Izvor: RTS, 16.Jul.2015, 20:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta donosi popis državne imovine
Prvi put posle 70 godina, Srbija će, kroz popis svih oblika vlasništva, imati javno dostupan registar državne imovine. U nadležnoj direkciji kažu da je popis neophodan kako bi država što bolje raspolagala imovinom koju poseduje. Rok za prijavu ističe oktobra naredne godine, a onima koji je ne prijave – slede kazne.
Putevi, mostovi, pruge, šume, reke, izvori lekovite vode, rudnici, njive i pašnjaci, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << samo su deo imovine u državnom vlasništvu koju treba popisati. Za te potrebe izrađen je softver za jedinstvenu evidenciju imovine u javnoj svojini Republike Srbije.
Napravljen je kao veb-aplikacija za potrebe državnih organa, a oni koji koriste državnu imovinu dužni su da je prijave.
Kristina Korać, rukovodilac projekta, kaže da će državni organi moći jednostavno da se prijave i popišu sve potrebne podatke o nepokretnostima koje oni koriste.
"Te nepokretnosti su u vlasništvu titulara, oni prijavljuju sve podatke o tim nepokretnostima i dužni su da ih prijave. Na taj način će započeti jedna elektronska evidencija, odnosno centralni registar sve imovine Srbije", kaže Kristina Korać.
Svi korisnici državne imovine – ministarstva, lokalne samouprave, javna preduzeća i razne ustanove imovinu treba da se prijave putem softvera u jedinstvenu bazu koju vodi Direkcija za imovinu. Za istinitost podataka snose odgovornost.
Mile Antić iz Mreže za restituciju kaže da su jedna od ključnih stvari za efektivan popis imovine – sankcije: da li će i kako biti kažnjeni oni koji ne izvrše svoju obavezu da Republičkoj direkciji prijave imovinu koju nesporno koriste a koja je u javnoj svojini.
"Na taj način, oni ne samo da krše obavezu popisa već direktno rade suprotno akcionom planu Vlade koji se tiče borbe i strategije sprovođenja borbe protiv korupcije 2013–2018", kaže Antić.
Imovina Srbije nije namenski korišćena, bilo je mnogo zloupotreba, a deo je devastiran. Tome treba stati na put, kažu u nadležnoj direkciji.
"Ovo je zakonska obaveza i svi koji ne prijave imovinu biće i pred zakonom odgovorni. Ovo je prvi put od 1945. godine naovamo da se ovako nešto radi, zato je za državu veoma bitno da zna čime raspolaže zbog toga što to onda može da stavi u svrhu novih investicija", kaže Jovan Vorkapić, direktor Direkcije za imovinu.
Zakonom o javnoj svojini biće predviđene sankcije za one koji prikrivaju državnu imovinu, odnosno koriste je a neće da je prijave, bez obzira na to da li je u zemlji ili inostranstvu.
