Izvor: Politika, 25.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski turisti na Kosovu
Nezaboravna putovanja nisu za one koji bi da se „alkoholišu, mlataraju zastavama i mršte na Šiptare”
Tačan plan putovanja dostavlja se nadležnima nekoliko nedelja pre puta, autobus sa turistima iz Srbije ima policijsku pratnju, najčešće se odlazi na tri-četiri dana, izbegavaju se veće grupe putnika, a vođe puta savetuju onima koji putuju da ne „bulje” u Albance da ih ne bi isprovocirali. U najkraćem, ovako izgleda „turističko” putovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Kosovo i Metohiju, kako su nam ga opisali naši sagovornici. Ipak, do sada na putu nisu imali neprijatnosti, kao ni nezadovoljnih putnika, jer su se svi sa Kosmeta vraćali puni utisaka.
Ova putovanja organizuje Nezavisna asocijacija studenata iz Beograda i to u grupama obično putuje između 50 i 70 mladih, ali nekada ih bude čak i 130. Na njihovom plakatu koji najavljuje prvomajski odlazak na Kosmet napominje se da ova putovanja nisu za one koji bi da se „alkoholišu, mlataraju zastavama i mršte na Šiptare”.
– Za posetu manastirima i srpskim enklavama tražimo blagoslov vladike raško-prizrenskog Artemija, da bi nas najavili po srpskim selima i manastirima. Ministarstvu za Kosovo i Metohiju prijavimo maršrutu i satnicu, kada stižemo u koje mesto i koliko se tačno zadržavamo. Oni to pošalju Unmiku da bismo dobili policijsku pratnju, pa od Kosovske Mitrovice do mesta u koja putujemo ispred našeg autobusa ide i jedan beli „golf petica” Kosovske policijske službe kao pratnja – nabraja pripreme za put Zoran Ćirić iz Nezavisne asocijacije studenata.
Odstupanja od isplaniranog obilaska nema, kao ni zadržavanja u mestima gde žive kosovski Albanci, pa vođe puta savetuju putnicima da ponesu sendviče i vodu jer, kada pređu administrativnu liniju, mogu da se zaustavljaju samo u srpskim naseljima. Pauze za odmor su, kako kaže Zoran, na svakih sat ili sat i po vremena.
– Kada vide naš autobus sa beogradskim tablicama i pratnjom, Albanci koji se slučajno zateknu na putu naravno znaju ko smo i odakle smo, ali ih baš briga za nas. Ipak, ako neko zuri u njih, ima srpsku zastavu ili peva srpske pesme, oni to smatraju provokacijom i mogu da odreaguju – priča Zoran.
Mlade koji putuju sa njima zato upozore da sve ove „nepoželjne” stvari ne čine, jer će zbog toga Srbi koji žive na Kosmetu, a koji su im dobri domaćini, imati problema.
Od 1999. godine na putovanja u južnu srpsku pokrajinu odlaze i grupe koje vodi nevladina organizacija „Kraljevski red vitezova”. Zoran Mrđenović, predsednik ove organizacije, i njegova verenica Borka Tomić pričaju da ti boravci uvek oplemene, jer kada posetioci vide kako ljudi tamo žive i bore se, koliko su jednostavni, velikodušni, gostoprimljivi, mnogi shvate da su stvari za kojima ovde jurimo i patimo, u stvari, nevažne.
Što se tiče same organizacije putovanja, Mrđenović objašnjava da najmanje dvadesetak dana pre puta šalju spisak putnika i brojeve njihovih ličnih karata preko Crkve ili Unmika da bi dobili pratnju. Ukoliko putuje manje ljudi može se organizovati da prenoće i u nekom od kosovskih manastira, ali i kod meštana.
– Novac koji im dajemo za smeštaj je simboličan i Srbima sa Kosmeta to i nije neki izvor prihoda. Mnogo je važnije da održavamo kontakt sa njima, da ih posećujemo – ističe Mrđenović.
Uslovi boravka zavise od mesta do mesta. Ako se negde možete slobodno kretati samo jednom ulicom, onda tu imate sve što vam treba – i prodavnice i kafiće. Naš sagovornik ističe, takođe, da je mnogo lakše organizovati put kada je lepo vreme, budući da se nekada dešava da morate nekoliko sati da čekate policijsku pratnju, kao i da u nekim kućama gde se noći nema struje ili vode.
– Uprkos teškim uslovima naši ljudi koji žive na Kosmetu ne gube duh, bore se, postaju sve samostalniji u takvim okolnostima i nalaze načine da izdržavaju sebe i svoju porodicu. Neke žene, na primer, bave se ručnim radom, pa su se među onima koji dolaze na Kosmet, pa čak i strancima, već pročule i ljudi dolaze po preporuci kod njih da kupe nešto od njihovih ručnih radova – priča Borka Tomić.
Zoran i njegova verenica kažu da je uvek bolje da grupa bude manja, jer je tako lakše efikasno ispuniti unapred utvrđeni plan puta, kao i da su efektniji kraći boravci, najduže pet dana. Njihova organizacija radi, inače, sa blagoslovom patrijarha srpskog Pavla i pod pokroviteljstvom kneginje Linde Karađorđević, za koju kažu da obilazi Srbe na Kosmetu i pravoslavne svetinje na svakih 10 dana.
Jelena Nikolić, studentkinja Fakulteta političkih nauka, putovala je na Kosovo i Metohiju na seminar koji su organizovale nevladine organizacije iz Srbije, sa Kosova i iz Holandije. Ona je posetila Prizren, Prištinu, južni deo Kosovske Mitrovice i Gračanicu.
– Putovalo je nas petoro iz Srbije sa koordinatorkom projekta, koja je već nekoliko puta vodila studente na Kosovo i nije bilo nikakvih posebnih procedura. Išli smo redovnom autobuskom linijom do Prizrena. Istina, kada smo prešli administrativnu liniju pričali smo na engleskom, ali to je i inače bio radni jezik, jer je na seminaru bilo stranaca – kaže ova studentkinja.
Jelena Beoković
[objavljeno: 26/04/2009]
