Izvor: BKTV News, 01.Sep.2013, 11:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji premlad, Americi dobar
Milan Stoiljković, još jedan Nišlija na postdoktorskom usavršavanju na Jejlu koji gradi svoju karijeru u inostranstvu. Trenutno je u timu koji radi na razvoju leka protiv Alchajmerove bolesti.
Nakon odluke da se Lazar Krstić, diplomac sa Jejla, angažuje kao ministar finansija, ova američka visokoškolska ustanova našla se u žiži domaće javnosti. Nije nepoznato da se srpska pamet rasula svuda po svetu, a jedan od njih je i Milan Stoiljković (37), koji je na postdoktorskom usavršavanju >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << na prestižnom univerzitetu i bavi se istraživanjima u oblasti neurofarmakologije.
Milan je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Nišu sa prosečnom ocenom 10. Tokom studija bio je stipendista gradskih i republičkih fondova za talentovane studente. Posle osnovnih studija dve godine je proveo na usavršavanju u SAD, na Univerzitetu Ilinois u Čikagu, gde je realizovao jedan deo istraživanja svoje doktorske teze. Od 2006. godine radi kao asistent na katedri za Farmakologiju sa toksikologijom Medicinskog fakulteta u Nišu, gde je stekao i titulu doktora medicinskih nauka. Sada je na plaćenom odsustvu
- Nakon dve godine provedene na Univerzitetu Ilinois vratio sam se iako sam imao mogućnosti da ostanem i izgradim akademsku karijeru. Međutim, dočekala me je sujeta, ili nerazumevanje onih koji odlučuju na fakultetu. Ali ukazala se nova prilika da nastavim da se bavim istraživanjima u oblastima koje me primarno zanimaju i za koje sam se opredelio, a to su neuronauke i farmakologija, odnosno lečenje oboljenja nervnog sistema – priča Milan.
Poziv da dođe na Jejl za njega je predstavljao veliku privilegiju, ali i izazov.
- Ovde sam deo tima koji u saradnji sa jednom američkom farmaceutskom kućom radi na razvoju leka protiv Alchajmerove bolesti. Za ovu bolest još ne postoji adekvatan lek koji bi sprečio njen nastanak ili makar usporio razvoj, a od koje, prema najnovijim procenama, u svetu boluje oko 36 miliona ljudi – pojašnjava ovaj perspektivni naučnik.
Čitajući komentare na vest o dolasku Lazara Krstića u Srbiju stekao je, priča, utisak da su ljudi kod nas isuviše pesimistični, čini mu se da su prestali da veruju da će se nešto promenaiti i da će stvari krenuti nabolje.
- Ta apatija i defetizam je nešto što je na mene ostavilo najjači utisak. Možda toga nismo ni svesni dok ne pogledamo stvari sa distance. Trenutno mi je teško da razmišljam o povratku, ali ja nisam došao ovde sa namerom da se nikada ne vratim – kaže Milan. – Zaista želim da se situacija kod nas promeni, verujem da je to moguće i svakako bih voleo da i lično na neki način doprinesem.
Milan nam prenosi da na Jejlu profesori, bez obzira na ugled ili poziciju, ne pokazuju sujetu niti sputavaju mlađe kolege koje počinju akademsku karijeru.
- Kod nas to još uvek nije tako, što potvrđuje i moje lično iskustvo. Nakon završenog fakulteta, i pored toga što sam bio student generacije, nisam mogao da se zaposlim u svom gradu pune dve godine, zato sam prvi put i otišao. Kada sam se vratio i doktorirao, onemogućeno mi je da napredujem iako sam ispunjavao sve uslove. Objašnjeno mi je da sam još mlad i da nemam dovoljno iskustva da budem biran u zvanje docenta. Međutim, to „skromno“ iskustvo koje imam bilo je dovoljno da me profesor sa Jejla pozove da budem deo njegovog tima.
Izvor: Novosti
Tweet
