Izvor: Politika, 05.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srebrna reka od milion limenki
Brazil reciklira više od 97 odsto aluminijumskih limenki, a u Evropi su najdalje otišle skandinavske zemlje. – Kako izgleda životni ciklus jedne limenke na severozapadu Engleske
Od našeg specijalnog izveštača
Vorington, juna – Šta povezuje navijača Mančestera i posetioca Egzit festivala u Novom Sadu? Njihova "tajna" veza je upotrebljena ambalaža od aluminijuma, jer i ljubitelj fudbala i ljubitelj koncerta voli da pije iz – limenke.
Koliko je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << reciklaža važna odavno su shvatili ne samo ekolozi već i ekonomisti, a tekstovi na ovu temu mogu da se pročitaju gotovo svakodnevno, čak i kada povod nije 5. juni, Svetski dan zaštite životne sredine.
Na tom polju danas su u Evropi najdalje otišle skandinavske zemlje. Kod njih je procenat reciklaže aluminijumskih limenki veći od 80 odsto. U Španiji, Nemačkoj, Poljskoj, Turskoj, taj procenat je između 50 i 60 odsto, dok Britanija, Italija, Francuska i Grčka recikliraju do 50 odsto limenki sa tržišta.
Lidersku poziciju u svetu zauzima Brazil. U ovoj zemlji 97 odsto limenki živi večnim životom zahvaljujući sakupljanju i reciklaži. Slede Japan, Kanada. Objašnjenje za uspeh siromašne zemlje sambe i fudbala u prikupljanju i reciklaži limenki jeste da je upravo nezaposlenost podstakla novu industrijsku granu od koje živi 160.000 ljudi.
Srbija je tek na početku i sa skromnim, početnim procentima prikupljanja, bez odgovarajućih zakona, nema zvanične podatke.
A da bi videli kako to izgleda na licu mesta, kompanija Ball packiging i fondacija Recan iz Beograda uz podršku Evropske aluminijumske asocijacije organizovali su za grupu novinara beogradskih redakcija studijsko putovanje o "Životnom ciklusu jedne limenke" na severozapad Engleske, gde se recikliraju limenke sakupljene iz čitave Evrope.
Iz pogona kompanije Novelis, svetskog lidera za recikliranje i izradu aluminijuma u rolnama, smeštenog u Voringtonu, gradu podjednako udaljenom od Mančestera i Liverpula, na samoj obali Mančesterskog kanala, svakoga dana izlazi po 15 uglancanih gigantskih blokova aluminijuma težine 27 tona.
Impozantni blokovi dužine devet, širine 1,5 i visine 0,9 metara nastaju topljenjem 1,5 miliona limenki. Ovaj podatak obavezno je ispisan na bloku. Poslednjeg dana maja, zbog novinara beogradskih redakcija, ovaj natpis je bio na – srpskom jeziku.
Endi Doran, glavni menadžer Novelis reciklaže, objašnjava da je kompanija prisutna na svih pet kontinenata, u 11 država i da imaju oko 13.000 zaposlenih. Godišnji kapacitet reciklaže je 30 biliona (10 na 12) limenki, što je dovoljno da se oko planete obmota lanac više od sto puta. Kapacitet pogona u srcu Engleske je 135.000 tona.
– Samo u ovaj pogon investirano je 28 miliona funti. Najviše para, pet miliona funti, utrošeno je na postrojenje za sprečavanje emisije štetnih gasova, odnosno ono što bi isparilo i zagađivalo vazduh u ovoj fabrici koristi se za dobijanje energije za reciklažu – kaže Doran i dodaje da je aluminijum materijal koji se može beskonačno reciklirati.
Reciklaža papira je, primera radi, ograničena na šest do sedam puta pri čemu se svaki put smanjuje kvalitet. Kako je osobina aluminijuma beskonačna reciklaža, limenka koja uđe u proces reciklaže ponovo se nađe u prodavnici već za 60 dana.
– Ovaj metal je jedinstven po tome što reciklažom isplaćuje sopstvene troškove sakupljanja i obnavljanja. Takođe, reciklaža štedi 95 odsto energije u odnosu na proizvodnju aluminijuma direktno iz boksita, a time se smanjuje za 97 odsto emisija štetnih gasova – navodi Doran ključne, po zaštitu životne sredine, blagodeti recikliranja.
Sam proces teče od prijema baliranih, sabijenih limenki u briketima koje se najpre seku na komadiće veličine novčića. Sledi toplotno "čišćenje" od boja na temperaturi od 550 stepeni, zatim se limenke tope na 700 stepeni Celzijusa i od njih ponovo nastaje tečni aluminijum. Srebrnasta reka otiče u kalupe i nakon hlađenja vodom blokovi su spremni za transport.
Blokovi iz Voringtona, u koje se pretapaju limenke sakupljene iz čitave Evrope (samo jedna četvrtina sakupi se u Velikoj Britaniji) odlaze u Nemačku. Daljom obradom prave se aluminijumske folije za auto i avio-industriju, građevinarstvo, od njih se proizvode nove limenke...
Andrijana Cvetićanin
-----------------------------------------------------------
Samo 20 doktora iz ekologije
Srbiji će biti potrebno od 20 do 30 godina da dostigne evropske standarde u oblasti upravljanja i odlaganja otpada i otpadnih voda, ukazano je juče na regionalnoj konferenciji "Životna sredina ka Evropi" u Privrednoj komori Srbije.
Predsednica nevladine organizacije "Ambasadori životne sredine" Anđelka Mihajlov istakla je da Srbija "još nema ni deset odsto zakona iz oblasti životne sredine", koje bi trebalo da donese u procesu priključivanja Evropskoj uniji.
Našoj zemlji će biti potrebno oko 2.000 stručnih ljudi iz oblasti zaštite životne sredine da bi uradila sve što treba za proces pristupanja EU, ukazala je Mihajlov.
Ona je istakla da je u Srbiji, u proteklih pet godina, u toj oblasti diplomiralo, magistriralo ili doktoriralo, samo oko 20 ljudi.
Mihajlov je podsetila da naša zemlja još nije ratifikovala Kjoto protokol, čime je "propustila šansu da uđe u njegove mehanizme do 2012. godine", a oni predviđaju da se razvijene zemlje "iskupe" za zagađenje tako što će ulagati u tehnologiju u manje razvijenim zemljama.
Ona je najavila i da će u Beogradu u oktobru biti održana 6. panevropska ministarska konferencija pod nazivom "Životna sredina za Evropu".
Sekretar Odbora PKS za zaštitu životne sredine Dušan Stokić istakao je da će Srbiji, u procesu pridruživanja EU, biti potrebno više od četiri milijarde evra investicija u razvoj infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine.
On je ukazao da je u vreme pristupanja EU, Slovenija u tu oblast uložila 2,7 milijardi evra, a Poljska više od četiri milijarde. Stokić je dodao da će Srbiji nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju biti otvoreni fondovi iz kojih će moći da "povuče" novac i za te namene.
Prema njegovim rečima, Srbija još nema nekoliko zakona ključnih za oblast životne sredine, kao što su zakon o upravljanju otpadom, zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, zakon o zaštiti vazduha i zakon o upravljanju hemikalijama.
Dvodnevna regionalna konferencija, treća po redu, posvećena je temama - mladi i održivi razvoj, reciklaža i čvrsti otpad...
Konferencija je uključena u zvaničnu listu događaja Ujedinjenih nacija kojima se obeležava Svetski dan zaštite životne sredine, 5. juni.
Tanjug
[objavljeno: 05.06.2007.]
.jpg)
