Izvor: Politika, 05.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srce srpske države
U udžbeniku se pominje da je Kosovo pod specijalnim nadzorom UN, a nastavnici objašnjavaju deci da je budućnost pokrajine neizvesna
Đaci u školi uče da je Kosovo i Metohija srce srpske države, neodvojivi deo Srbije, na kojem živi samo sedam odsto Srba. Najviše je Albanaca. Prema nekim procenama, ima ih dva miliona ili oko 88 odsto.
Ovako se zapravo "provlači" Kosovo u nastavi istorije, geografije, likovne kulture i srpskog jezika i književnosti. Upravo o tome smo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razgovarali sa nastavnicima iz beogradskih osnovnih škola "Aleksa Šantić" i "Banović Strahinja".
Oni ukazuju na to da ta metodska jedinica zadire u dnevnu politiku, da je to veoma osetljivo gradivo, a da su školarci veoma ljubopitljivi i da ih sve u vezi sa Kosovom zanima.
– U osmom razredu učenici izučavaju nacionalnu geografiju, pa u sklopu toga i Kosovo i Metohiju kao sastavni deo Srbije. Uče o geografskom položaju te regije. U udžbeniku se napominje da je Kosovo pod specijalnim nadzorom UN, a ja deci još kažem da je budućnost Kosova i Metohije neizvesna – objašnjava za naš list David Milošević, profesor geografije u osmoletki "Aleksa Šantić" u beogradskom naselju Kaluđerica.
Ovaj mladi nastavnik traži od đaka da znaju da je Kosmet podeljen na Kosovo i Metohiju, da je Metohija jedinstvena kotlina okružena planinama, a da se Kosovo sastoji od nekoliko kotlina, od kojih je najveća Veliko Kosovo. Ostale, manje kotline su Sirinićka kotlina, Kosovsko Pomoravlje, Malo Kosovo, Drenica. I svi ti delovi su međusobno povezani.
– S obzirom na to da u mojoj školi ima dosta dece Goranaca, ja na časovima ukazujem i na to da Gora pripada Metohiji, da je na Šar-planini, da su Goranci nacionalna manjina u Srbiji i da su odani državi Srbiji – priča nastavnik geografije.
On učenicima navodi i mesta u kojima sada Srbi žive. To su severni deo Kosovske Mitrovice, Leposavić, Zubin Potok, Sirinićka kotlina sa gradom Štrpcem, Kosovsko Pomoravlje oko reke Binaćke Morave.
– Tražim da učenici znaju gde se nalaze Gračanica, Pećka patrijaršija i Visoki Dečani. Ne pominjem džamije, niti im govorim o običajima i načinu života Albanaca. O tome ne piše ni u udžbeniku – veli profesor.
U gradivu iz istorije Kosovo se proteže gotovo u svim višim razredima osmoletke. U šestom razredu se uče srednji vek i cela dinastija Nemanjića.
– Uči se istorija Srba od sedmog do 15. veka. Govori se i o umetnosti, o zakonima. Donosim slike, puštam slajdove na projektoru, kako bih deci prikazala manastire, freske. To isto se, što se umetnosti tiče, radi i na časovima likovnog – kazuje za "Politiku" Divna Dimitrijević, profesor istorije u Osnovnoj školi "Banović Strahinja" u beogradskom naselju Banovo brdo.
Ona objašnjava šestacima da je Kosovo i Metohija srce srpske države odakle su se Srbi širili i na sever i na jug.
– Trudim se da deca shvate da Kosovo nikada nije bilo izvan Srbije i da znaju da je svaki naš prosečan manastir stariji od Amerike. I da uvide da je u srednjem veku Srbija zaista bila sila na ovim prostorima – obrazlaže profesorka.
U sedmom razredu osnovci uče o dolasku Turaka i oslobodilačkoj borbi Srba. U sklopu toga govori se i o dolasku Turaka na Kosovo i Metohiju. Na tim časovima deca saznaju i o broju džamija na Kosmetu. A u osmom razredu se kreće od 1900. godine. Kroz lekcije o Prvom svetskom ratu učenici uče i o tome kako su šiptarski separatisti napadali Srbe kada su se povlačili preko Albanije. Ali, deci se ukaže i na to da je Esad-paša, vladar novostvorene države Albanije, pozivao Albance da pomognu Srbima. Albanija je, inače, napominje stručnjak za istoriju, stvorena 1912. godine.
– Kosovo kao srpska teritorija ulazi u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, pa u Kraljevinu Jugoslaviju. Najveću samostalnost Kosmet zapravo dobija u vreme Tita, u SFRJ, i to Ustavom iz 1974. godine. Tada su prava Vojvodine i Kosova, autonomnih pokrajina u sastavu Srbije, izjednačena sa pravima republika. U udžbeniku se spominju i prve velike albanske demonstracije kada su Albanci tražili nezavisnost Kosova. Ali se odmah zatim pominju i drugi pokreti koji su razbijali Jugoslaviju. Tako se govori i o maspoku u Hrvatskoj. Zatim se uz Rambuje i bombardovanje Jugoslavije 1999. godine pominje i kriza na Kosovu. Pa dolazi Rezolucija 1244, a potom srpske izbeglice. Ali sve to je dato zapravo faktografski – veli Divna Dimitrijević.
Na časovima srpskog jezika i književnosti od petog do osmog razreda takođe se pominje Kosovo. Kroz epsku poeziju, odnosno kroz pretkosovski, kosovski i pokosovski ciklus. To se proučava kroz takozvanu domaću lektiru.
– Analiziraju se pesme, kao i svako drugo delo. Naravno ne sve, nego po nekoliko iz svakog ciklusa. Skrećem pažnju učenicima da su one velikim delom zapravo mit. Insistiram, recimo, na tome da je Kraljević Marko sasvim drugačiji kao istorijska ličnost, ali da mu je narodni pevač dao mitske osobine da bi u narodu podstakao patriotizam. I deca shvataju da tu ima dosta hiperbole. Često se i smeju. Uostalom, upravo tada i radimo hiperbolu kao stilsku figuru – obrazlaže za naš list Mirjana Terzić, profesor srpskog jezika u pomenutoj osmoletki na Banovom brdu.
Aleksandra Brkić
[objavljeno: 05.10.2006.]
