Izvor: Politika, 29.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska žitija u rasejanju
Prepis Domentijanovog „Žitija Svetog Save” i Vukanovo jevanđelje samo su delić srpskog pisanog blaga u stranim zemljama, koje će izučavati Komisija za istraživanje i prikupljanje srpskih rukopisa u inostranim zbirkama
„Daleko od očiju, daleko od srca”, kaže poslovica, koja bi se mogla primeniti i na slučaj srpskih rukopisa rasejanih po svetu, od kojih za neke znamo gde se čuvaju, ali najveći deo je ostao malo istražen ili potpuno nepoznat.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
„Ovo je jedan od načina vraćanja duga našim precima, pomalo zaboravljenim, koji su učestvovali u stvaranju srpske kulture, istorije i tradicije”, kaže mr Zoran Nedeljković, upravnik Biblioteke Srpske patrijaršije i predsednik nedavno osnovane Komisije za istraživanje i prikupljanje srpskih rukopisa u inostranim zbirkama. Šestočlana komisija, sastavljena od profesora sa Pravoslavnog bogoslovskog, Filozofskog i Filološkog fakulteta, kao i stručnjaka iz Narodne biblioteke Srbije, osnovana je odlukom Svetog arhijerejskog sinoda 16. decembra prošle godine, sa blagoslovom mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, koji zamenjuje patrijarha srpskog Pavla u vršenju dužnosti, kao i uz podršku Ministarstva za dijasporu.
– Ideja je bila da to pisano kulturno blago, rasuto po svetu u minulim vekovima, na neki način bude vraćeno u Srbiju, jer su to zaista izuzetna svedočanstva o kulturi srpskog naroda, njenom kontinuitetu, vekovnom postojanju naše crkve i državnosti naše otadžbine – objašnjava mr Nedeljković.
Proučavaće se zbirke u muzejima, bibliotekama, manastirima, privatne i druge arhive do kojih naši stručnjaci budu mogli da dođu, istraživači će koristiti i privatne kontakte da bi što više saznali o srpskom pisanom blagu, a naša ministarstva, državne i crkvene institucije pomagaće da se i preko ambasada i drugih zvaničnih ustanova lakše dođe do zemalja koje su predmet istraživanja. Kao rezultat, biće objavljen katalog srpskih rukopisa iz svake zemlje koja bude predmet istraživanja. To će biti podloga za zainteresovane naučne istraživače u zemlji i inostranstvu.
– Istraživanja su započeta u Češkoj i posle nekoliko meseci rada u više različitih zbirki, jedna od njih je i bogata Šafarikova, pronađeno je više od 80 različitih srpskih tekstova. Neki od njih su izuzetno značajni, kao na primer prepisi nekih Domentijanovih dela, neophodnih za bolje poznavanje i proučavanje srpske srednjovekovne književnosti. Takav je, na primer, prepis Domentijanovog „Žitija Svetog Save” iz 15. veka ili prepisi Studeničkog tipika sa „Žitijem svetog Simeona” od Svetog Save iz 1619. godine – objašnjava mr Nedeljković.
Već sada se zna da ima dosta srpskih rukopisa u Mađarskoj, Bugarskoj, Beču, a naši istraživači ucrtali su, za sada, u svoju maršrutu i Rumuniju, Grčku, Vatikan, Sinaj, Svetu goru, Nemačku...
– Veoma nam je interesantna Rusija. Samo u Petrogradu i Moskvi ima više stotina srpskih rukopisa, za dobar deo znamo, ali ih nemamo u formi kataloga. Napomenuću samo neke od njih. U Petrogradu se, na primer, čuva Vukanovo jevanđelje pisano krajem 12. veka, koje je pored Miroslavljevog naše najstarije jevanđelje. U Petrogradu imamo i Radoslavljevo jevanđelje iz 15. veka koje ima samo 12 sačuvanih listova i izuzetno lepe minijature koje su u njemu oslikane. Takođe, u Moskvi se čuva jedan prepis Teodora Gramatika iz 1263. godine, „Šestodnev Jovana Egzarha”, koji je radio za Domentijana – navodi upravnik patrijaršijske biblioteke.
Zanimljiva za proučavanje biće i Ukrajina, gde su pedesetih godina 18. veka osnovana dva srpska naselja, Slavenoserbija i Nova Serbija, naseljena srpskim narodom koji je došao iz Austrougarske, većinom vojnicima i njihovim porodicama.
– Malo je verovatno da će nam neko vratiti te rukopise koji su, u isto vreme, i svetska kulturna baština, ali svakako ćemo zamoliti da ih dobijemo u digitalnoj formi ili ćemo ih vratiti bar u saznajnoj formi kroz opis rukopisa, zbirke gde se nalazi i signature pod kojom je zavedena. Inače, komisija će u svom radu detaljno opisati svaki rukopis, gde je nastao, u kakvom je stanju, gde se sada nalazi i uopšte dati jedan kraći stručni opis – ističe mr Nedeljković.
Osim proučavanja samih tekstova, komisija će se truditi da istraži puteve i načine kako su oni dospeli u zemlje u kojima se sada nalaze.
– Napomenuo bih da su rukopisi većinom crkvenog, bogoslužbenog karaktera, ali verovatno nisu svi takvi. Naše istraživanje se neće ograničiti samo na njih, nego uopšte na književna dela iz tih vremena. Projekat će se sigurno raditi i više od jedne decenije, u zavisnosti od sredstava i organizacije – navodi mr Nedeljković.
Jelena Beoković
[objavljeno: 30/03/2009]
