Izvor: Blic, 07.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji treba fabrika džinsa
Srbiji treba fabrika džinsa
Pre petnaestak godina naši tekstilci uspevali su da godišnje izvezu robu vrednu i do milijardu dolara. Kasnije su, što zbog sankcija, što zbog propadanja tekstilnih fabrika, na tržišta na koja smo nekada mi izvozili došli neki drugi proizvođači, a naš izvoz srozao se na samo 200 miliona dolara koliko je iznosila vrednost izvezene robe u 2004. godini.
Prošlogodišnji sporazum sa Evropskom unijom koji omogućava bescarinski izvoz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bez kvota doprineo je da se lanjski izvoz poveća za oko 50 odsto u odnosu na 2004. godinu, ali proizvođači upozoravaju na to da je stanje u ovoj grani još daleko od dobrog.
- S mašinama starim 17-18 godina i radnicima čija je prosečna starost oko 46 godina, a prosečna plata oko 5.000 dinara ne može se postići bogzna kakva produktivnost - kaže Mirko Todorović, vlasnik 'Todora' iz Vrnjačke Banje, dodajući da država kroz poreze, doprinose i kojekakve takse previše opterećuje ovu inače niskoakumulativnu granu.
Blagomir Jovanović, sekretar za tekstilnu industriju pri Privrednoj komori Srbije, ukazuje na to da je jedan od većih problema sa kojima se tekstilna industrija suočava to što je naša proizvodnja prediva i tkanina u vrlo lošem stanju. Zbog toga, kaže on, nismo u mogućnosti da pravimo proizvode koji bi kompletno bili naši, pa fabrike najviše rade takozvane doradne poslove. Lošem stanju, prema rečima Miroslava Golubovića, direktora 'Prvog maja' iz Pirota, najviše je kumovala nelojalna konkurencija jeftine uvozne, pre svega kineske robe.
- Ta odeća je toliko jeftina da joj se ne može konkurisati, pogotovu što su i naši građani u takvom materijalnom stanju da su prinuđeni da kupuju baš tu najjeftiniju odeću. Država sa svoje strane ne čini ništa da spreči uvoz te robe po damping cenama, i tu se krug zatvara - kaže Golubović.
Za razliku od većine svojih kolega koji sa dosta pesimizma gledaju na mogućnost ozdravljenja tekstilne industrije, Milan Knežević, vlasnik fabrike 'Modus' i predsednik Unije proizvođača tekstila, kože i obuće, kaže da se s nekoliko konkretnih poteza tekstil može vratiti na stare staze a da naš izvoz opet može dostići nekadašnjih milijardu dolara.
- Kao prvo, Vlada Srbije treba da se izbori sa sivom, bolje reći crnom ekonomijom, u kojoj se zbog nerealizovanih poreza i carina godišnje gubi oko 200 miliona evra. Zatim treba smanjiti poreze i doprinose koji su kod nas dva puta veći nego, recimo, u Rumuniji i Bugarskoj i pod hitno restrukturirati fabrike za proizvodnju prediva i tkanina, za šta nisu potrebna prevelika sredstva - pojašnjava Knežević.
Kao veliku šansu za našu tekstilnu industriju on navodi činjenicu da EU 70 odsto svoje tražnje za ovim proizvodima šije na Dalekom istoku, najviše u Kini, a ostalih 30 odsto mora da šije u svom komšiluku.
- Taj komšiluk možemo biti mi. S pametnom politikom mogli bismo postati evropska Kina. Tekstilna industrija je najveća izvozna šansa Srbije. Kada bismo napravili fabriku za proizvodnju teksasa u Novom Pazaru, to bi nam omogućilo godišnji izvoz od 200 miliona evra. Proizvođači džinsa iz Novog Pazara taj teksas uvoze iz Turske, dakle materijal nije naš pa roba nema sertifikat EUR 1, a bez toga nema izvoza bez carina i kvotnih ograničenja - kaže za 'Blic' Milan Knežević, predsednik Unije proizvođača tekstila, odeće, kože i obuće. Radenka Marković
