Izvor: Glas javnosti, 18.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srećni kad izbegnu ćušku
BEOGRAD - Muke osamdesetjednogodišnje Beograđanke D. K. počele su kada je prepisala vlasništvo nad stanom svom sinu. Svi članovi njegove porodice su odrasli i kao i on visokoobrazovani, ali ne i samilosni prema svojoj baki. Starica je odmah po potpisivanjeu papira saterana u najmanju sobu, koja je poslužila kao stovarište za sve nepotrebne i iskorišćene stvari. Prava su joj svakog dana sve više uskraćivana, a zbog straha da bi i odatle mogla biti oterana, strepi da se bilo kome obrati >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << za pomoć.
- Za priču ove gospođe čuli smo od njenih rođaka koji su se javili na našu „Teleapel“ otvorenu liniju, pa smo kasnije uspostavili kontakt s njom - kaže za Glas Saveta Vukojević iz Crvenog krsta Beograd. Ona objašnjava da je to čest slučaj, jer su stari ljudi uplašeni da će ako neko sazna da im je potrebna pomoć, proći mnogo gore.
Baka je, zato, celu zimu provela u hladnoj sobi, jer nije smela da uključi peć, a proterana je i iz kuhinje, pa sebi nije više mogla da priprema ni hranu. Pored strašne psihičke torture koju prolazi, baka od svojih oholih ukućana često primi i poneku „ćušku“. Međutim, i pored toga što su uspeli da je učine neprimetnom i nečujnom, naslednici su već izgubili strpljenje u iščekivanju njene smrti, pa su zato preko svojih veza pokrenuli postupak za starateljstvo i prebacivanje u neku instituciju.
SAMO DA IH NEKO ČUJE
Aktivisti Crvenog krsta Beograda primaju pozive starih ljudi u svako doba dana. Oni primećuju da njihovi uplašeni sagovornici uglavnom ne traže pomoć i zaštitu od nasilja, već samo razumevanje i da s nekim bar popričaju.
- Naš moto je „Pozovite nas, pozvaćemo vas...“. Zato poručujemo našim starijim sugrađanima da okrenu broj 2183 744 i da podele s nama svoje probleme, a mi ćemo pomoći koliko možemo - poručuje Saveta Vukojević.
- To je samo jedna od sudbina s kojima se srećemo svakoga dana - priča Vukojevićeva, uz napomenu da se nasilje nad starima, bilo psihičko, bilo fizičko, dešava svuda: u parku, prodavnici, domu zdravlja, sudu, prevozu i da ga ima i u seoskim i gradskim sredinama.
Diskriminacija starih osoba je sve češća kod nas, a pod njom se podrazumeva zanemarivanje njihovih potreba i specifičnosti i može imati različite oblike počev od zakonskih i političkih barijera, preko stereotipa, predrasuda i uznemiravanja, pa i do fizičkog zlostavljanja.
Potrebe ljudi u poznim godinama se često svesno ili nesvesno marginalizuju. Jedan od važnih faktora surovog odnosa prema njima u našoj zemlji su i siromaštvo, ekonomska i politička kriza kroz koju prolazimo, a zbog kojih se ceo sistem društvenih vrednosti urušava, a iščezava osećanje tolerancije i saosećanja.
Polazeći od podatka da se Srbija sada nalazi među deset zemalja sa najstarijim stanovništvom u svetu, jer čak 16 odsto ukupne populacije ima više od 65 godina, Crveni krst Srbije je stručnim skupom obeležio Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad starima, kako bi podržao ciljeve Madridske deklaracije koja se zalaže za ostvarivanje prava tog dela našeg stanovništva.
Humanitarne i nevladine organizacije koje se bave tom oblašću, ali i zvanične institucije naše zemlje zato podržavaju te globalne ciljeve da stari ljudi mogu da žive dostojanstvenim, zdravim i sigurnim životom, što se postiže kroz odgovarajuću zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ekonomsku i fizičku sigurnost i podršku mlađih generacija, pre svega u okviru porodice, ali i van nje.
