Izvor: Politika, 07.Jun.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbin prvi u matematici
Četiri godine zaredom prof. dr Stevo Stević, naučni savetnik u Matematičkom institutu SANU, opstao je sam na svetskom vrhu predvodeći blistave umove svih matematičkih velesila
Četiri godine zaredom prof. dr Stevo Stević, naučni savetnik u Matematičkom institutu SANU, opstao je sam na svetskom vrhu predvodeći „blistave umove” svih matematičkih velesila. Najviše je pominjani, odnosno najcitiraniji matematičar na planeti u minulih deset godina (2004–2014).
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />Zahvaljujući naučnim člancima koji drugi naveliko navode, jedini je u svetu kome je četiri puta dodeljeno priznanje „Zvezda u usponu” (Rising Star), s najvećim porastom citiranja (jul 2008, novembar 2008, januar 2009, maj 2009). Do sada se nijedan Srbin nije toliko visoko ispeo u ma kojoj naučnoj oblasti.
Stević je, najverovatnije, i najplodotvorniji srpski matematičar svih vremena: u prestižnom Indeksu naučnih citata (SCI) ima 310 originalnih naučnih članaka (iako se na Tomson-Rojtersovoj vidi 301) od više od 375 u međunarodnim časopisima. Samo jedan jedini objavio je u domaćem časopisu, i to prvonapisani. Ogromna većina pojavila se u vodećim inostranim publikacijama s velikim uticajem (Impact Factor). Većinu je sam potpisao, a pretežan deo u kojima je jedan od potpisnika napisan je pod njegovim vođstvom.
„Naučna osmatračnica” (Science Watch), u sastavu Tomson-Rojtersa, uvrstila ga je u februaru 2008. među najuticajnije svetske matematičare, i to kao „broj jedan” novopridošlih (New Entrants).
Jedan je od dva matematičara čija su dva naučna rada u kratkom vremenu veoma mnogo navođena (Fast Braking Papers) i jedini iz Srbije koji ima bar jedan takav.
A matematičari iz Beograda, da podsetimo, prošle godine su u šangajskom odmeravanju univerziteta sa svih meridijana skočili na 101. stepenicu, više od ostalih istraživača.
Upućeni, svakako, nisu iznenađeni. Na važećoj Šangajskoj listi 500, koja se obelodanjuje svakog 15. avgusta, Univerzitet u Beogradu je odskočio za stotinak mesta naviše – lane od 401. do 500, a ove godine od 301. do 400. mesta. Najduži skok, sportskim rečnikom kazano.
Mereno po naučnim delatnostima, ovdašnji poklonici „učenja” ili „učenja pripadajućeg” (prevod starogrčkog naziva za matematiku), razvrstani su od 101. do 150. stepenika. Nijedna druga učena družba iz naše zemlje nikad nije toliko isprednjačila.
Lista najcitiranijih naučnika na planeti sastavlja se na izmaku svake godine, a konačan redosled se obznanjuje otprilike sredinom sledeće. Razmeravanje naučnog učinka uveo je čuveni Institut za naučne informacije (ISI) iz Filadelfije, sada pod okriljem kompanije Tomson-Rojters (TR), koji odmerava, pored ostalog, opšteprihvaćeni činilac uticaja (Impact Factor) svakog časopisa ponaosob.
Iz Narodne biblioteke, koja je za celu Srbiju pretplaćena na neka izdanja Tomson-Rojtersa, a posebno na „Mrežu nauke” (Web of Science), saopštili su da nemaju deo koji se zove „Suštinski naučni pokazatelji” (Essential Science Indicators), što objašnjava zašto do sada nije ni znao, ni očekivao da bude prvi. A to je, u stvari, redosled naučnika po broju citata.
Profesor Stevo Stević veoma je cenjen zbog velike raznovrsnosti naučnih radova iz matematike, osobito iz matematičke analize u čijim je podoblastima postigao zapažene rezultate. Smatraju ga vodećim svetskim stručnjakom za diferencije i fukcionalno-diferencijalne jednačine i teoriju operatora na prostorima funkcija. U ovim i još nekim oblastima rešio je veliki broj otvorenih problema i potvrdio niz hipoteza u proteklih petnaestak godina.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 08.06.2014.
