Izvor: Politika, 30.Jul.2015, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta krije „srpska fascikla” Jevgenija Primakova
Jevgenij Primakov od dede je nasledio i kutije sa bogatom arhivom. U jednoj od njih pronašao je fasciklu na kojoj je ruski premijer napisao „Kosovo, jugokriza, Bosna, stenogrami razgovora, Miloševićevo pismo, zaokret aviona, Haški tribunal”
Humanitarac i novinar Jevgenij Aleksandrovič Primakov (39), ne samo imenom i likom, veoma podseća na bivšeg ruskog premijera i državnika Jevgenija Maksimoviča Primakova, koji je preminuo prošlog meseca. Sa dede na unuka prešla >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je i strast prema Bliskom istoku, ljubav i želja da pomaže ljudima u nevolji. Upravo je stari Primakov bio glavni savetodavac Jevgeniju da pokrene projekat Ruske humanitarne misije (RHM). Ove nedelje, posle Palestine i Tadžikistana, Primakov je otvorio predstavništvo RHM i u Srbiji.
Od dede je nasledio još nešto: kutije sa njegovom bogatom arhivom. U jednoj od njih pronašao je fasciklu, na kojoj je Primakov rukom napisao „Kosovo, jugokriza, Bosna, stenogrami razgovora, Miloševićevo pismo, zaokret aviona, Haški tribunal”.
– U fascikli je bilo mnogo dokumenata, uključujući i stenogram njegovog telefonskog razgovora sa potpredsednikom SAD Al Gorom, iz aviona koji je leteo nad Atlantikom. To je bilo 23. marta 1999. godine, tačno u 21 čas po moskovskom vremenu, upravo u trenutku kada je doneta odluka da se bombarduje Jugoslavija. Čim je to saznao i spustio slušalicu, deda je naredio pilotu da prekine let prema Americi i okrene avion nazad ka Moskvi. Taj manevar nad Atlantikom opisuju kao centralni događaj u ruskoj politici, ali je njemu prethodilo mnogo toga i nije se slučajno desio. Ključni „atlantski” zaokret Rusije dogodio se pune tri godine ranije, 9. januara 1996, kada je Jevgenij Primakov zamenio Andreja Kozirjeva na mestu šefa diplomatije i zaustavio rusku kapitulantstku spoljnu politiku. Moguće je da su na Zapadu taj zaokret uočili tek u martu 1999. godine – ističe ruski humanitarac Jevgenij Primakov.
Delegaciju Ruske humanitarne misije, u kojoj su pored Primakova bili i potpredsednik Aleksej Polkovnjikov i ruski novinar i direktor beogradskog Medija centra „Ruski ekspres” Jevgenij Baranov, u ponedeljak je primio petrijarh srpski Irinej. Poželeo im je blagoslov u radu i uputio još jednom zahvalnost ruskom narodu za podršku u teškim trenucima. Kako ističe Primakov, ova humanitarna misija jeste poslednji projekat koji je njegov deda blagoslovio i nadzirao do poslednjeg dana života. Sa blagoslovom dva patrijarha, srpske crkve i ruske politike, RHM želi da pomogne ugroženom narodu na jugu Srbije i na Kosovu i Metohiji...
Primakov mlađi je po obrazovanju istoričar, po profesiji novinar, a po zovu srca humanitarni radnik. Da se posveti pomoći ljudima podstakli su ga ratni užasi kojih se nagledao dok je skoro deceniju radio u bliskoistočnim biroima vodećih ruskih televizija. Svoje čuveno poreklo prikrivao je radeći pod pseudonimom Jevgenij Sandro. Dedinu pomoć nikada nije tražio. Nije ni ambasador, ni tajkun. Naprotiv, karijeru je počeo je kao montažer na televiziji NTV, iako je njegov deda tada bio ministar inostranih poslova, a zatim i premijer najveće države sveta.
Kao mlad novinar, jedno vreme proveo je radeći i na radiju „Eho Moskve”, koji se smatra medijem najkritičnijim prema ruskom predsedniku Putinu, ali Jevgenij kaže da danas ne može da ih sluša.
– Ne zbog toga što kritikuju Putina, već zato što su se pretvorili u fabriku mržnje. Po njima, čovek mora neprestano da se kaje zato što živi u Rusiji – objašnjava šef RHM.
Posle moskovskog radija, Primakov prelazi na televiziju TVS, odakle ga prvi put šalju na Bliski istok za izveštača.
– Boravio sam dosta u Iraku, to je izgleda porodični uticaj – kaže i podseća na činjenicu da je njegov deda bio jedan od najvećih svetskih eksperata za Bliski istok.
– Samo su dvojica takvih bila. Sada je ostao samo jedan, Henri Kisindžer – kaže Primakov.
I njegov deda je karijeru takođe počinjao kao dopisnik sa Bliskog istoka. Stari Primakov je imao dugogodišnje lične odnose sa Sadamom Huseinom i njegovim šefom diplomatije Tarikom Azizom, drugim čovekom Iraka. Putovao je u Irak i pre i posle rata, koristeći stare veze. Ubedio je Sadama 1991, tada formalno u svojstvu člana Gorbačovljevog predsedničkog saveta, da povuče snage iz Kuvajta, ali su se udari ipak desili.
Uoči američkog napada 2003, Primakov stariji je takođe putovao kod Sadama da mu prenese Putinovu poruku da mora da pristane na određene uslove, kojima izbija napadačima argumentaciju iz ruku. Putin je od iračkog lidera tražio da odobri međunarodne inspekcije vojnih objekata, uključujući i predsedničke palate. Putin je, dodaje Primakov, predlagao Sadamu da razmotri mogućnost povlačenja sa mesta šefa države i prelaska na mesto, recimo, komandanta oružanih snaga.
