Izvor: Blic, 13.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbogorci nadolaze
Srbogorci nadolaze Ranko Bugarski doktor je lingvističkih nauka i predavač na Filološkom fakultetu u Beogradu. Autor je na desetine knjiga iz oblasti jezika: 'Jezik i misao', 'Jezik od mira do rata', 'Jezik u društvenoj krizi'...
BEOGRAD - Ukoliko se Odbor za standardizaciju srpskog jezika odluči za termin 'Srbogorac', ne želim da prihvatim autorstvo za to - kaže za 'Blic' Ranko Bugarski, profesor Filološkog fakulteta, koji je posle usvajanja Povelje i proglašenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nove državne zajednice u šali javno rekao da bi državljanin Srbije i Crne Gore mogao da se zove Srbogorac.
Bugarski, koji nije član Odbora, ocenio je da će preporuke povodom jezičkih nedoumica proisteklih iz promene naziva državne zajednice uskoro javnosti predočiti za to nadležni Odbor za standardizaciju srpskog jezika.
- Koji će termin biti u upotrebi najviše zavisi od prakse, od toga kako ljudi govore i pišu i koji će termini preovladati u medijima - istakao je Bugarski. On je ocenio da bi Odbor trebalo i da preporuči kako da se postave ustanove koje imaju reč 'jugoslovenski' u svom nazivu. Bugarski je izrazio nevericu da bi te ustanove neko mogao da prisili da promene naziv, iako bi teoretski mogao da se donese zakon koji bi to regulisao.
- Ne verujem da će neko hteti da se upušta u donošenje takvog zakona i verovatno će na ustanovama ostati da odluče o eventualnoj promeni naziva - rekao je Bugarski.
Prema njegovim rečima, naziv državne zajednice je Srbija i Crna Gora, tako da će sintagma 'državna zajednica' verovatno služiti kao atribut i pisaće se malim slovom. Bugarski smatra da će državni organi lansirati termin 'državna zajednica Srbija i Crna Gora', a ne 'državna zajednica Srbije i Crne Gore', jer prvi slučaj nagoveštava da se radi o celini, dok drugi implicira da su u pitanju dva entiteta. Govoreći o eventualnoj skraćenici, Bugarski je istakao da će sigurno doći do skraćivanja naziva zajednice u običnom govoru, dok će predloge o zvaničnim skraćenicama, SCG ili SiC, dati Odbor za standardizaciju srpskog jezika, poštujući standarde međunarodnih organizacija.
- Naziv Srbija i Crna Gora je dugačak i nezgrapan. Doći će do skraćivanja u običnom govoru, pa će mnogi ljudi koji žive u Srbiji ili su srpske nacionalnosti govoriti o svojoj državi Srbiji, dok će oni iz Crne Gore govoriti o Crnoj Gori - rekao je Bugarski.
Prema njegovim rečima, slično će biti i u slučajevima adresiranja pošiljki ili prilikom sportskog navijanja. Bugarski smatra da nije realno očekivati da će obični ljudi, koji se ne bave politikom ili lingvistikom, na pošiljkama za mesta u Srbiji pisati Srbija i Crna Gora, već će pošiljke adresirati na Srbiju, dok će neko iz Podgorice pisati samo Crna Gora.
- Isti je slučaj sa navijanjem, jer će oni koji se osećaju Srbima uzvikivati 'Srbija, Srbija', dok će Crnogorci možda vikati 'Crna Gora', ali svakako neće vikati 'Srbija i Crna Gora' - rekao je Bugarski. On je ocenio da postoji izvestan problem i kada je reč o pridevu izvedenom iz imena nove državne zajednice.
- Pitanje je da li pridev treba da glasi 'srpskocrnogorski' ili 'srbijanskocrnogorski'. Svestan sam da se dosad nije vodilo računa o mogućim manipulacijama i dvosmislenostima, jer pošto je reč o državi trebalo bi da pridev bude 'srbijanskocrnogorski', pošto je 'srbijanski' pridev od Srbija, a 'srpski' pridev od Srbin. Promena imena države je možda prilika da se o tome razmisli, jer se pridev 'srpski' odnosi na etničku pripadnost, a Srbija nije zemlja u kojoj žive samo Srbi - ocenio je Bugarski i istakao da bi, jezički gledano, pridev trebalo da se piše bez crtice.
Bugarski kaže da će poteškoće u razdvajanju dve države članice u sportskom navijanju i uobičajenom govoru 'na neki način najaviti mogući razlaz Srbije i Crne Gore'.
- Kao što je jezik doprineo stvaranju atmosfere za ratove na teritoriji prethodne Jugoslavije, pratio ratna zbivanja i, prema mojim analizama, najavio kraj režima Slobodana Miloševića, može se desiti da će najaviti mogući razlaz i ove sadašnje državne tvorevine. Ne bih hteo da prognoziram kao prorok, već kao lingvist nalazim da su zanimljive situacije u kojima jezik na neki način najavljuje i ide ispred onoga što će se desiti u razvoju društva i političkom životu - zaključio je Bugarski. I. Cvetković Sastanak Odbora u subotu
Ivan Klajn, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, najavio je za 'Blic' da će se u subotu održati sastanak Odbora na kome će se raspravljati o predlozima i eventualnim preporukama jezičkih rešenja vezanih za promenu imena državne zajednice. Klajn nije želeo da pre sastanka Odbora govori o eventualnim predlozima novih jezičkih standarda. Osim Klajna, članovi Odbora za standardizaciju srpskog jezika su Branislav Brborić, sekretar Odbora, Slobodan Remetić, direktor Instituta za srpski jezik, Drago Ćupić, nekadašnji direktor Instituta, i Novica Petković, profesor Filološkog fakulteta. Ne smeta im Jugoslavija
Branko Cvejić, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, izjavio je da ovo pozorište neće menjati ime.
- Zamislite kako bi izgledalo da poznati fudbaler Jugović sada promeni prezime. Za mene, ova poslednja promena u vezi s državom kao da se nije ni desila. Raspad stare Jugoslavije je bio strašan, a ovo je bio bolesnik nad kojim je neko izvršio eutanaziju - rekao je Cvejić.
Predrag Vujović, direktor Jugoslovenskog aerotransporta, izjavio je ranije za 'Blic' da ni domaći avioprevoznik neće promeniti ime, uz napomenu da je JAT 'svetsko ime'. - Zahtev da se promeni ime bio bi kontraproduktivan i ne bi doneo ništa dobro - rekao je Vujović.
Biljana Kovačević-Vučo, predsednik Jugoslovenskog komiteta pravnika (Jukom), kaže za 'Blic' da je ova nevladina organizacija još pre dve godine promenila naziv, tako što je uklonjen pridev 'jugoslovenski'.
- Ipak, ljudi nas i dalje znaju kao Jugoslovenski komitet za ljudska prava, po skraćenici Jukom, i to nam uopšte ne smeta. Drago nam je kada nas nazivaju jugoslovenskim komitetom, jer nas to povezuje sa sličnim organizacijama u bivšim jugoslovenskim republikama - kaže Kovačević-Vučo.
Branko Krasojević, predsednik Upravnog odbora Jugoslovenskog udruženja turističkih agencija (YUTA), kaže da je YUTA pod tim imenom postala robna marka i da je šteta to sada uništavati. Ističući da, nažalost, pominjanje Srbije još ima negativnu konotaciju, Krasojević kaže kako mu je jedan diplomata rekao da je 'pozicija Srbije kao pozicija Nemačke posle Drugog svetskog rata', dok, na primer, u Egiptu zbog prijateljstva Tita i Nasera Jugoslavija još ima dobru poziciju.
