Izvor: Politika, 19.Nov.2013, 21:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srebrni vez za Vitlejem
Više od jedne decenije Goran Ristović iz Kraljeva u svom ateljeu upliće srebrne niti za pravoslavne hramove
Kraljevo – Od jednog grama srebra može se u ateljeu „Filigran Pokimica“ u Kraljevu napraviti više od kilometar niti. Tanji je taj srebrni „konac“ od vlasi kose, a takvim materijalom Goran Ristović „plete“ cvetiće, krugove, spirale, listove... Radi to umetnički, strpljivo, bez i najmanje greške na okovima za kivote, za ikone, kandilima, putirima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prestonim, naprsnim krstovima, panagijama, žezlima, štapovima... Njegovi radovi se nalaze u srpskim pravoslavnim hramovima, ali i grčkim, ruskim, ukrajinskim, francuskim, američkim pa čak i kolumbijskim.
U crkvi Hristovog rođenja u Vitlejemu nalazi se prestoni krst optočen pozlaćenim srebrnim filigranom iz ove radionice, a u samoj pećini, gde se veruje da je Hristos rođen, iznad poznate Vitlejemske zvezde, postavljeno je 19 kandila koja su takođe njegovo delo. Vitlejemskoj crkvi isporučen je nedavno odavde i putir i diskos za pričešće.
Ristović je pre nekoliko dana upravo završio pozlaćene okove kivota za svete mošti koji je namenjen pravoslavnom manastiru u Ekaterinburgu, mestu gde je stradala porodica Romanov, a onda su otuda naručeni i kandila za Ganjinu jamu, gde su bačeni njihovi posmrtni ostaci.
Nema značajnijih srpskih pravoslavnih manastira bez nekog njegovog rada, nekog crkvenog predmeta koji nije industrijske već je ručne izrade sa njegovim umetničkim pečatom. Tako je prestoni krst u manastiru Banjska, iako izrađen 2007. godine, u narodu već nazvan krstom kralja Milutina, a jedno od njegovih prvih filigranskih dela je mali kivot za mošti Vladike Nikolaja u duhovnom centru žičke eparhije. Ristović je ponosan i na dva kandila za žički manastir.
Inače, u ateljeu nazvanom prema starom prezimenu Ristovića, od hiljade tokom jedne decenije urađenih predmeta nijedan nije isti, svaki je unikatan. Goran Ristović, koji je ne Filološkom fakultetu u Beogradu studirao arapski jezik i književnost, najpre je bio prevodilac a zatim dvadeset godina menadžer. U ovaj posao, kako kaže, „obnove filigranstva na temeljima vizantijske umetnosti“, upustio se pre jedne decenije.
– Najpre sam se zainteresovao posmatrajući neke predmete koji su potekli iz radionice mog pokojnog tasta Cvetka Cvetkovića, koji je poreklom iz Prizrena. Onda sam krenuo u manastire, tamo nalazio predmete koji su odbačeni i ne koriste se u bogosluženju. Rastavljao sam ih, analizirao, probao i od, recimo, deset uzoraka samo sam jednim bio zadovoljan. Ali, kada tehnika izrade više nije bila sporna, krenuo sam u istraživanje srpskog zlatarstva u okviru vizantijskog nasleđa i pored kopiranja nekih dela težio razvijanju sopstvenog umetničkog doživljaja tih predmeta. Na moju sreću, mnogi su prepoznali njihovu vrednost nasuprot onim industrijskim koji nisu bez komercijalnog kiča – objašnjava Ristović.
Stvarajući ove predmete za vekove, Ristović napominje da vodi računa o estetici, večnosti, poštovanju srpsko-vizantijskog i sopstvenog stila i prilikom izrade i nekih svetovnih ukrasnih dela:
– Jeste, radi se i po nekoliko meseci na jednom predmetu. Spora je to tehnika, mukotrpno i naporno se ugrađuje žičica po žičica, ponekad deluje i frustrirajuće, ponekad kao vežba strpljenja ali, ipak, preovlađuje zadovoljstvo i saznanje da ostavljam trag za vekove, o čemu svedoči i sinoć otvorena izložba u holu RTS-a u Beogradu.
Miroljub Dugalić
objavljeno: 20.11.2013
