Izvor: Blic, 21.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u vrhu evropskih zemalja po "mobingu"
Srbija je u vrhu evropskih zemalja po "mobingu", kako se naziva veoma stara pojava različitih vrsta uzemiravanja, šikaniranja i nasilja nad zaposlenima, upozorili su danas stručnjaci u raspravi za okruglim stolom na temu "Kršenje ljudskih prava na poslu - Mobing u Srbiji".
Raspravu su u beogradskom Medija centru organizovali Ambasadori životne sredine i Razvojna mreža za kulturu i demokratiju, a povodom promocije monografije dr Vesne Baltezarević "Hoću da znam šta je mobing". >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Autorka je pisala na osnovu istraživanja koje je sprovela tokom 2006. godine. Istraživanjem je bilo obuhvaćeno 400 ispitanika i to 250 zaposlenih u državnim i 150 u privatnim firmama, s tim što je među njima 70 odsto žena i 30 odsto muškaraca.
Prema rečima Baltezarevićeve, 43 odsto anketiranih je potvrdilo da je bilo izloženo duže od šest meseci različitim vidovima uznemiravanja, 18, 2 odsto verbalnim pretnjama i fizičkom napadu, a 11 zaposelnih ili 0,6 odsto, seksualnom ugrožavanju. Istraživanje je pokazalo da je kod nas veoma prisutno obezvredivanje rezultata rada, što je potvrdilo čak 46 odsto anektiranih, dok je više od 68 procenata pogođeno aktivnosti kojima je cilj širenja neproverenih glasina, kleveta, prepričavanja seksualnih intriga radi degradacije ličnosti. Gotovo 57 odsto je navelo postojanje ismevanja zbog načina govora, držanja, hoda i odevanja, a više od 30 procenata omalovažavanje zbog pola, nacionalnosti, socijalnog porekla, privatnog života.
Na optužbe bez krivice požalilo se 53,5 odsto ispitanika, a 24 odsto da je u poziciji "dežurnog krivca", dok je 39 odsto navelo da je isključeno iz društvenih aktivnosti, a 53 procenta iz programa edukacije. Ispitanici su se žalili i na takozvani sindrom "praznog stola" (24,5 odsto), kada im poslodavac oduzima posao kako bi ih naveo da odu iz kolektiva, odnosno "prepunog stola" (54 odsto) kada ih zatrpava poslom da ne bi razmišljali da odu ili da ih tuže.
Postojanje različitih "mobing" aktivnosti, poput preteranog nadzora i kontrole s namerom da se po svaku cenu nađe kompromitujući materijal koji bi trebalo da posluži za optužbe ili stvaranje intriga, potvrdilo je 28 odsto anketiranih. Na odsustvo direktne poslovne komunikacije požalilo se 36 odsto ispitanika, na stalne kritike nadređenog 28,5 procenata i nešto više od 24 odsto na kritike kolega. Zato ne čudi da više od 62 odsto ispitanika oseća umor zbog posla koji obavlja, psihičke smetnje oseća njih 37 odsto, a fizičke 30,5 procenata, rekla je Baltezarevićeva istakavši da su posledica toga kardiovaskularna i cerebrovaskularna oboljenja.
Ona je upozorila da agresivni mobing koji se odvija isplanirano i u dužem periodu "poput ratne strategije" treba razlikovati od sitnih spletkarenja i tračeva, trenutnog sukoba zaposlenih i kršenja prava iz radnog odnosa.
Recenzenti monografije "Hoću da znam šta je mobing", prof dr Milivoje Pavlović i prof dr Dobrivoje Stanojević, ukazali da je "mobing" bolest savremene civilizacije i da je u njegovoj osnovi poremećena komunikacija. Prema njihovoj oceni, posebno su vredna poglavlja monografije koja govore o opasnosti od nadolazećeg "strateškog mobinga" kojem su izložene zemlje u tranziciji poput Srbije, odgovornosti korporacija i novopečenom menadžmentu koji briše liniji između upravljanja i vladanja ljudima.