– To je možda moglo da spase i njega i Irak, ali je Sadam već tada živeo u nekom paralelnom svetu. Verovao je u svoje generale, ali većina njih ga je izdala nekoliko meseci kasnije. Sadam nije hteo ponudu ni da sasluša do kraja – otkriva naš sagovornik.
Susret s patrijarhom Irinejem: projekat Ruske humanitarne misije „blagoslovio” je i stari Jevgenij Primakov, „patrijarh ruske politike” (Foto SPC)
Primakova mlađeg profesionalni put je dalje odveo na veliku televiziju NTV, gde je posle 2005. dve godine bio šef bliskoistočnog biroa, sa sedištem u Jerusalimu. Od 2007. prelazi na centralnu državnu televiziju Prvi kanal, a od 2008. šef je dopisništva u Izraelu, odakle je takođe pokrivao ceo region.
– Problem su nam pravili prelasci granice, odnosno izraelska viza u pasošu. Tako smo morali uvek da nosimo dva pasoša, koje smo u šali nazivali halal i košer, jedan za arapske zemlje, drugi za Izrael. Najvažnije je bilo ne pomešati ih. Imao sam ponekad nerazumevanje sa Izraelom, jer je prezime Primakov nosilo etiketu anticioniste. Taj je utisak možda postojao, jer je deda u životu mnogo radio sa Arapima – prepričava bliskoistočne anegdote Primakov.
Jevgenij Primakov 2011. prelazi u Komesarijat za izbeglice UN, radeći u Turskoj i Jordanu, gde je stekao neophodno iskustvo za svoj plan da sa nekolicinom prijatelja osnuje Rusku humanitarnu misiju.
– U Komesarijatu sam pre svega naučio kako ne treba raditi. Izučio sam i mehanizme kako rade brojne zapadne agencije i nevladine organizacije. Bilo nam je krivo što Rusija nema ništa slično, iako je to bilo veoma potrebno. Prvi put sam se ozbiljno suočio sa humanitarnim problemom 2007, za vreme blokade Gaze. Kao novinari, uspeli smo da se dogovorimo sa Hamasom i Fatahom da prebacimo do izraelskog graničnog prelaza Erez, i tako spasemo veliki broj Ruskinja i Ukrajinki koje su bile udate za Palestince i živele tamo još od vremena SSSR. Jednostavno, da nismo mi to uradili, niko ne bi. One bi ostale blokirane u ratnoj zoni – priseća se Primakov.
Tada je prvi put pomislio da treba profesionalno da se bavi ovim poslom i 2010. registrovao je RHM. Organizacija je ozbiljno počela da radi od marta ove godine. Prikupili su neophodna sredstva, pronašli prostorije, vrhunske stručnjake, uspostavili kontakte sa ruskim ministarstvima inostranih poslova i za vanredne situacije. Danas RHM ima 17 zaposlenih, uključujući profesionalne spasioce, aeromobilne grupe. To su ljudi koji su prošli „pakao” po celom svetu, od zemljotresa na Haitiju, preko cunamija u Aziji i ebole u Africi...
– Srbija je, po mom mišljenju, za Rusiju najvažnije mesto u Evropi. Ko nam je ostao danas od pravih prijatelja? Samo Srbija. Mi vidimo da je Srbija sada na raskrsnici, ali ne želimo da utičemo da se ona okrene na ovu ili onu stranu. Srbija za nas nije neka daleka sestra koju pominjemo samo kad nazdravljamo za stolom. Ruski i srpski narod moraju konkretno da osete našu bliskost. Zato smo mi ovde da uradimo nešto za Srbiju – objašnjava Primakov i dodaje da će pitanje izbeglih i prognanih lica za RHM biti prioritetno.
Ističe da će im u fokusu najviše biti Kosovo, odakle Srbe istiskuju već decenijama, a pre svega enklave koje žive u izolaciji, kao i jug Srbije.
– Nismo mi protiv Albanaca, ali znamo kome je pomoć više potrebna i, priznajemo, znamo ko nam je draži – ne krije šef RHM.
Ugroženim srpskim sredinama isporučiće pre svega generatore i dizel gorivo, obezbediće terenske medicinske ekipe koje će prevoziti obolele i ukazivati neophodnu pomoć na licu mesta. Za početak će pokrenuti nekoliko pilot projekata. Računaju na podršku Srpske pravoslavne crkve, a susret sa patrijarhom je to i potvrdio.
– Neophodna sredstva ćemo obezbediti preko mehanizama korporativne društvene odgovornosti, što podrazumeva da sve ruske firme koje posluju u Srbiji, kao što su „Gazprom” ili Ruske železnice, deo svojih sredstava usmere za pomoć ljudima – navodi Primakov i ističe da se neće oslanjati na državni budžet Rusije.
Projekat Ruske humanitarne misije jedan je od poslednjih koji je blagoslovio stari Jevgenij Primakov, „patrijarh ruske politike”, kako ga je svojevremeno nazvao Bi-Bi-Si. Primakov je, kaže njegov unuk, dobro razumeo značenje „meke moći”, a pogotovo za državu poput Rusije.
– Deda je upravo to prepoznao u RHM. Savetovao sam se dosta sa njim, on je preporučio regione u kojima treba startovati. Rekao je: „Veoma je važno raditi na Balkanu, veoma je važno raditi u Srbiji”. Posebno u Srbiji. Deda je radio do poslednjeg dana života i ne krijem da je njegov uticaj na formiranje RHM bio ogroman – kaže Jevgenij Primakov mlađi.
Sutra: Stenogram telefonskog razgovora Jevgenija Primakova i Ala Gora nad Atlantikom 23. marta 1999. godine
.jpg)
