Izvor: Politika, 03.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski krstovi u Vatikanu
Dragan Radenović je, verovatno, jedini naš umetnik koji izlaže u papskoj državi
Nijedan srpski umetnik, verovatno, nikad nije izlagao pod okriljem i uz blagoslov Vatikana. Izvesno je da u Siktinskoj kapeli otkako je sagrađena i oslikana niko od naših nije gostovao s vlastitim delima. Svojim raspećima vajar naučnik (kako je svojevremeno u jednom napisu u ruskim novinama nazvan) Dragan Radenović iz Beograda utire takvu stazu kojom će, možda, i drugi stvaraoci iz istog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << roda i naroda zakoračiti.
U nesvakidašnji splet zbivanja i okolnosti upleteni su dvojica papa, jedan patrijarh, kardinali, ambasadori, akademici, profesori, kustosi, novinari...
Pet velikih krstova – četiri predviđena da budu okačena, a peti da se uzdiže od poda – naći će se pod svodom Sikstinske kapele u Rimu (možda ispod Mikelanđelovih fresaka na tavanici), a vreme održavanja znaće se tek posle 15 septembra. Kada je naša poznata novinarka Ljupka Lazić Jovanu Pavlu Drugom, koja je – prema kazivanju skulptora – mnogo učinila da se ova izložba upriliči, pokazala jedan u znatno manjoj veličini, vrhovni katolički poglavar je sa uzdržanom zadivljenošću kratko rekao da je to "najoriginalnije raspeće posle onog najvećeg", predloživši da se sa ostalima prikaže među zidinama papske države.
Hrišćane ne moramo da podsećamo na šta je mislio.
Jedini Evropljanin
Prvi od bronze je još 1986. videla Lin Remik-Čerčil, unuka Vinstona Čerčila, u to vreme kustos muzeja Univerziteta Harvard na kojem je i Dragan Radenović predavao. Ona ga je posavetovala da ih sve snimi na velikim fotografijama i prikaže znatiželjnim posetiocima. Posle pet godina provedenih u SAD, u kojima je stekao zvanje magistra umetnosti (Njujork), Dragan Radenović je otišao u Rusiju i odbranio doktorsku tezu iz filozofije na Univerzitetu Lomonosov u Moskvi. Podrazumeva se, svakako, da je prethodno diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u našem glavnom gradu, na kojem i predaje vajarstvo, a izvesno vreme je učio u studiju Henrija Mura. Oba izgnanstva iz zemlje izabrao je strahujući za vlastiti život.
Obrevši se u ruskoj prestonici, marljivo je prionuo na posao i napravio četiri velika krsta, po ugledu na male koje je do tada samo retkima pokazivao – od istrošenih železničkih pragova, od bronze, od zavarenih lanaca i od drveta i metala. Poslednji od poliestera, visok tri metra, sa otiskom ljudskog tela kasnije je načinjen.
Po povratku obodrili su ga i ovdašnji bliski prijatelji, pokojni akademik Nikola Milošević i profesori Božidar Radenković, Đorđe Lazin i Dragan Simeunović, a blagoslovio patrijarh srpski gospodin Pavle. Započeti su razgovori koji su okončani dogovorom s vatikanskim velikodostojnicima i ugovorom s Ministarstvom kulture Srbije koje se potpisom ministra Dragana Kojadinovića obavezalo da će s milion dinara pokriti neophodne troškove (prevoz, grubi radovi itd.). Kao što to često biva, mnogo dana proćerdano je u preganjanju s činovnicima, a potom su naišli izbori.
Zašto se, pored tolikih umetničkih dela rasutih po svetu (pomenimo Nacionalnu galeriju portreta u Vašingtonu u kojoj je zastupljen kao jedini Evropljanin, Ermitaž u Sankt Peterburgu i Galeriju UN u Njujorku), latio izrade krstova?
Poznatiji u svetu
"Grčka reč simbolein označava objedinjenje, a krst je simbol objedinjenja. Nije uzalud kazano: svako svoj krst nosi. Egipatski faraoni su mu se klanjali, Rimljani su ga pretvorili u najveću patnju razapinjali hrišćane. Čovek i krst postali su jedno, a najveća nagrada u životu je da bude raspet kao Isus", objašnjava svoje filozofsko-umetničko viđenje Dragan Radenović.
Dvehiljadite godine kardinal Jozef Racinger, u to vreme čelnik Kongregacije za veru (najuticajnije u Vatikanu), a sadašnji naslednik Svetog Petra na tronu papa Benedikt XVI, podržao je zamisao svoga prethodnika, nekih kardinala i, naravno, našeg sagovornika. Ovih dana srešće se još jednom s kardinalom Francom Rodeom da utanače pojedinosti.
"Izlaganje u Vatikanu za mene ima simbolično značenje vizantijske ispružene ruke neoantici (naoplatonizam), nastaloj na tlu etrurske filozofske i likovne raskoši. Krst, pa i ovi iz Srbije, izraz je dobre volje, doprinos srpskog roda hrišćanstvu. Nadahnuti su pravoslavljem, kao izvornim učenjem hrišćanskih apostola, a istovremeno su misao opštehrišćanske potrebe za Bogom i Spasiteljem", smatra umetnik koji je, iz neobjašnjivih razloga, više uvažavan širom sveta nego u svojoj domovini.
U izvanredno urađenom katalogu sa utisnutim grbom Vatikana na naslovnoj korici prof. dr Radmilo Petrović, komesar izložbe, tumači da "već 15.000 godina simbol krsta predstavlja spiritus movens (pokretački duh) celokupnog čovečanstva", a da je vajar Dragan Radenović svoje krstove megalite namenio da budu postavljeni blizu Milvijskog mosta u Rimu gde je car Konstantin Veliki 312, godine isto znamenje usnio uoči odsudne bitke.
Stanko Stojiljković
[objavljeno: 03.09.2007.]
