Izvor: Press, 13.Avg.2010, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji nije problem superbakterija,već slaba dijagnostika
Superbakterija NDM-1, koja je otporna na sve antibiotike, odnela je prvu žrtvu. Od nje je umro Belgijanac kome je, posle saobraćajne nesreće, u pakistanskoj bolnici lečena velika rana na nozi i tom prilikom je dobio sepsu.
Belgijanac je preminuo u bolnici u Briselu, a kako javljaju tamošnji mediji, bio je dijabetičar.- Na putu u Pakistanu imao je sudar, pa su ga prebacili u bolnicu gde mu je lečena velika rana na nozi, a zatim su ga vratili kući >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << sa sepsom - rekao je mikrobiolog Denis Pjerard iz bolnice u Briselu, i dodao da su slučaj otkrili u junu.
Bakterija koja je otporna i na „karbapeneme", antibiotike koji se koriste u hitnim slučajevima i za lečenje multiotpornih infekcija, registrovana je i u Australiji kod tri pacijenta koja su putovala u Indiju.
Mada niz zdravstvenih problema koji su obeležili prošlu i ovu godinu - poput svinjskog gripa, zatim virusa „zapadni Nil" koji prenose komarci, a koji je odneo tri života u Grčkoj, a na kraju i ova superbakterija ulivaju bojazan, stručnjaci u Srbiji kažu za Press da ovde nema razloga za paniku.
Specijalista opšte medicine dr Nevenka Dimitrijević kaže za Press da građani više treba da se plaše infekcija za koje i ne znamo da postoje ili da smo zaraženi njima, jer za njih ne postoji dijagnostika u našem zdravstvenom sistemu.
- Setimo se januara 2000. godine, kada je veliki broj uglavnom starijih pacijenata umro iznenada posle neke produžene infekcije. Ljudi su tada čekali na sahranu i po nedelju dana. Mi i dan-danas ne znamo šta je bio uzrok smrti, ali je evidentno da su i to neke superbakterijske infekcije. I u svetskoj literaturi se već sada može pročitati da virus gripa A (H1N1) nije bio uzrok smrti kod većine pacijenata. Mali broj slučajeva je imao samo taj virus, dok su za ostale patolozi utvrdili da su imali neke bakterijske infekcije i da su one zapravo razlog smrti - kaže dr Dimitrijević.
Suština problema, prema njenim rečima, svodi se na to da zdravstveni sistem ne može da identifikuje sve te infekcije.
- Mi ne znamo koje su te dodatne infekcije koje se pojavljuju - rekla je ona.
I direktor Službe za mikrobiologiju pri Kliničkom centru Srbije prof. dr Milena Švabić-Vlahović ukazala je na ovaj problem.
- Naš problem je što kod nas evidencija o bakterijskoj rezistenciji nije uvedena u nacionalni sistem. Mi imamo referentne laboratorije, ali nikada nisu obezbeđena sredstva za njihov rad - rekla je prof. dr Švabić-Vlahović.
