Izvor: Blic, 28.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski pekmez odlazi u SAD
Srpski pekmez odlazi u SAD
Sir feta zvanično je proglašen tradicionalnim proizvodom Grčke nakon što su nadležni u Evropskoj uniji utvrdili da karakteristike ovog sira zavise od geografskog okruženja. Grčkoj je trebalo 13 godina da pobedi u sporu sa Danskom i Nemačkom i ostvari pravo na korišćenje imena 'feta'. Slične situacije se događaju i na našem području, ali sve više proizvođača registruje svoje prehrambene proizvode i uspeva da ih izveze na evropsko i svetsko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tržište.
Svaki proizvođač može Zavodu za zaštitu intelektualne svojine podneti zahtev za registraciju oznake porekla svog proizvoda. Pri tom mora da dokaže kvalitet proizvoda, kao i niz podataka o značaju geografskog područja za taj kvalitet.
- Proces registracije oznake porekla može trajati nekoliko meseci ukoliko su svi elementi formalno zadovoljeni. Često se, međutim, dešava da se pojedini elementi priloženog elaborata moraju dodatno proveriti i doraditi, tako da proces traje i po godinu do dve dana - objašnjava Zoran Dragojević, šef Odseka za dizajn i geografsku oznaku porekla u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine, i dodaje da ista procedura, recimo u Francuskoj, traje između dve i deset godina.
Proizvodi iz Srbije, koji imaju potvrđenu oznaku kvaliteta ili porekla, sve su popularniji na stranom tržištu. Tako firma 'Fudlend' već nekoliko godina izvozi pekmez i slatko širom Evrope, kao i u Australiju, Kanadu, a od sledećeg meseca i u Ameriku.
- Neke proizvode smo registrovali ovde kao robnu marku, a druge smo registrovali za izvoz u konkretnim zemljama. Mi ovde kontrolišemo kvalitet i proizvodnju, ali izvozni proizvod moramo prilagoditi stranom tržištu. Amerikanci zahtevaju poseban izgled i podatke na etiketi, kao i druge detalje sa kojima se moramo usaglasiti da bismo se pojavili na njihovom tržištu - ističe Marija Joldić, menadžer 'Fudlenda', koja je jedna od 70 proizvođača iz Srbije koja je od USAID-a dobila finansijsku pomoć za modernizaciju i izvoz, što je do sada rezultiralo ugovorima za izvoz vrednim tri miliona dolara.
Kvalitet robe iz Srbije garantovaće i žig 'In natura' koji će uskoro dobiti zlatiborski kajmak, zlatarski sir, užička pršuta, ariljska malina i još desetak poljoprivrednih proizvoda iz ovog kraja.
- Zavodu za intelektualnu svojinu predali smo zahtev za odobrenje ovog žiga i očekujemo da će znak 'In natura' za mesec dana biti u upotrebi. Kupci treba da znaju da ovako zaštićeni proizvodi poseduju kontrolisan kvalitet, prirodnost, autentičnost i da ih nema u drugim mestima - kazao je predsednik Okružnog saveza zemljoradničkih zadruga Vidosav Glavinić.
Stojan Jevtić, potpredsednik Privredne komore Srbije i bivši ministar poljoprivrede, uvođenje žiga 'In natura' smatra dobrim osnovom za izvoz.
- Srbija svoju šansu za izvoz poljoprivrednih proizvoda mora da traži u brendu koji će se zvati 'genetski nemodifikovana hrana'. Međutim, problem je što se stidimo poljoprivrede i što nas progađa kompleks sela i seljaštva. Kada pobedimo uvoznički lobi i jasno ponudimo zdravu hranu, naći ćemo svoje mesto u Evropi - smatra Jevtić.
Izvoz robe iz Srbije u zemlje jugoistočne Evrope i EU je olakšan preferencijalnim režimom.
- To znači da ne moramo da plaćamo carine ili da su one oko jedan odsto. Proizvodi koji imaju sertifikate porekla i kvaliteta ne proveravaju se dodatno u stranim zemljama. Ali, za sam izlazak na strano tržište, neke zemlje zahtevaju dotne kontrole, obično sanitarne, ukoliko se radi o prehrambenim proizvodima - objašnjava Ana Blagojević, pomoćnik Ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom za režim spoljne trgovine. M. Jeveričić - V. Lojanica
