Izvor: Politika, 10.Mar.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srednja škola mora da bude obavezna
Sve političke partije zalažu se za oštriju kontrolu fakulteta i zaustavljanje hiperprodukcije diploma
Da se školski sistem u Srbiji mora menjati, saglasne su sve političke partije u našoj zemlji i u moru reformi obećavaju i onu koja će se ticati obrazovanja. Isto su pričali i u prethodnim predizbornim kampanjama, ali je u međuvremenu u školstvu urađeno veoma malo. Što se problema tiče, ni predstavnicima stranaka, a ni građanima nije teško da ih prepoznaju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />Fabrikovanje diploma fakulteta i isturenih odeljenja čiji se broj ne zna, oko hiljadu škola bez ili sa toaletom u koji se ne može ući, dok 200 njih nema vodu, nasilje među decom, srednjoškolci i akademci sa diplomama za zanimanja koja ne postoje na tržištu rada, „provaljivanje” male mature – ovo su samo neki od požara koje treba gasiti u srpskom obrazovanju. Buduća vlast posle parlamentarnih izbora 16. marta suočiće se i s ogromnim teretom u vidu zastarelog i prevelikog školskog sistema koji nisu mogle niti umele da reformišu prošle vlade.
Po socijalistima, koji od 2008. godine drže sektor obrazovanja, najveći problem je nedostatak novca za sprovođenje sveobuhvatne obrazovne politike, jer čak 96 odsto sredstava iz budžeta planiranih za školstvo odlazi na plate prosvetara. Kako su za školstvo zaduženi gotovo šest godina, čini se da su najodgovorniji za to što nam je obrazovni sistem loš. Zašto nisu uradili više?
– Mnogo toga smo, ipak, uradili: na početku svake školske godine besplatno je deljeno nekoliko miliona udžbenika za osnovce nižih razreda, sa Unicefom smo pokrenuli program borbe protiv nasilja u školama, u vreme našeg mandata usvojena je Strategija obrazovanja do 2020. godine – odgovara dr Dijana Vukomanović, potpredsednica SPS-a.
Podsećamo i na debakl na maloj maturi prošle godine, kada su pojedina deca znala rezultate testova pre polaganja, posle čega je usledilo povlačenje Žarka Obradovića s mesta ministra prosvete. Sada socijalisti planiraju da više učine na pitanju koncepta male mature i njenog adekvatnog sprovođenja.
– Veoma je bitno da kroz test male mature ojačamo i pripremimo našu decu na konkurenciju ali i da ih naučimo da moraju doživotno da nadograđuju svoje obrazovanje. U srednje škole bi, isto kao što su uradili i Hrvati, trebalo da uvedemo predmet preduzetništvo, kako bismo naučili i podstakli mlade ljude da mogu da pokrenu nekakvo svoje mikro, malo ili srednje preduzeće – kaže dr Dijana Vukomanović.
Stav SPS-a jeste da srednja škola treba da bude obavezna i tu odluku, po njihovom mišljenju, treba da donese nova vlada. Isto tako, smatraju socijalisti, treba što pre usvojiti Nacionalni okvir kvalifikacija, koji je već pripremljen, a on je i uslov da zaživi „bolonja”.
– Nezvanični podaci govore da se oko 20.000 studenata školuje na isturenim, neregistrovanim odeljenjima fakulteta. Mi smo uspostavili čitav sistem institucija i nadležnih organa koji kontrolišu nastavu na visokoškolskim ustanovama, neki fakulteti su izgubili akreditaciju, ali kontrola se mora još više pooštriti – ističe dr Dijana Vukomanović.
I naprednjaci, iako već godinu i po dana na vlasti, nisu poboljšali školstvo u Srbiji. Sada kažu da je gorući problem koji bi oni najpre rešavali – nasilje u školama. Zbog toga će odmah posle izbora tražiti donošenje sistemskih zakona koji će sankcionisati nasilnike i propisati veću odgovornost roditelja i zaposlenih.
– Postojeće kazne nisu delotvorne. Učenici se ukore, ali premeštanje iz jedne u drugu školu kao najoštriju meru ne doživljavaju više kao kaznu – kaže Ljubiša Antonijević, pomoćnik ministra prosvete iz redova naprednjaka.
SNS će tražiti i izmenu zakonskih propisa i njihovo prilagođavanje zakonima uređenih obrazovnih sistema Evropske unije.
– Srednja škola mora da bude obavezna, a mora se i reformisati jer sada imamo više od 130 obrazovnih profila koje Nacionalna služba zapošljavanja ne prepoznaje – ističe Antonijević.
Naprednjaci predviđaju i izmene postojećih zakona u oblasti predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja. Planovi i programi treba da se prilagođavaju učenicima, kaže pomoćnik ministra prosvete, ali je mnogo važnije da se nastavnici stručno usavršavaju i da ova profesija ponovo postane priznata u društvu. Nova pravila uslediće i u kontroli fakulteta. Neophodno je donošenje Zakona o inspekciji.
