Izvor: Politika, 19.Mar.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Sremski front” otrgnut od zaborava
Obnovljene su muzejska postavka i kapela, otvorena je prodavnica suvenira u spomeničkom delu koji je podignut u znak sećanja na 13.000 boraca koji su ostavili život u sremskoj ravnici
Šid – Spomen-obeležje „Sremski front“ u Adaševcima dočekaće u novom ruhu 12. aprila retke preživele učesnike završne bitke za oslobođenje zemlje 1945. godine. Obnovljene su muzejska postavka i kapela, otvorena je prodavnica suvenira u spomeničkom delu koji je podignut u znak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sećanja na 13.000 poginulih boraca koji su ostavili život u sremskoj ravnici.
Sudbina ovog kompleksa je dugo posle raspada one Jugoslavije bila neizvesna. Bilo je i velikih sporenja zašto je uopšte otvaran front, kada je rat već bio gotov, pa su neki priželjkivali da se ovaj spomenički kompleks „zaboravi“.
Potomcima partizanskih ratnika nije do zaborava, pa je opština Šid odlučila da preuzme brigu o Spomen-obeležju i da, pored posete spomeničkom delu, ponudi gostima uživanje u tipičnom sremskom ambijentu, vožnju rekom Bosut, pecanje, obilazak Morovića i sremskih šuma, koje su bogato stanište raznih vrsta životinja i čuvenog hrasta „lužnjaka“. Kompleks održava mesna zajednica Adaševci. Vidi se da je sve „pod konac“, očišćeno i uređeno. Gosta dočekuje ljubazan vodič, prodaja suvenira je počela, a direktor Turističke organizacije Šid Mića Janjić nam kaže:
– Ovo je spomenik „nulte“ kategorije, naš zadatak je da „Sremski front“ obogatimo turističkom ponudom. Spremamo dva prospekta sa kompakt diskovima na srpskom i ruskom jeziku sa podacima o ovoj epopeji, a pored knjiga, vezanih za NOB, organizovali smo i izradu suvenira – partizanskih figurica. Lani smo imali 7.000 grupnih posetilaca i dve hiljade pojedinačnih poseta. Međutim, nije ništa urađeno da od 5.760.000 vozila koja prođu autoputem Šid–Beograd godišnje više njih svrati, poseti kompleks i predahne. Planiramo između autoputa i spomeničkog dela, izgradnju sremskog sela, punjenje vodom dva veštačka jezera, koja su davno iskopana, izgradnju pristaništa na Bosutu, sa koga bi brodić vozio turiste do Morovića, gde će se graditi sremska kuća i gde je i Crkva Majke Tereze, izgrađena u 12. veku, a i arheološko nalazište Gradina.
Janjić kaže i da su društva srpsko-ruskog prijateljstva u Rusiji i ovde zainteresovana za obnovu „Sremskog fronta”, jer se na jednom spomen-zidu nalaze imena i 1.100 pripadnika Crvene armije palih u vreme proboja, a u okolnim selima u Hrvatskoj i Srbiji postoji desetina grobalja gde je sahranjen veliki broj crvenoarmejaca, pa bi Rusi želeli da se ta groblja dostojno obeleže i zaštite.
– Da, na ovom mestu leži i 1.100 ruskih boraca. Još nema svih imena ni naših poginulih boraca. Učestvovao sam u proboju kao borac Prve krajiške brigade, bilo nas je iz svih krajeva, i raduje me da će ovo mesto oživeti, da će naši potomci ovde moći da svrate, da se podsete na ovu slavnu bitku. Nije ovaj spomenik građen zbog nas, već zbog potomaka. Mi znamo šta smo prošli – priča Rade Kević, iz Novog Sada, koji često, putujući rodbini u Banjaluku, svrati na „Sremski front“. – Radujem se da je kompleks uređen, jer, pre samo pet-šest godina, kada sam bio predsednik SUBNOR-a Vojvodine, sve je ovde ukazivalo na nemar i nebrigu.
Memorijalni kompleks „Sremski front“ je na tri kilometra od graničnog prelaza Batrovci, na autoputu je saobraćajna petlja, pa oni koji putuju kolima mogu svratiti u ovo spomen-područje.
Jelenko Slatinac
objavljeno: 20.03.2011
