Izvor: Blic, 09.Nov.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srce ne može da čeka, a oprema zastarela
Srce ne može da čeka, a oprema zastarela
BEOGRAD - U Institutu za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije lečio se običan narod a ne političari, pa kako nismo bili izlog za 'politički marketing', u deset minulih godina u Institut se gotov ništa nije ulagalo, marginalizovan je, iako je po kadrovima, znanju i rezultatima, vrhunska kardiološka ustanova u zemlji, i jedina u kojoj se leči kompletna patologija bolesti srca i krvnih sudova.
Ovo je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ocena, koju je u ime rukovodećeg tima Instituta, na jučerašnjoj konferenciji za novinare izneo direktor te ustanove prof. dr Predrag Petrović. Zaposleni u Institutu, naglasio je on, traže da se u uslovima rada ubuduće izjednače sa sličnim ustanovama, koje su proteklih godina bile favorizovane, jer su ih vodili moćni ljudi bivšeg sistema, ali i da ozbiljno treba razmotriti i izdvajanje iz KCS.
- Aparati na kojima radimo, a jedina smo kardiološka ustanova koja dežura 24 časa svih 365 dana u godini, odavno su prošli svoj 'životni vek' - rendgen aparat je star 28 godina, angiograf preko 20 godina, a sličnih primera ima mnogo. I u takvim uslovima, naši lekari godišnje pregledaju čitav jedan grad od oko 80.000 ljudi - precizirao je direktor Klinike za kardiologiju akademik prof. dr Miodrag Ostojić.
- Uprkos našim upozorenjima, razumevanja kod nadležnih nije bilo, pa smo radili u uslovima stalnog nedostatka potrošnog materijala - graftova, katetera, rendgen filmova, kontrasta, antibiotika, a za pet godina, na 5.754 operacije od zdravstvenog fonda dobili smo 495 vaskularnih proteza (graftova), ove godine, na 1.168 operacija - samo 14 - naveo je prof. dr Slobodan Lotina, direktor Centra za vaskularnu hirurgiju. Oni koji su morali da se operišu, ukazao je on, morali su sami da kupe ono što im je potrebno.
- U kakvoj besparici radimo, govori i podatak da naši hirurzi sami kupuju četke za pranje ruku - rekao je on i novinarima pokazao jedan 'primerak', koji je od upotrebe ostao - bez dlaka!
Pejs-mejker centar poslednjih godina radi uz brojna ograničenja, o čemu svedoči i podatak da je lista čekanja za ugradnju pejs-mejkera iz godine u godinu sve duža i samo kod nas postoji indikator - stopa smrtnosti na listi čekanja - što u svetu ne postoji - upozorio je rukovodilac tog centra prof. dr Dušan Velimirović. Nigde u svetu, dodao je on, pacijent sa privremenom elektrodom, na ugradnju pejs-mejkera ne čeka duže od nekoliko dana. Kod nas, događa se da čeka i po nekoliko meseci!
Kapacitet intenzivne nege, gde su najteži bolesnici, prema rečima načelnika Urgentne kardiologije prof. dr Zorane Vasiljević, trenutno je 18 kreveta, a naše potrebe najveći broj dana u godini su 20-30! Z. Z. D. Marković
Favorizovanje 'Dedinja'
Nije tajna da su kardiolozi u Institutu 'Dedinje', u koji je otišlo 10 stručnjaka i tri sestre iz Instituta KCS, primali ogromne plate i imali velike privilegije, rečeno je na konferenciji za štampu, na kojoj je iznet i podatak da direktor Instituta mesečno, sa svim dodacima, prima 6.900 dinara, načelnici i direktori 6.400, lekari specijalisti 4.700, a medicinske sestre 2.800 dinara. Izmenjena slika bolesnika
Dugogodišnji hronični stres izmenio je epidemiološku sliku populacije - srećemo infarkte kod bolesnika u trećoj i četvrtoj deceniji, teške aritmije kod mladih, rupture aorti i velikih krvnih sudova, nešto što se ranije nije viđalo, upozorio je dr Velimirović.
