Izvor: Politika, 27.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpkinja na ostrvu Bali
Oko 200 studenata iz svih krajeva sveta svake godine dobije stipendiju Republike Indonezije, kako bi upoznali život i običaje ove daleke zemlje Dušanka Vasiljević (25), buduća akademska slikarka poreklom iz Zaječara, boravila je godinu dana na indonežanskom ostrvu Bali, smeštenom na obodu Indijskog okeana. Bila je tamo sa još 200 studenata iz svih krajeva sveta koji se svake godine u avgustu upute na ovo, prilično čudesno, putešestvije. Oni su imali sreće da dobiju stipendiju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koju daje Republika Indonezija, a cilj putovanja jeste da mladi iz raznih krajeva sveta upoznaju život i običaje ove daleke zemlje.
Dušanka je za ovaj program čula od druga, prijavila se, dobila indonežansku stipendiju, uz dosta muke sakupila novac za avionsku kartu i otišla na ostrvo prepuno cveća, vrelih vulkanskih jezera, hinduističkih hramova i miroljubivih, nasmejanih ljudi.
Posle putovanja od 30 sati stigla je u glavni grad Den Pasar, smestila se u univerzitetskom naselju i brzo se adaptirala na netaknutu prirodu.
– Prvo što treba da uradite na Baliju jeste da iznajmite motor, jer je to osnovno prevozno sredstvo na ostrvu, javnog prevoza gotovo da i nema, a automobili su retkost – priča Dušanka Vasiljević.
Prilikom iznajmljivanja motora treba se cenkati, jer su cene za "bele ljude" nešto više. Uspela je da se dogovori za zakup od 1.000.000 rupija na dva meseca, što je oko 100 dolara i tako je Dušanka otpočela istraživanje običaja ljudi sa Balija, čiji je društveni život neraskidivo povezan sa religijom. Svaka porodica ima lični hram i svakodnevno prinosi darove iz prirode, obično korpice pune lišća i cveća.
Na Baliju, kaže ona, postoje tri vrste jezika, što je u tesnoj vezi sa postojećim sistemom kasti. Lokalno stanovništvo podeljeno je na bramane, kšatrije, vešije i sudre.
– Stanovništvo nije toliko ekonomski raslojeno, osnova podele na kaste u njihovom prilično modernizovanom društvu najviše ima veze sa napredovanjem u okviru religijskih rituala – veli Dušanka.
Gotovo svaki dan u godini je praznik, a jedan podatak je dovoljno ilustrativan: svaka mesečeva mena se slavi, a rituali posle noći punog meseca traju po tri dana. Na ulicama plešu svi, od petogodišnjih devojčica do odraslih.
– Njihova Nova godina, koja dolazi na svakih 410 dana po našem kalendaru, posebna je priča. Pripreme za svetkovinu traju čitav mesec. Pripremaju se ogromne lutke, slično kao u Kini, i one predstavljaju demone. Na dan Nove godine nastaje potpuni haos u najpozitivnijem smislu – govori Dušanka. U toku celog dana traje svetkovina, a ljudi sa Balija uništavaju te lutke i plešu dok ne padne mrak. Onda nastaje muk, zbog kojeg je Dušanka imala i jedan peh na putu.
– Nisam znala da posle tolikog slavlja ljudi ulaze u kuće i da se gase sva svetla. Ta tišina traje sledeća 24 sata, jer, po verovanju, zli duhovi koje su napadali treba da se smire – priseća se Dušanka.
Te noći je posle pada s motora iščašila nogu, ali i upoznala drevnu medicinu i stekla prijatelja Ađika. Njegov deda joj je zalečio povređenu nogu.
– Ipak, dva su bitna pravila na Baliju: nemoj da jedeš zelenu salatu, jer je uvek loše operu, i nemoj da se razboliš – sa osmehom kaže Dušanka.
Kiša retko pada i to u tačno određeno doba dana, tako da je, kaže Dušanka, moguće navijati sat po njoj. Bali je, zbog velikih talasa Indijskog okeana, kao stvoren za surfere, tako da Australijanci, njihove "komšije", prave čitave pohode na Bali da bi tamo jahali na talasima.
Ona je svoje putovanje posvetila snimanju filma o čudesnom indonežanskom ostrvu i napravila je 10 sati video-materijala. Za pola godine naučila je jezik, a ponuđeno joj je i mesto asistenta na tamošnjem fakultetu.
S. Stamenković
[objavljeno: 27.08.2007.]
