Izvor: S media, 08.Okt.2010, 17:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija u depresiji?

U Srbiji se depresija nalazila među vodećim poremećajima zdravlja i zauzima četvrto mesto iza ishemijske bolesti srca, cerebrovaskularnih oboljenja i raka pluća. Država započinje kampanju za mentalno zdravlje i najavljuje transformaciju specijalnih bolnica za mentalne poremećaje - rekao je za S media portal državni sekretar Ministarstva zdravlja Periša Simonović.

- Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije danas u svetu ima oko 450 milona ljudi koji pate >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << od mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja. Depresija preti da do 2020.godine izbije na prvo mesto u ukupnom broju mentalnih poremećaja – upozorio je dr Simonović.

Deseti oktobar se obeležava kao Svetski dan mentalnog zdravlja, povodom kojeg je državni sekretar Ministarstva zdravlja Periša Simonović najavio početak kampanje "365 dana za mentalno zdravlje".

Simonović objašnjava da njih sledi čitav spektar smetnji gde spada niz fobičnih poremećaja, sa paničnim poremećajem i opsesivno kompulzivnim poremećajima. U društvima kao što je naše sve veći broj slučajeva u ukupnoj patologiji imaju posttraumatski stresni poremećaji, a zatim slede bolesti zavisnosti i šizofrenija.

- Ono što odlikuje aktuelni trenutak jeste činjenica da se sve više ovih poremećaja javlja istovremeno kod iste osobe. U oblasti bolesti zavisnosti sve više govorimo o politoksikomaniji kao obeležju ne samo mladih koji zloupotrebljavaju droge već česta i zloupotreba antidepresiva, i ono što je raritet kod nas, to je zloupotreba antidepresiva sa alkoholom – naglasio je dr Simonović.

U Vojvodini postoje tri specijalne bolnice za mentalne poremećaje, a ove godine počeće rad na formiranju Centra za mentalno zdravlje, čime se sprovodi plan da u roku od pet do sedam godina najveći deo psihijatrije bude van bolnice.

-Plan je da oni postoje u svakom delu Srbije. Tu bi bili timovi lekara za nekoliko različitih celina: jedan za mentalne poremećaje, jedan za bolesti zavisnosti i jedan za mentalne poremećaje i poremećajim ponašanja kod dece. Sve se to radi sa ciljem smanjenja bolničkih postelja za hronične mentalne poremećaje i za stvaranje uslova za život u „zaštićenim stanovanjima“ van bolnice gde bi se smeštali oni koji su oporavljeni i nemaju potrebe za akutnom medicinskom intervencijom, ali imaju problem smeštaja jer nemaju gde da odu.

Centri po Srbiji će dobijati informaciju da je neko otpušten sa bolničkog lečenja, a onda osoba koja je u centru zadužena da bude „voditelj slučaja“ će se posle nekoliko dana raspitivati kod porodice ili neposredno ostvariti uvid u kući ili stanu bolesnika da se uveri u kakvom je stanju i na taj način prevenira pogoršanje kod pacijenta i tako smanji potrebu za njihovim bolničkim tretmanom.

-Psihosocijalni pratioci kada se kod nekog dijagnostikuje ovakav poremećaj su loši. Čovek koji ima neki hroničan problem i započne terapiju ima problem po povratku u zajednicu jer atmosfera u kojoj obitava dovodi do njegovih ponovnih povrataka u bolnice i to više puta nego što je to nekada medicinski opravdano- rekao je dr Simonović.

Depresija u Srbiji vodeći poremećaj

Procenjuje se da više od 25 odsto osoba širom sveta tokom svog života pati od nekog duševnog poremećaja ili poremećaja ponašanja, a činioci koji su povezani sa ovom pojavom su siromaštvo, pol, uzrast, ratovi i katastrofe, teške somatske bolesti i porodično i socijalno okruženje.

Dugogodišnja izloženost kontinuiranom stresu u našoj zemlji dovela je do porasta broja osoba sa zdravstvenim problemima iz oblasti mentalnog zdravlja, a unipolarna depresija je jedan od vodećih.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Batut" 1997-2007. godine, u Srbiji se depresija nalazila među vodećim poremećajima zdravlja jer zauzima četvrto mesto iza ishemijske bolesti srca, cerebrovaskularnih oboljenja i raka pluća. Depresija više opterećuje žene i nalazi se na trećem mestu, dok je kod muškaraca opterećenje depresijom na šestom mestu. Procena je i da jedan odsto ukupnog stanovnistva ima šizofreniju, a smatra se da će svaka četvrta osoba u nekom periodu svog života biti pogođena nekim mentalnim poremećajem.

Simonović upozorava da još uvek nedovoljan broj ljudi svoje muke i mentalne probleme ne prepoznaje kao simptome bolesti, ali i da je potrebna i edukacija zdravstvenih radnika.

-Za depresiju se još uvek sa sigurnoću ne zna koji je najznačajniji faktor koji je uzrokuje, već se danas govori o multietiološkom faktoru kada je sam nastanak depresije u pitanju. Tu su genetski faktori, ali i faktori sredine koji su često okidači nastanka depresivnih epizoda. Sigurno da okolnosti u kome je ugrožena naša egzistencija neće doprineti smanjenju depresivnih pacijenata. Ali moraju se edukovati ljude da nije sramota da odu kod lekara kada imaju takav problem jer marginalizacija ljudi sa mentalnim poremećajima je globalni fenomen – upozorio je dr Simonović.

Lekari kažu da dijagnozu depresije nije teško postaviti, i to se može zaključiti već na osnovu razgovora sa pacijentom, ali se ne može očekivati da depresija prođe sama od sebe zahvaljujući snazi volje i pozitivnom mišljenju.

-Apelujemo na društvo da reaguje ako primeti da neko ima potištenost koja traje duže ako smo neraspoloženi na način koji nije svojstven za nas omogućimo im prisustvo stručnjaka. Potrebno je da ljudi znaju da su mentalni poremećaji kao i svi drugi, lečivi i izlečivi –istakoa je doktor.

Građani Srbije „u depresiji"

Doktor Simonović savetuje ljudima koji imaju teškoće da ne smeju na svoju ruku da ih rešavaju jer ti problemi mogu biti znak najrazličitijih bolesti, a ne moraju da budu po sredi mentalni poremećaji. Depresija može biti simptom i niza organskih oboljenja, ali taj čovek ne treba da trpi, već da se obrati za pomoć pre svega svom izabranom lekaru, a onda će on znati gde da ga uputi.

Maja Vidović

Nastavak na S media...

Studio B: U susret Svetskom danu mentalnog zdravlja