Izvor: Politika, 20.Mar.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u svemiru
Jedan od 50 mikrosatelita iz evropskog projekta, koji bi bili lansirani jednom raketom iz Bajkonura, mogao bi biti i delo domaćih naučnika
Izgleda kao naučno-fantastična priča s elementima srpske svemirske bajke. Među 50 mikrosatelita, veličine rukometne lopte, koji bi s ruskog kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu trebalo da budu lansirani u vasionu 2015. godine, jedan bi trebalo da zaista bude – srpski. Bilo bi preambiciozno tvrditi da se naša zemlja, sa svojim prvim satelitom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uključuje u svetski svemirski program, u ekipu koju čine američka NASA, Rusi i evropski partneri, ali bi to bio ne samo naučni, već i simbolički iskorak u visine: od nebeske ka kosmičkoj Srbiji.
Iako na prvi pogled liči na tinejdžera zaokupljenog kompjuterskim igricama, idejni tvorac srpskih svemirskih integracija je naučnik rodom iz Vrnjačke Banje Stefan Vlajković (25), koji priprema doktorat na Tehnološkom institutu u Cirihu.
Projekat jerazvoj pedeset satelita čija će glavna misija biti istraživanje u okviru evropskog projekta SP7, koja se zasniva na meteorološkim istraživanjima i istraživanjima orbite.
– Sateliti će biti lansirani u orbite koje nisu geostacionarne i koje su u rasponu na visinama od 140 do 360 kilometara– kaže Vlajković.
On ukazuje da je cilj Srbije da pri konstrukciji prvog srpskog satelita pronađe direktnog korisnika i tržište koje bi se uključilo u projekat, kao i naučne institucije i kompanije koje ovom prilikom dobijaju šansu da se povežu s naprednim tržištem savremene elektronske i svemirske tehnologije. Dodatnu ozbiljnost priči dao je ministar odbrane Dragan Šutanovac koji je ponudio naučno-tehničke kapacitete Ministarstva odbrane na raspolaganje učesnicima projekta, pre svega kroz angažman Vojnotehničkog instituta.
Projekat izrade mikrosatelita je poveren institutu„Von Karmen” u Belgiji, koji se bavi izučavanjem nanotehnologija. Oni su dobili 20 miliona evra za posao i njima je neophodno 50 satelita da bi misija uspela. Plan je da se srpski satelit sklapa u Novom Sadu, od septembra ove godine, uz pomoć holandskih inženjera. Glavna tehnička podrška projektu je upravo kompanija iz Holandije, „Inovativ solušn in spejs”, čiji je NASA partner.
Veza s Rusima ostvarena je preko ljudi s Elektronskog fakulteta u Nišu.
– Pored naučnika iz Niša, na projektu izrade prvog srpskog satelita rade stručnjaci s Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, Instituta „Mihailo Pupin” u Beogradu i najverovatnije, našeg Vojnotehničkog instituta – tvrdi mladi naučnik koji se juče sreo s vojnim ekspertima.
Uključivanje vojske u priču može navesti na zaključak da će lansiranjem nanosatelita, kako takođe nazivaju ove svemirske kuglice, naše službe bezbednosti dobiti nešto šire poglede na svet, ali Vlajković ističe da je reč o isključivo naučnom projektu. Svih 50 satelita biće lansirani na jednoj raketi i putovaće orbitom koja će biti definisana pri lansiranju. To znači da satelitima neće moći da se upravlja sa zemlje.
Za Vlajkovića je sada najvažnije da se obezbede direktni korisnici satelita. To je već kompanija „Mercedes” i njihov centar za nove tehnologije, koji razvija prototip automobila budućnosti,kao i drugi evropski fondovi za kontrolu i analizu štete u vanrednim situacijama.
– Srbija bi trebalo da dobije sredstva od evropskih fondova, tako da satelit, u najboljem scenariju, Srbiju ne bi koštao ništa. U početnoj fazi, nama je ipak potrebna garancija od 20.000 do 100.000 evra – precizira Vlajković.
Prema njegovim rečima, rok upotrebe satelita je, u zavisnosti od misije, šest meseci do nekoliko godina.
– Ako se odlučimo samo za meteorološku misiju, satelit će biti lansiran u niže orbite i trajaće šest meseci – kaže on.
Upravo je iz Instituta za dinamiku fluida iz Belgije stigla lepa vest. Produžen je rok za predaju tehničke dokumentacije, tako da se Srbija može prijaviti za projekat do 30 aprila. A onda, za tri godine, pravac – na zvezdane staze!
Aleksandar Apostolovski
-----------------------------------------------------------
Za sat i po obilaze planetu
Postoje tri vrste satelita: prvi su dimenzija „10 puta 10 puta 10 santimetara”, drugi su veličine „10 puta 10 puta 20”, a treći – „10 puta 10 puta 30 santimetara”. Za sat i po vremena, ovi mikrosateliti, odnosno nanosateliti, obilaze celu planetu.
objavljeno: 21.03.2012
