Izvor: BKTV News, 07.Feb.2014, 13:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska sela umiru!
Ravnoteža između sela i gradova u Srbiji narušena je na štetu ruralnih sredina – od 4.600 sela, svako četvrto (oko 1.200 njih) na putu je da nestane! U čak 986 sela u našoj zemlji ima manje od po 100 stanovnika!
”Od 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, obradivo je 4,2 miliona hektara. Međutim, koristi se tek 3,35 miliona hektara, što znači da je blizu milion hektara neobrađeno”, rekao je Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << />
Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), upozorava da će ovim tempom za deceniju i po u selima ostati samo spomenici kao dokaz skorašnjeg života.
”I dok ljudi nemaju posla, a sela izumiru, ne koristi se šansa da se ti negativni trendovi zaustave, a samim tim i da se razvijaju ruralna područja. Jer, danas u gradovima nema šta da se radi, a u selima nema ko da radi. Najbolji dokaz toga je činjenica da u Srbiji postoji 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je obradivo 4,2 miliona hektara. Međutim, koristi se tek 3,35 miliona hektara. Dakle, blizu milion hektara je neobrađeno, nalazi se u parlogu. Pored toga, u selima je 50.000 napuštenih kuća i oko 145.000 u kojima trenutno niko ne živi! Sela u Srbiji su ostala poslednje zelene oaze života van gradskih područuja”, rekao je Gulan
Srpska akademija nauka (SANU), odnosno njen Odbor za selo, ocenio je da se to može uraditi jedino kroz povratak zadrugarstvu. Ocena je da su i seljak i njegov rad danas potcenjeni.
”Kad kupuju repromaterijal da bi zasnovali proizvodnju, on je svake godine sve skuplji, dok kad prodaju svoje proizvode, oni postaju sve jeftiniji. Na ovaj način moć seljaka sve više slabi, a uslovi za život postaju sve teži. Da bi se prevazilazili ovi problemi seljaci moraju da se samoorganizuju u moderne zadruge i udruženja. Seljaci, jedino udruženi mogu da opstanu, da brže i bolje rešavaju svoje probleme i da stvore bolje uslove za život. Još uvek je u toku donošenje novog zakona o zadrugama, koji se čeka od 1996, kad je donet poslednji zadružni zakon koji i sad važi. Njihov opstanak je moguć samo onima koji su spremni da se povezuju međusobno i da boljom organizacijom i zajedničkim nastupom na tržištu, osiguraju svoj opstanak i grade budućnost”, dodaje Gulan.
”To znači šumarstvu, vodoprivredi, raznim uslužnim delatnostima, zanatstvu, domaćoj radinosti, infrastrukturnim, malim i srednjim industrijskim pogonima (kojih ima oko 220.000, a cilj je da ih bude 400.000), čija proizvodnja ne ugrožava ekološku ravnotežu. Tek kad se stvore isti uslovi života na selu, kao i u gradu, moći ćemo da računamo da će se mlađi naraštaji iz grada vraćati u selo. Smatram da povratak u selo neće biti poseljačenje već rad u poljoprivredi, ali i većim delom oko nje. Ti koji se budu vraćali treba da čuvaju tradicionalno, ali i da primenjuju savremene metode života i rada na selu”, zaključuje Gulan.
Izvor: telegraf.rs
Tweet
