Izvor: Politika, 19.Apr.2013, 13:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska škola po svetskim standardima
Delegacija Unicefa impresionirana inkluzivnom praksom i kulturom nenasilja u našem obrazovanju
Delegacija izvršnog odbora Unicefa prvi put posle šest decenija boravi u Srbiji i juče je posetila Osnovnu školu „Duško Radović” u beogradskom naselju Sremčica da bi proverila da li su se ovdašnja vlast i obrazovni sistem i delom a ne samo rečju posvetili inkluzivnoj praksi i razvijanju kulture nenasilja. Običnom srpskom školom koja ima 750 učenika, među kojima je 18 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dece sa smetnjama u razvoju a 17 odsto đačke populacije su Romi, visoki zvaničnici bili su impresionirani.
Jarmo Vinanen, stalni predstavnik Finske u UN i predsednik izvršnog odbora Unicefa, pohvalio je prosvetnu vlast u Srbiji i školu domaćina zbog napora da negujući inkluzivno obrazovanje i svodeći nasilje na najmanju moguću meru unaprede i promovišu bezbedno okruženje za svako dete.
– U borbi protiv nasilja i inkluzivnom obrazovanju neophodna je jaka posvećenost i državnih organa i ljudi koji sa decom rade. Rezultate možemo postizati svakog dana, a na tom putu ne smemo da zastajemo. Predstavnici izvršnog odbora Unicefa dolaze iz raznih krajeva sveta sa istom misijom – da se unaprede prava deteta. Naša delegacija je poslednji put ovde bila 1953. godine i krajnje je vreme bilo da ponovo dođemo – kazao je Vinanen.
U delegaciji su i potpredsednici izvršnog odbora i ambasadori Ferit Hodža, predstavnik Albanije u UN, Džordž Vilfred Talbot, predstavnik Gvajane u UN, Husein Garibi, savetnik u stalnoj misiji Irana u UN, Džon Mosoti, tehnički savetnik u stalnoj misiji Kenije u UN i Nikolas Pron, sekretar izvršnog odbora. Razgovarali su sa decom, roditeljima, nastavnicima i zanimalo ih je kako su uspeli da prevaziđu predrasude.
– Strahovali smo kako će roditelji prihvatiti da u razred sa takvom decom idu vršnjaci koji nemaju posebne potrebe. Nismo hteli da ih obaveštavamo i pitamo šta o tome misle, nego smo ih zamolili da nam pomognu oko mališana koji imaju poteškoće. Još nijednu primedbu nisam dobio ni iz jednog odeljenja u kojima uče mališani sa posebnim potrebama – objasnio je Đurađ Plavšić, direktor OŠ „Duško Radović”.
Zato je ova osmoletka proglašena model školom na koju bi druge trebalo da se ugledaju. Postavili su pravila, pridržavaju ih se. Roditelji su im prva pomoć i najbliži saradnici i ne daju problemu da prenoći nego ga rešavaju odmah.
Prednost škole u kojoj je inkluzivno obrazovanje svakodnevica a ne breme izdvojila je majka đaka sa autizmom:
– Ljudi i deca ove škole su mom detetu omogućili da razvije svoje potencijale, da pomeri granice koje deca sa autizmom imaju. Sada je odličan đak, i to bez protekcije, jer učiteljica je stroga, ali najbolja. Moje dete je bezbedno, zaštićeno i veoma srećno – zahvalna je majka autističnog učenika.
Priliku da se delegaciji visokih zvaničnika obrati iskoristio je i jedan tata:
– Moje dete ide u razred sa vršnjakom koji ima posebne potrebe. Kad je inkluzivno obrazovanje počelo malo ko je verovao da će tu biti rezultata. Međutim, napravili smo nešto uprkos teškim vremenima u kojima živimo. A onda nam posle 60 godina dođete vi da vidite šta smo radili, pomognete nam – kazao je taj otac gostima iz Unicefa i zamolio ih da kada odu odavde razmisle o našim rezultatima, da nam pomognu da idemo dalje napred, pa sledeći put kad dođu da vide dokle smo dogurali.
– Želela bih da sve škole u Srbiji postanu ovakve – kazala je Judita Rajhenberg, direktorka Unicefa u Srbiji.
Žarko Obradović, ministar prosvete, podsetio je članove delegacije Unicefa da je u Srbiji povećan obuhvat dece sa smetnjama u razvoju, ali i romske nacionalnosti.
– Bićete ovde nekoliko dana, ne morate mi verovati na reč, gledajte i uverite se. Pitajte decu, roditelje, nastavnike kako sprečavaju nasilje. Imamo dobre rezultate, ali to ne znači da smo rešili problem i da ne treba još mnogo toga da uradimo – rekao je Obradović.
M. Simić-Miladinović
objavljeno: 19.04.2013.
