Izvor: Politika, 16.Jul.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpskohrvatski u tri lekcije
Pomirenje Srba i Hrvata po nemačko-francuskom modelu
Čačak – Istorijsko pomirenje Srbije i Hrvatske ostaje kao zadatak budućim generacijama, pošto su dosadašnje uglavnom padale na ispitu. Ta lekcija možei da se prepiše od Nemačke i Francuske čija ministarstva spoljnih poslova, preko Francusko-nemačke kancelarije za mlade upravo finansiraju projekat pod nazivom „Ratni zločini i suđenja“.
Zamišljen je kao studijsko putovanje Evropom za ukupno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 20 akademaca, po petoro iz četiri navedene države.
– Mislim da je ovo dobar način da se rasvetli ono što se dogodilo u poslednjem ratu između Srba i Hrvata, da dva naroda zajedno dođu do nekih istorijskih činjenica i na njih stave tačku, i pomire se po nemačko-francuskom modelu – kaže za „Politiku“ Đorđe Bojović iz Čačka, najmlađi učesnik projekta i polaznik druge godine Pravnog fakulteta u Beogradu.
U srpskoj petorci još su Katarina Tadić iz Šapca (FPN) i Beograđani, Aleksandra Anokić (prava), Ognjen Gogić (FPN) i Stefan Radojković (filozofski), u hrvatskoj troje mladih Osječana i po jedan iz Našica i Garešnice. U francuskoj i nemačkoj uglavnom su mladi pravnici.
Projekat sadrži tri faze. U prvoj, sprovedenoj od 25. juna do 4. jula, svih 20 učesnika karavana pomirenja posetilo je Dahau, Nirnberg i Haški trubinal. Druga faza sledi na proleće sledeće godine u Srbiji i Hrvatskoj kad Francuzi i Nemci dolaze ovamo, pretpostavlja se da će odredišta biti Jasenovac i Vukovar, Banjica i Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu. Treća je na jesen 2013. godine u Francuskoj, najpre u Limožu gde su Nemci prilikom povlačenja u Drugom svetskom ratu sravnili jedno selo sa 642 stanovnika, a zatim u Parizu.
– Naša pažnja usmerena je na pravne i političke posledice suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije. Imali smo, recimo, priliku da Nemcima i Francuzima kažemo kako smo doživeli rat i bombardovanje Srbije, da od njih čujemo kako danas sarađuju oni kao treća posleratna generacija potomaka zavađenih pradedova. Izmešali su nas po sobama gde smo konačili, ja sam bio cimer sa Jocom Glavašem iz Garešnice koji studira prava u Osijeku. Sad se redovno dopisujemo preko Fejsbuka – veli Bojović.
On pripoveda da je prva tačka upravo završene turneje bila Dahau. Sledila je poseta Palati pravde u Nirnbergu. Zatim i dolazak u Hag, u Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju. U Tribunalu su razgovarali sa tužiocem Seržom Bramercom, portparolom Nermom Jelačić i drugim službenicima Suda.
Dakle, kako su prošle činjenice u ovoj razmeni mišljenja tek stasalih Srba i Hrvata?
– Razgovarali smo akademski, s poštovanjem. Mi tvrdimo da je rat u Hrvatskoj 1991. godine bio građanski, a Hrvati smatraju da je reč o agresiji jer je Hrvatska proglasila nezavisnost 25. juna 1991. godine. Ali, naknadno su ipak pokazali spremnost da popuste do oktobra, jer je postojao tromesečni moratorijum posle proglašenja. Mi, s druge strane, ističemo da nezavisnosti nema dok je neko ne prizna, a to se sa Hrvatskom dogodilo tek početkom 1992. godine. Čak ni Bramerc nije želeo da presudi nego je diplomatski izbegao odgovor, navodeći da ne postoji kolektivna krivica već se u Hagu za ratne zličine sudi samo pojedincima – priča Bojović.
Jedan od ciljeva ovog projekta, čiji je koordinator u Srbiji Inicijativa mladih za ljudska prava iz Beograda, jeste da se pojedinosti o onome šta ovi ljudi rade i šta žele da postignu iznesu u javnost preko interneta, veb stranice, Fejsbuka i blogova. I da se osnuje srpsko-hrvatska kancelarija za mlade, po uzoru na francusko-nemačku, ustanovljenu 1963. godine. Dakle 18 godina posle rata (1945–1963), a i ovoj je izgleda potrebno tačno toliko (Dejton 1995–2013), i imaće još jedan naziv – hrvatsko-srpski ured za mlade.
Da li će ovi mladi ljudi izbeći zamku koja kaže da se Srbima i Hrvatima, na putu u bolju budućnost, uvek ispreči prošlost? Za početak, priznali su jedni drugima da omladina u Beogradu rado sluša pesme Olivera Dragojevića i Džibonija, dok mladi Osječani u kafićima traže „cajke“ (srpske narodnjake).
Gvozden Otašević
objavljeno: 17.07.2012.
.jpg)
