Izvor: Politika, 04.Jul.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji treba novi Dan ustanka
Treba obeležavati početak borbe protiv okupatora u Drugom svetskom ratu, ali je problem i danas aktuelna podela na partizane i četnike
Srbija, uprkos svim žrtvama poginulim u borbama protiv nemačkih i drugih okupatora u Drugom svetskom ratu, ne obeležava početak oružanog otpora. Na današnji dan, decenijama se slavio 4. jul – Dan ustanka, u znak sećanja na taj datum 1941. godine, kada je u Beogradu održana sednica Politbiroa Komunističke partije Jugoslavije, na kojoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je doneta odluka o podizanju ustanka, koji su tokom tog meseca i podizani širom okupirane zemlje.
Posle političkih promena 2000. godine, Dan ustanka je ukinut kao praznik. Danas Srbija kao državne praznike vezane za Drugi svetski rat zvanično obeležava: 22. april – Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma, 9. maj – Dan pobede i 21. oktobar – Dan sećanja na srpske žrtve.
Po ukidanju Dana ustanka, sećanje na one koji su se prvi oružjem suprotstavili okupatoru kao da je nestalo i u danas snažnoj podeli na partizane i četnike.
Negovan Stanković, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, zadužen za boračko-invalidsku zaštitu i negovanje oslobodilačkih tradicija, ne želi da polemiše da li bi se mogao pronaći neki datum koji ne bi raspaljivao pomenutu podelu. On objašnjava da će u nedelju biti obeležen 7. jul, nekadašnji Dan ustanka u Srbiji.
– Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije doneo je odluku, a koju je usvojila vlada Srbije, da se 7. jul obeležava po državnom programu. Biće održana državna ceremonija u Beloj crkvi kod Krupnja kod spomenika Žikici Jovanoviću Špancu. – kaže Stanković.
Time će se, na neki način, početak otpora okupatoru obeležiti „kao nekad”, uz već poznatu argumentaciju protivnika i kritičara partizanskog pokreta da su tog dana ubijena dva srpska žandarma a ne okupatorska vojnika, pa bi se na taj dan moglo gledati i kao na početak bratoubilačkog rata.
Istoričar profesor dr Momčilo Pavlović ističe da postoji potreba da Srbija obeležava početak borbe protiv okupatora u Drugom svetskom ratu. Ako nema saglasnosti oko datuma, odnosno događaja koji bi se obeležavao, onda treba uložiti dodatni napor i utvrditi koji je to događaj nesporan za učesnike tog rata i njihove sledbenike koji i danas žestoko polemišu o zbivanjima iz tog perioda.
– Srbi mogu biti ponosni na svoj antifašizam, koji se ne može redukovati na jedan pokret i jednog vođu, radi se o antifašizmu naroda – kaže profesor dr Pavlović.
On smatra da bi dobar datum bio 27. mart u znak sećanja na puč i demonstracije 27. marta 1941. godine, kada je došlo do erupcije antifašističkih osećanja, a u kojoj su učestvovali i pristalice monarhije i komunisti. Posle toga Nemačka i njeni saveznici napali su Jugoslaviju.
– Znam da će mnogi reći da je to bio nepromišljeni čin, može se argumentovano razgovarati o tome, ali ostaje činjenica da je to bila provala antifašizma – ističe profesor dr Pavlović.
On objašnjava da se partizanski i četnički odredi nisu sukobljavali do 1. novembra 1941. godine, štaviše bilo je slučajeva zajedničkih dejstava, ali i akcija ustanika koji u to vreme nisu imali iskristalisanu ideološku platformu.
Ipak, smatra profesor dr Pavlović, svi ovi događaji po masovnosti i istorijskom značaju ne mogu se meriti sa 27. martom 1941. godine.
I istoričar Bojan Dimitrijević smatra da bi ovaj datum bio pogodan, između ostalog i zato što su još tokom rata oba srpska pokreta uvažavala i isticala događaje od 27. marta 1941. godine.
– Dilema oko pogodnog datuma biće dok pitanje otpora okupatoru bude tretirano kao političko pitanje – zaključuje Dimitrijević.
-------------------------------------------------
Sećamo li se Neretve i Sutjeske
Profesor dr Momičilo Pavlović kaže da ove godine, po njegovom mišljenju, nisu prigodno obeleženi jubileji – sedamdeset godina od bitaka na Naretvi i Sutjesci, ali da to i ne čudi, jer su propale „tekovine revolucije”, kao što su bratstvo i jedinstvo i Jugoslavija, ali i zato što se ove lokacije danas nalaze u BiH.
„Nije na državi da obeležava te jubileje, već na onima koji baštine te tradicije. Generalno gledano, mislim da treba obeležavati velike jubileje, kao što su stogodišnjice balkanskih i Prvog svetskog rata, a u okviru velikih jubileja i pojedinačne događaje”, kaže Pavlović naglašavajući da se svakako treba sećati i bitaka na Neretvi i Sutjesci.
Državni sekretar Negovan Stanković kaže da su jubileje ovih bitaka obeležili predstavnici Subnora uz adekvatnu podršku Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.
M. Galović
objavljeno: 04.07.2013.
