočenika govori o tome gde su se vodile borbe, ko je bio zatočen. Tu imamo zatočenike iz svih krajeva Jugoslavije", kaže Koljanin.
Napominje da bi uvek trebalo imati u vidu da se radi o dva logora koja su sukcesivno postavljena na istom prostoru.
"Jevrejski logor Zemun, u kome je okončan Holokaust u Srbiji ubijanjem svih jevrejskih zatočenika na jedan užasan način u kamionu gasnoj komori. I ovaj drugi period od maja 1942. godine do kraja jula 1944, kada je to bio takozvani prihvatni logor. On nije bio klasičan koncentracioni logor, ali je po mom proračunu, jedna trećina čak onih koji su dovedeni u logor stradala u njemu", ističe Koljanin.
Prema njegovim rečima, bruka je to što na prostoru logora postoje objekti koji se koriste u komercijalne svrhe.
"To nije smelo da se događa. Pitanje je vremena kada će takvi sadržaji biti uklonjeni. Ali ne samo to, to je i prostor stanovanja. U posleratno vreme taj prostor je služio kao nukleus izgradnje Novog Beograda. Tu su ljudi stanovali, bio je privremeni smeštaj, a za brojne porodice i stalni smeštaj, pa sada postoji treća generacija ljudi koji žive na tom prostoru. U jednom od tih sačuvanih paviljona, to je mađarski paviljon, ljudi su doslovno ubijani dok je tu bio logor. Ljudi znaju da je logor služio u takve svrhe, ali su prisiljeni da tu žive", ukazuje Koljanin.
Samo sajmište, napominje, ima važnu ulogu u istoriji i između dva rata.
"Postoji i važna posleratna istorija tog prostora. Tu su bili ateljei naših poznatih umetnika. Doskora je centralna kula, italijanski i čehoslovački paviljon, služila u te svrhe, tu su nastala važna dela", navodi Koljanin.
Ističe da odnos prema prošlosti mora da bude deo svakodnevice, deo školskih programa.
"Svedoci smo i relativizacije, radikalne promene diskursa, o dečjem logoru u NDH. Imali smo prilike da čujemo iz poslanice biskupske konferencije Hrvatske da se dečji logori proglašavaju za domove za zbrinjavanje dece. To je potpuno izokrenut narativ u odnosu na onaj koji je stvaran i koji je istoriografija utvrdila. Logori u Sisku, Jastrebarskom, u Gornjoj Rijeci, to su bila mesta masovnog umiranja. Ona su na neki način bila deo spasavanja deca iz Jasenovca. Ta mesta, ti logori je trebalo da budu mesta oporavka dece, ali se tu nastavilo sa masovnim umiranjem dece. Postoji velika razlika između logora u Jastrebarskom i logora u Sisku, koji je bio najužasniji logor, ali to ne daje za pravo da se ti logori relativizuju i da se od tih logora naprave domovi gde su deca uživala sve blagodeti", naglašava Koljanin.
Navodi da je Rimokatolička crkva prilično uticajna i mnogi će poverovati da je to tako i da će se sve ono što je nauka utvrdila smatrati pogrešnim.
"Postoje knjige i savremena istraživanja koja potupno suprotno govore od onog što smo mogli da čujemo od hrvatskih biskupa. Običan narod je zbunjen takvim interpretacijama. Istorijska nauka ima svoje zakone, ali se pokazalo da je Rimokatolička crkva preuzela ulogu tumača istorije, što je žalosno", smatra Koljanin.
Napominje da mediji imaju važnu ulogu i da prevladavanje prošlosti ne može da se svede na relativizaciju i negiranje onoga što je utvrdila istorijska nauka.
"Potrebna su nova istraživanja i nove institucije kao što je memorijal Staro sajmište. Mi nismo imali takvu instituciju, ona ima takav zadatak", zaključio je Koljanin.
.jpg)
