Izvor: BKTV News, 15.Sep.2013, 17:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sreću u životu mere novčanikom
Građani Srbije i dalje su među najnesrećnijim narodima na svetu. Sa prosečnom ocenom osećanja sreće 4,813 suvereno držimo svoju poziciju na začelju lestvice država na osnovu osećanja životnog zadovoljstva njihovih stanovnika, pokazao je drugi izveštaj Ujedinjenih nacija o svetskoj sreći, objavljen prošlog ponedeljka.
Za one sklone da tvrde da je čaša polupuna, evo i jedne utešne činjenice – u odnosu na period 2005-2007. godine, lane smo bili srećniji, istina samo za tričavih >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << 0,063 poena.
Izveštaj Ujedinjenih nacija smestio nas je na 106. mesto od ukupno 156 država koje su obuhvaćene istraživanjem. Lista zemalja čiji su građani srećniji od nas suviše je duga da bismo ih nabrajali, ali svakako upada u oči da je bolje od nas kotirana Hrvatska, čiji su građani svoje živote ocenili sa 5,661 bodova i „plasirali se“ na respektabilnu 58. poziciju. Daleko su srećniji i u Albaniji koja se nalazi na 62. mestu, ali i u Alžiru, Zambiji, pa i u ratom razorenoj Libiji. Bosna i Hercegovina je samo jedno mesto iza nas, a Makedonci su ubedljivo najnesrećniji na teritoriji bivše Jugoslavije i zauzeli su 118. mesto. Iza nas su i Egipat na 130. i Bugarska na 144. mestu. Osim njih, među najnesrećnijima su uglavnom zemlje trećeg sveta a samo dno liste zauzimaju Ruanda, Burundi, Centralnoafrička Republika, Benin i Togo.
Najzadovoljniji su, tradicionalno, u Danskoj, a na vrhu su i Norveška, Švajcarska, Holandija i Švedska. Amerika je na 17 mestu, Velika Britanija na 22.
I dok autori izveštaja smatraju da indeks sreće treba da bude jedan od objektivnih pokazatelja društvenog razvoja, profesor Dragan Koković, sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kaže da su ovakvi izveštaji posledica potrebe da se sve izražava kroz brojeve.
Jasno je, na osnovu rezultata objavljenih u izveštaju, da je ekonomija jedan od ključnih faktora za sreću naroda – srećne zemlje uglavnom su bogate. Međutim, izuzetno važni, ako ne i važniji faktori su i lične slobode, (ne)postojanje korupcije i, naravno, lični faktori, poput zdravlja, bračne sreće, razumnog radnog vremena. Među faktore koji drastično utiču na nesreću jednog naroda jeste loše mentalno zdravlje. Poražavajuće je da, čak i u razvijenim zemljama, jedva četvrtina psihičkih bolesnika dobija odgovarajuću lekarsku pomoć.
- Sreća se ne može meriti iskuljučivo objektivnim kriterijumima i zato nema previše smisla da se indeks sreće koristi sa pokazateljima, poput bruto društvenog proizvoda – objašnjava profesor Koković. – Sreća je relativna stvar, isuviše složena da bi se merila. Međutim, nije iznenađenje da se ovde ljudi osećaju nesrećno s obzirom na uslove u kojima živimo, tešku ekonomsku situaciju i sve što smo prošli.
GRCI SVE NEZADOVOLjNIJI
NAJVEĆI napredak kad je reč o sreći građana, iako se ne nalaze u vrhu liste, napravile su zemlje Latinske Amerike, Kariba i podsaharske Afrike. S druge strane, osetan pad zabeležen je u evropskim zemljama koje su ozbiljno uzdrmane ekonomskom krizom – Portugaliji, Italiji, Španiji i Grčkoj.
Izvor: Novosti
Tweet
