Izvor: Danas, 13.Jan.2016, 11:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta će privreda bez kredita
To što ohrabrujuće zvuči ocena Narodne banke Srbije o stanju u bankarskom sektoru, posle izvršene analize poslovanja 14 najvećih banaka, nije ni izbliza otklonilo pretnje loših vesti vezanih za finansijsku krizu, koja i dalje traje. Prosto zato što banke, na kraju, moraju da podele sudbinu stanja u privredi, a ono nije nimalo ohrabrujuće. Da je drugačije, ne bi se bankari žalili da nemaju kome da plasiraju kredite. Kako onda dalje?
U osnovi svega je da strukturni poremećaji >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << u našoj privredi nisu otklonjeni. Neefikasna socijalistička privreda privatizacijom nije postala efikasnija. Tranzicija je donela samo promenu vlasničke strukture, uz smanjenje proizvodnih resursa, ali i povećanje nivoa zaduženosti preduzeća. Bankarski krediti i nekontrolisana kreditna ekspanzija stvarali su privid pozitivnih ekonomskih dešavanja, koja su vremenom pokazala svoje pravo lice - rast nenaplativih kredita. Koliko se još nenaplativih kredita krije iza popularnih UPPR-ova (stečajnih postupaka uz unapred pripremljen plan reorganizacije), koji su dostojan naslednik radnih stečajeva iz prethodnog perioda, i koji su i tada i sada samo služili da se problem odloži, a ne i reši? Šta sa subvencionisanim kreditima za likvidnost kada dospeju za naplatu?
To breme iz prošlosti ne može se samo od sebe rešiti. Ako bankari budu čekali da privreda sama izađe iz recesije, plašim se da će se načekati, a neki to vreme i ne dočekaju. Složenost i specifičnost našeg problema treba sagledati i sa aspekta dešavanja u svetu. Evidentne su mere regulatornih tela, koja pooštravaju uslove poslovanja banaka, pre svega pristup riziku. To već navodi na razmišljanje da se finansiranje privrede sa banaka preusmeri na finansijsko tržište i tržište kapitala. Ako to bude odgovor banaka, pa se takav pristup prosledi i stranim bankama koje posluju u Srbiji, plašim se da će naša privreda, naviknuta na kredite, teško naći put do alternativnih finansijskih izvora. Tim pre što tržište kapitala nije prevazišlo ni svoj embrioni razvoj.
Imajući sve to u vidu, smatram da nema vremena za čekanje. Bankari, u sprezi sa državom, treba što pre da zasuku rukave i krenu u akciju traženja rešenja za tržišno perspektivna preduzeća, pre svega izvoznike. Zaboraviti na prodaju proizvoda i pakete koji nisu pravljeni po meri svakog pojedinačnog klijenta, i time često bili indirektan generator problema. Samo aktivan i posvećen pristup u stvaranju klijenata i njihovoj finansijskoj podršci stvara uslove za stabilan razvoj i rast. Takav pristup sa sobom nosi dodatne rizike, ali i to je nešto sa čime banke moraju da se suoče. Preuzimanje većih rizika ne mora da znači i povećanje loših plasmana. Pod uslovom da se rizici pravilno sagledaju i njima profesionalno upravlja. Ima li snage i volje, a pre svega znanja, da se to uradi, ostaje da se vidi.
*Autor je bankar i finansijski konsultant
