Izvor: B92, 13.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta će čitati "petaci"
Beograd -- Stručne komisije Zavoda za unapređivanje obrazovnja i vaspitanja izmnile se spisak literature za peti razred.
Neka od dela koja će deca moći da ponovo da čitaju su "Bašta sljezove boje", drama "Kirija" Branislava Nušića, a po prvi put i pesme Dobrice Erića "Vašar u Topoli", zatim grčke mitove ili tekst Nikole Tesle "Moji izumi". Najviše su se izmenili tekstovi u čitankama, dok spisak dela koja se čitaju kod kuće nije značajno promenjen.
Profesor >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ljubiša Jovanović iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja kaže da se nije vodilo računa da na spisku budu moderan dela, već ona koja će doprinositi razvoju savremenog deteta.
"I sada se to deli kroz rodove i vrste, kroz epiku, liriku, kroz dramsku formu. Imamo dopunski izbor i imamo naučno-popularne i informativne tekstove", kaže on.
"Dakle, jedna šira lepeza, gde nastavnik sa svojim đacima može da pristupi, primeni po svojoj želji", navodi on.
Međutim, kada se deci dozvoli da biraju, ona uvek čitaju dela po sopstvenom izboru, a ne lektiru.
Bibliotekari kažu da dečaci najviše vole literaturu u kojoj je zastupljen humor i avanturističke romane, a devojčice više vole knjige koje tretiraju svakodnevni život.
Ipak, posećenost biblioteka je sve manja, kaže bibliotekarka Gordana Đakovac.
"Iz godine u godinu, nažalost sve manje. Mi to tumačimo time što su deca prezauzeta, školski program je obiman, tu su i kompjuteri i neke vanškolske aktivnosti, ali se nadamo i u tom smislu radimo na tome, organizujemo likovne radionice, književne susrete, da bi povećali taj broj", kaže ona.
Zbog toga se profesori trude da tokom rada sa učenicima kod njih probude želju za čitanjem raznovrsne literature, kaže nastavnica srpskog jezika i književnosti Suzana Kićanović.
"Zbog toga organizujem česove lektire, gde oni sami prezentuju knjigu po izboru, znači, jedni drugima", kaže ona.
"Oni se pripreme za ono što su čitali kod kuće i prezentuju svojim vršnjacima. Jer na taj način, moram da kažem, knjiga se najbolje prihvata", kaže ona.
Pored angažovanja nastavnika, prema rečima nastavnice srpskog jezika, izuzetno je važna i uloga roditelja.
Jer bez knjige fond reči kod deci je siromašan i ona se plaši da sa takvim fondom reči neće moći da komuniciraju.
