Izvor: Politika, 15.Jul.2010, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska istorija u ruševinama
Stare srpske građevine oko Skadra, koje su obišli naši etnolozi, u jadnom stanju. – Srbi tamo imaju po dva imena: jedno srpsko i drugo albansko
Užice – Obišli smo Skadar i okolinu u Albaniji, kratko tragali za sudbinom srpskog življa, spomenika, običaja, prikupljali podatke za projekat Srpske akademije nauka i umetnosti „Položaj srpske nacionalne manjine u susednim zemljama”. Tu, u Skadru i oko njega, sada živi veliki broj Srba, gotovo polovina ukupnog stanovništva. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Priličan je broj i pravoslavnih Albanaca koji održavaju naš običaj krsne slave, iz čega bi se moglo zaključiti da su to poarbanašeni Srbi. Videli smo uglavnom ruševine starih srpskih crkva, grobalja, zaključili da su potrebna multidisciplinarna naučna istraživanja ovih prostora koje treba da obave naši stručnjaci. Možda će ovaj naš odlazak, koji je finansiralo Ministarstvo za dijasporu Vlade Srbije, predstavljati početak tih velikih istraživanja...
Ovo za „Politiku” kaže etnolog iz Užica Bosa Rosić, koja je, sa svojim kolegama iz užičkog Narodnog muzeja Ivanom Todorović i Zoranom Domanovićem, nedavno boravila u Skadru, što je prva poseta naših etnologa tom delu Albanije.
– U sećanju nam je ostala prelepa reka Bojana, upečatljiva skadarska tvrđava, sasvim običan grad Skadar, predusretljivost ljudi iz Udruženja Srba u tom gradu i njihovog predsednika Pavla Brajovića, pojava da Srbi tamo imaju po dva imena: jedno srpsko i drugo albansko. Oni su nam ispričali da u Albaniji ima i Srba katolika, Srba muslimana, Srba pravoslavaca, kao i Srba Crnogoraca. Svi zajedno nastoje da budu jedna čvrsta zajednica Srba kao nacionalne manjine u Albaniji, uvereni da samo tako ujedinjeni mogu ostvarivati prava koja im pripadaju – kaže Bosa Rosić.
Videli su užički etnolozi mnoge stare srpske građevine u tom području, uglavnom urušene i u jadnom stanju. Najpre su išli u Vrake, ravnicu koja se pruža pored Skadarskog jezera sve do ispod Prokletija, kroz sela Dobrač, Golem, Grilj, Omara, Borič, Kamenice. Taj kraj je od davnina srpski, toponimi i legende takođe, podno Prokletija su bili letnjikovci Nemanjića, stari Balšića dvori, davnašnji manastiri i crkve. Sad su tu samo zidine i ruine.
– Srpske crkve koje su stolećima nekako odolevale, uglavnom su srušene krajem šezdesetih godina prošlog veka, u doba režima Envera Hodže, ili su pretvorene u domove kulture. Nekad je uz crkvu Svete Trojice u Vrakama (srušena 1966) bilo manje srpsko groblje, a danas su ovde samo dva spomenika, i to oborena. Jedan je bez natpisa, a na drugom piše: „Ovde je poranjen Milovan Martinović sa sinom svojim Jovanom”. Crkveno imanje i svešteničku kuću otkupila su dva Malisora. Postoji i veće hrišćansko groblje u tom mestu, a na njemu se prezimena na spomenicima ne završavaju na „ić” nego na „q”. Istina, pored puta u Vrakama pre 12 godina sagrađena je nova crkva Svete Trojice, i to uz veliku pomoć tadašnjeg patrijarha srpskog Pavla – ističe naša sagovornica.
Videli su naši istraživači i selo Raškule, gde je nekad bila crkva Svetog Đorđa, zadužbina Nemanjića, koja je sva u ruševinama. Nju su, napominje Bosa Rosić, katolici prisvojili i ogradili, napravili mali amfiteatar u kome drže mise. U dolini reke Bojane stoje ruinirani ostaci crkve zadužbine Jelene Anžujske, a u Lješu je očuvani mauzolej Skenderbega, junaka ovenčanog sa 26 pobeda nad Turcima između 1444. i 1467. godine. U stvari Srbina Đurađa Kastriotovića (od majke Vojisave sa Cetinja i oca Jovana iz Makedonije) koji je na volšeban način postao Skenderbeg, albanski junak. U mestu Šenđin stara srpska crkva Svetog Đorđa, kako se sećaju meštani, porušena je, naočigled vernika, 1966. godine.
– Sama skadarska tvrđava je veoma uređena i konzervirana po svetskim standardima, sa muzejskom postavkom i ostalim sadržajima. Prvo nam je, naravno, pokazano mesto gde je mlada Gojkovica bila uzidana, ali tu se sa strane nalaze stihovi na albanskom jeziku u kojima se navodi da je to bila Albanka i da su Albanci Skadar zidali. Na naše čuđenje, pratioci nam s osmehom odgovoriše da to nema veze i da se zna ko je Skadar zidao. Znamo mi, ali zašto turisti, kojih je ovde sve više, da pamte tu pogrešnu informaciju, zapitali smo se. I tako, porušena srpska istorija svuda je bila vidljiva u tom delu Albanije, a nedostatak naučnih saznanja kod nas o tome zahteva obimnije i svestranije istraživanje – zaključuje Bosa Rosić.
Branko Pejović
objavljeno: 16.07.2010.
.jpg)
