Izvor: Politika, 30.Jan.2011, 00:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski perpetuum mobile
Godine 1883. Srbija je, sa još deset zemalja sveta, potpisala prvi međunarodni sporazum o intelektualnoj svojini, a danas se u toj oblasti tretira kao nedonošče kojeg treba vaspitavati
Svake godine, Zavod za intelektualnu svojinu Srbije dobije po dva-tri zahteva da patentira „rešenja“ za nemogući izum, poznat kao „perpetuum mobile“. Ništa čudno! Prvi domaći izum patentiran u Beogradu, dvadesetih godina prošlog veka, kojeg je prijavio Adem Subašić, sajdžija iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sarajeva, bio je „večno pokretljiv“, barem prema nazivu: „Sama sebe ljuljajuća kolevka“. Nedavno nije prošao još jedan „večni“ pokušaj koji je kršten kao „Automobil koji pokreće gravitacija i magnetni perpetuum mobile“, mada, gledano iz laičkog ugla, ideja i nije za bacanje, jer sila gravitacije je konstantna i nepotrošiva!
Pre četiri meseca Srbija je svečano primljena u Evropsku organizaciju za patente (EPO) postajući, tako, članica kluba u kojem su, pre nje, već sedele Albanija, Makedonija, San Marino... Istovremeno, Evropski zavod za patente dodelio je srpskom Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije dva miliona evra kako bismo, u okviru novoosnovanog Edukativno-informativnog centra pri našem Zavodu, naučili da cenimo tuđa intelektualna prava. Nešto kasnije, krajem oktobra, posetio nas je i Frensis Gari, generalni direktor Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, donoseći nam na potpis Memorandum o razumevanju kojim smo, što se tiče gospodina Garija, poslali „važan signal svetu“ da „ozbiljno“ shvatamo stvari. Početkom ove godine, Alberto Kamarata iz delegacije EU u Beogradu uputio nas je da srpsko naučno pronalazaštvo mora postići „održivost istraživanja“ kako bi naši istraživački kabineti „generisali finansijske resurse kroz licenciranje patenata“ odnosno, kad prevedemo ove eufemističke formule, da nam se valja uzdati „u se i u svoje kljuse“.
Godine 1883. Srbija je, kao jedna od jedanaest zemalja sveta, utanačila Parisku konvenciju, prvi međunarodni sporazum o intelektualnoj svojini. U Beogradu je, 1920. godine, osnovana Uprava za zaštitu industrijske svojine a već posle tri godine Međunarodni biro za patente prihvatio je i internacionalizovao neka proceduralna rešenja beogradske Uprave u oblasti registracije žigova. Danas, ponovo deremo početničku klupicu, ali u statusu nedonoščeta, pod režimom totalitarnog prevaspitavanja (papagajske „edukacije“)!
U protekloj godini beogradski Zavod odobrio je oko devetsto pedeset patenata. U toj brojci su mnoge inostrane inovacije (najviše iz sektora hemijske nauke) koje su kod nas samo nostrifikovane. Danas, izumiteljska delatnost je pod diktatom brze komercijalizacije, dakle direktne primenjivosti pronalaska koju je davno dočarala ona Edisonova doskočica: američki genije je povezao kućna vrata sa pumpom za vodu kako bi svaki gost u njegovom domu u startu, bio koristan.
Već tri decenije Predrag Pešović iz Šimanovaca uklapa se u te strogo pragmatične iskorake. Između ostalog, on je autor „nautilusa“, zgodnog, teško poderivog, plastičnog ventila za slavine, koji je široko prihvaćen u Americi i zapadnoj Evropi. Ali, mašta naših inovatora može baš svašta. Tako je izmišljena „koncentrična“ košarka u kojoj, usred okruglog terena, stoji koš bez table. Ivan Šutilo iz Ripnja patentirao je samo naoko bizarni „vakuum kovčeg za pokojnike“ čija „bezvazdušna barijera između pokojnika u kovčegu i spoljne sredine usporava proces raspadanja umrlog pre sahranjivanja“. Jedan bračni par prijavio je „higijensko pomagalo za uriniranje žena iz stojećeg stava“, načinjeno od vodootpornog kartona, koje ima oblik levka sa velikim otvorom na ulazu i malim na izlazu, ali su supružnici, u međuvremenu, odustali od postupka patentiranja.
Kakva iskustva sa našim inovatorima ima inženjer Nataša Milovanović, patentni ispitivač Zavoda za intelektualnu svojinu u Beogradu?
– Pronalazači su, svuda u svetu, ista sorta. Ljubomorno paze na svoj izum kao da drže dete. Ako se naglo približite tom detetu, oni ga stisnu još jače, ali ako pohvalite bebu kako ima lepu kapicu polako se otvaraju. Kad im se odbije patent reaguju različito. Neki su duboko uvređeni i kažu: „Ti nemaš pojma“, a drugi, kad čuju da je njihov izum negde u svetu već patentiran, ne mogu da poveruju i traže ime i adresu premijernih autora da bi se upoznali s njim. Odobri se oko dvadeset odsto prijavljenih pronalazaka, kaže Milovanovićeva.
Za javnost je najinteresantnija vest da je pri Zavodu za patente osnovana Komisija za autorska i srodna prava koja bi trebalo da definiše stručne kriterijume oko spornih potraživanja SOKOJ-a i srodnih esnafa (Proizvođači fonograma i Prava interpretatora).
Milan Četnik
objavljeno: 30.01.2011
