Izvor: Blic, 31.Mar.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska vlada najglomaznija
Srpska vlada najglomaznija
BEOGRAD - Od svih bivših jugoslovenskih republika Slovenija ima najmalobrojniju vladu. Uz predsednika i tri potpredsednika, slovenačku vladu čini 16 ministarstava. Odmah iza nje je Crna Gora, čiju vladu sačinjava 17 ministarstva, predsednik i četiri potpredsednika.
Hrvatsku vladu čini predsednik i tri potredsednika zajedno sa 19 ministara.
Kolač vlasti u Makedoniji podeljen je na 21 ministarstvo, tri ministra bez resora, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << premijera i dva potpredsednika vlade.
Na drugoj strani, gde su rekorderi po broju ministara i potpredsednika vlade, nalaze se Srbija i Jugoslavija, a konkuriše im Bosna i Hercegovina, koja iz poznatih razloga ima netipičnu ustavnopravnu strukturu.
U BiH raspodela vlasti urađena je po kantonalnom sistemu i ima deset kantona u kojima živi 3.365.727 stanovnika. U ovakvom obliku vlasti, koje su mini države, učestvuje 12 kantonalnih ministara. Izvršnu vlast čini tročlano Predsedništvo, a važnu ulogu u vlasti igra i Veće ministara, koje čine dva kopredsednika, njihov zamenik i ministar inostranih poslova. Izgleda veoma komplikovano i po mnogoljudnosti ozbiljno konkuriše političkom vrhu Jugoslavije i Srbije.
U Srbiji Vladu Mirka Marjanovića čini pet potpredsednika i 24 ministarstva, što je rekord po broju ministarstava od svih bivših jugoslovenskih republika.
Radi mira u kući, tu je još šest ministara bez portfelja, što ukupuno sa predsednikom i potpredsednicima čini 36 članova.
Slično je i u jugoslovenskom vrhu. Njega čini predsednik i šest potpredsednika Vlade. Kada je o ministarstvima reč, njih ima 17 plus tri ministra bez resora ili portfelja.
Srbija ima i najbrojniju Skupštinu sa 250 poslaničkih mesta. Crna Gora ima najmanju skupštinu, manju čak i od slovenačke. Ova jugoslovnska republika ima 77 poslanika, dok slovenački Državni zbor ima 90 delegata.
Parlamentarna situacija u Bosni i Hercegovini sačinjena je od više različitih skupština. Tu je Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH koji broji 42 člana, zatim Predstavnički dom Parlamenta Federacije sa 140 predstavnika vlasti i Narodna skupština Republike Srpske sa 83 poslanika. Kada je o Makedoniji reč, u Sobranju je 121 poslanik. Hrvatski sabor sačinjen je od Zastupničkog doma koji može da ima 160 zastupnika, ali u sadašnjem sazivu ima 127 poslanika i Županijski dom sa zaista skromnih 68 zastupnika.
Jugoslovenska skupština je za 72 mesta manja od srpske i broji 178 poslanika. Snežana Stefanović
Primitivizam na grbači naroda
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Stevan Lilić smatra da u Srbiji vlada inflacija ministarskih mesta.
- Računajući ministre i zamenike, njih ima između 50 i 60, a samo u okviru Vlade 36, što je enormno. Racionalno je i uobičajeno da sa predsednikom i dva potpredsednika tu bude 10 do 12 ministara sa klasičnim resorima. Uzroci ovako velikog broja leže u necivilizovanoj političkoj kulturi, življenju na grbači naroda i trošenju para poreskih obveznika, ali i u centralizaciji i monopolu. U Srbiji svaki ministar je i direktor preduzeća, kao što je recimo Dragan Tomić direktor 'Simpa'. Tu su monopoli nad telekomunkacijama, naftom... Ili, s druge strane, ministri rukovode velikim socijalnim institucijama kao što su bolnice, fakulteti i slično - kaže Lilić.
On objašnjava da je takva koncentracija moći već poznata kroz model administrativnog socijalizma.
- Ministri su istovremeno politički, državni i privredni funkcioneri, što vodi stagnaciji društva - kaže Lilić.
Kada je reč o jugoslovenskoj vladi, Lilić smatra da su se ministarska mesta delila relativno racionalno, ali samo radi očuvanja vlasti crveno-crne koalicije i njenih crnogorskih partnera.
.jpg)