– Imamo hiperprodukciju visokoškolskih institucija, a sadašnja inspekcijska služba to nije u stanju da kontroliše. Zbog toga ćemo angažovati više inspektora da stalno kontrolišu kvalitet rada ovih ustanova. Plan nam je i da drugi gradovi u Srbiji, poput Kruševca i Užica, dobiju status univerzitetskih centara – ističe Antonijević.
Ništa manje odgovorne za stanje u kojem se nalazi naše školstvo nisu ni demokrate, budući da su bile okosnica koalicija u dve vlade u poslednjih deset godina. Danas se i demokrate zalažu za obnovu škola, reformu srednjoškolskog obrazovanja ali i za zaustavljanje „odliva mozgova”.
– Školovanje jednog studenta košta između 3.000 i 6.000 evra godišnje i kada diplomiraju, ono što smo uložili bacimo, jer odu da rade u inostranstvo. To se može sprečiti stimulisanjem malih i srednjih preduzeća. Onaj ko pokrene svoj posao trudiće se da ostane u državi, ali i da zaposli nove ljude – objašnjava prof. dr Miodrag Stojković, član Predsedništva Demokratske stranke, inače predsednik Odbora za obrazovanje i nauku Skupštine Srbije.
Demokrate predlažu da najmanje pet odsto talentovane dece dobije stipendiju tokom školovanja i da se nauka vrati u osnovne i srednje škole.
– Svako treće dete je funkcionalno nepismeno, ne uradi dobro test jer ne ume dobro da pročita pitanje, u školama nema praktične nastave. Moramo da školujemo mlade za zanimanja sa kojima, kada steknu diplomu, mogu da se zaposle. Ali ono što se mora hitno uraditi jeste provera hiperprodukcije diploma – to je opasno, jer danas neko može da za 2.500 evra završi farmaciju u nekom isturenom odeljenju fakulteta i da se bavi poslom koji ne zna – kaže Stojković.
Podsećamo ga da je Demokratska stranka bila osam godina na vlasti i odavno je mogla da sprovede reforme koje sada predlaže.
– Demokratska stranka držala je sektor nauke, koji je kasnije pripojen prosveti, što je veliki promašaj, ali sigurno je da je propusta bilo i zbog njih je kažnjena na poslednjim izborima. Veliki broj ljudi koji su kreirali politiku Demokratske stranke i nisu pokazali ništa, više nisu u njoj – odgovara Stojković.
Doskorašnji član Demokratske stranke, a sada lider Nove demokratske stranke, Boris Tadić zalaže se „za obrazovanje za rad, a ne obrazovanje koje je svrha samom sebi”.
– Reforma mora da bude usmerena ne samo na učenike, već i na nastavnike. Neophodno je formirati platne razrede, jer bez motivisanih nastavnika nema kvaliteta nastave niti boljeg znanja učenika. Moramo snažno da investiramo u obrazovanje, jer samo tako možemo da obezbedimo stabilnu privredu – ističe Tadić.
Da zaista prisustvujemo hiperprodukciji fakultetskih diploma, smatraju i u Demokratskoj stranci Srbije. Vladeta Janković iz DSS-a kaže da je potrebno drastično povisiti lestvicu za akreditaciju privatnih fakulteta, svesti broj državnih univerziteta na ne više od tri najkvalitetnija i racionalno po čitavoj Srbiji rasporediti njihova isturena odeljenja.
– Trebalo bi, najzad, pošteno priznati da je takozvani bolonjski eksperiment kod nas doživeo potpuni debakl i vratiti na snagu akademski poredak koji je postojao pre nametnute „evropeizacije” – kaže Janković.
Što se tiče srednjeg obrazovanja, on smatra da bi tu trebalo doneti strategiju koja bi omogućila da se u određenim razmacima školski programi prilagođavaju potrebama privrede i društva.
– DSS reformu školstva smatra prioritetom, za koji sredstva nikad i nipošto ne smeju nedostajati. Uzgred, verujem da bi se među nezaposlenim prosvetnim radnicima našlo dosta onih koji bi se posla na opismenjavanju latili dobrovoljno ili uz razumnu nadoknadu – zaključuje Janković.
--------------------------------------------------------------------
Biće ugašena zanimanja koja ne postoje na tržištu rada
U poslednjih pola godine, otkada je na čelu Ministarstva prosvete Tomislav Jovanović, koga je kao nestranačku ličnost predložio SPS, izmenjen je samo koncept polaganja male mature. Ali temeljne reforme osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja jesu neophodne, smatra Jovanović.
– Treba izmeniti program u osnovnom i srednjem obrazovanju, prilagoditi ga i učiniti da obrazovanje postane primenljivije u praksi. Srednje škole treba reformisati u skladu sa pravilnikom o kvalifikacionom okviru kojim će biti ugašena zanimanja za koja ne postoji potreba na tržištu rada, i uvešće se nova – objašnjava ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
On se zalaže i za reformu visokog obrazovanja i strukovnih studija, koja ne treba da bude kozmetička, već suštinska, ali da ne izazove potrese i ne ugrozi nastavnički potencijal.
Dejana Ivanović, Stefan Despotović
objavljeno: 10.03.2014.
