Izvor: Politika, 13.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski fer-plej igrači
Na međunarodnim nadmetanjima, osim učenika, dobro se kotiraju i naši profesori. Bije ih glas da su veoma dobri sastavljači matematičkih problema
Gotovo da nije prošlo nijedno međunarodno takmičenje da đaci iz Srbije nisu osvojili neko od odličja. Tako je nedavno bilo i u Vijetnamu gde su naši učenici na međunarodnoj Olimpijadi iz matematike osvojili pet medalja: jednu zlatnu i četiri bronzane. I kao ekipa bili su sjajni. Dospeli su na 23. mesto, dok su, recimo, Englezi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zauzeli tek 28, Česi – 40, Šveđani – 41, Francuzi – 43, Finci – 61, a Španci su se, na primer, našli na 66. mestu.
Sve bolje se na međunarodnim nadmetanjima kotiraju i naši profesori. Bije ih, recimo, glas da su veoma dobri sastavljači matematičkih problema i da su istovremeno vrlo korektni kada se nađu u ulozi pregledača testova na matematičkim olimpijadama. Naši nastavnici i učenici poznati su i po tome da "igraju fer-plej", da ne prepisuju i ne pokušavaju da "provale" testove.
Zadatak sastavljaju po tri meseca
– Na prošlogodišnjoj internacionalnoj đačkoj olimpijadi u Sloveniji od šest zadataka – dva su bila naša. Mi smo ih sastavili. To i mnogo većim i jačim zemljama u matematici, poput Rusije, Kine, Amerike, retko polazi za rukom. Mi važimo za one koji sastavljaju teže matematičke probleme. Od dva zadatka koja su prošla na pomenutom takmičenju u Ljubljani jedan je svrstan u kategoriju teških, a drugi u kategoriju najtežih zadataka. Stručnjaci su oba problema okarakterisali kao najlepše zadatke svih vremena. Kolege su nam čestitale – objašnjava za naš list asistent na beogradskom Matematičkom fakultetu Đorđe Krtinić, inače, vođa srpske olimpijske ekipe, tačnije, tim lider.
Potrebna pomoć države
Zadatke sastavljaju vođe ekipa, odnosno tim lideri sa saradnicima.
– Mada se olimpijada održava u julu, već u oktobru počinjemo da sastavljamo probleme koje ćemo ponuditi za pomenuto međunarodno nadmetanje. Nekada osmišljavanje ide lako, nekako nam krene, a ponekad jedan zadatak sastavljamo i po tri meseca. Za to ne dobijamo ni dinar od naše države, dok u Rusiji, Americi i mnogim drugim zemljama postoje plaćeni timovi koji se bave samo time. Mi, međutim, besplatno pripremamo đake i smišljamo zadatke uz redovan posao koji obavljamo – veli Krtinić.
On je u Vijetnamu bio u karantinu. Po dolasku u zemlju domaćina vođe ekipe dobijaju zadatke kako bi ih preveli na maternji jezik. Zato su sve vođe ekipa Vijetnamci odveli u mesto na moru Ha Long, udaljeno 200 kilometara od Hanoja gde se održavala Olimpijada i gde su bili smešteni đaci.
Svojevremeno su takmičari i nastavnici iz pojedinih zemalja pokušali da podvale organizatorima. Zato je dogovoreno da se ubuduće svi radovi skeniraju i da ih kasnije pregledaju novi, nezavisni pregledači. Zadatke na olimpijadama inače pregledaju od organizatora određeni koordinatori uz pomoć vođa timova i njihovih zamenika.
– Zbog jezika koordinatorima je neophodna pomoć rukovodstva ekipe. Nisu problem zadaci iz algebre, jer su onda tu samo formule koje su na svim jezicima iste. Problem u razumevanju nastaje kod kombinovanih zadataka, kada takmičar i pismeno mora da obrazloži zašto je nešto baš tako uradio. Mi i tu važimo za korektne saradnike koji neće da podvaljuju. Mi čak nikada ne kažemo deci i ne vežbamo sa njima zadatke koje smo sastavili i poslali za olimpijadu – naglašava srpski tim lider.
Ovogodišnja matematička ekipa iz Srbije postigla je zaista veliki uspeh. Posle osam godina ponovo su đaci iz Srbije doneli zlato. Ekipno su se relativno dobro plasirali. Zauzeli su 23. mesto, dok su prethodnih godina bili 38. i 39. na rang-listi. Bila je to ujedno i jedna od najmlađih ekipa. A sve to je, ukazuje naš sagovornik, rezultat i novog načina sastavljanja ekipe. Kvalifikacija za matematičke olimpijade i balkanijade od pre godinu dana je Srpska matematička olimpijada za koju mogu da se prijave svi srednjoškolci koji su postigli značajne rezultate na republičkom takmičenju i zauzeli neko od prvih deset mesta. Tačnije, od "četvrtaka" na srpsku olimpijadu može da ode prvih deset, od "trećaka" – prvih osam, od "drugaka" – prvih pet, a od "prvaka" – najbolja tri učenika. I svi rešavaju iste zadatke, bez obzira na to koji su razred. Mogu da se takmiče čak i osnovci, ali pod uslovom da se još od opštinskog takmičenja nadmeću u kategoriji srednjoškolaca. Ranije su timovi za olimpijade i balkanijade sastavljani od učenika koji su postigli najbolje uspehe na saveznom, odnosno državnom nadmetanju.
– Dobro je kada se i novčano nagrade takmičari, ali ne treba sve da se svodi samo na to. Valjalo bi da država pomogne pripremu đaka, da isfinansira što veći broj kampova u kojima bi se ta deca pripremala za takmičenja. Trebalo bi motivisati i profesore. I, uopšte, dati veći značaj đačkim olimpijadama i balkanijadama. Koliko se tome u nekim zemljama pridaje značaj svedoči i činjenica da je Olimpijadu u Vijetnamu otvorio njihov premijer, a zatvorio je njihov predsednik države – napominje Đorđe Krtinić.
[objavljeno: 13.08.2007.]
