Izvor: B92, 22.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija rekorder po broju izbeglica
Izbeglice u kolektivnom centru (arhiva, Fonet)
Beograd -- Rasim Ljajić kaže da je Srbija rekorder u Evropi po broju izbeglih osoba i najavio izmene Strategije i Zakona o izbeglicama.
Ministar rada i socijalne politike kaže da odgovornost za to što problem izbeglica nije rešen snosi Srbija, zemlje u regionu i međunarodna zajednica. "Napravljen je pomak u odnosu na prošlu godinu, ali smo se od Sarajevske deklaracije o zatvaranju izbegličkih dosijea, potpisane u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << januaru 2005. godine, odmakli dva milimetra", rekao je on.
Ljajić je, otvarajući skup "Lokalna integracija izbeglica u Srbiji", rekao da se 500.000 ljudi suočava sa problemima izbegličke populacije, a da se 30 odsto izbeglih vratilo u zemlju porekla.
"Na žalost najveći deo ljudi će ostati ovde da živi u Srbiji. Na žalost u smislu toga da im neće biti omogućeno iz raznih razloga da se vrate tamo odakle su došli i mi moramo sa tim da se suočimo – da obezbedimo sve elemente za tu integraciju, i u oblasti rešava pravnog statusa, stanovanja, zapošljavanja, pristupa drugim pravima", kaže Ljajić.
On je dodao da u rešavanju pitanja izbeglih Srbija očekuje konstruktivniji pristup zemalja u regionu i pomoć međunarodne zajednice.
Komesar za izbeglice Dragiša Dabetić rekao je da u Srbiji trenutno ima 209.579 interno raseljenih sa Kosova, što je 1.500 više nego prošle godine, a broj izbeglica se smanjio zbog registracije i danas iznosi 98.104.
Dabetić je istakao da je povratak izbeglih u Hrvatsku u "ozbiljnom zastoju", a da teškoće izbeglica u lokalnoj integraciji među kojima je ostvarivanje stanarskih prava, proizilaze iz neodgovarajućih zakonskih okvira.
Izbegličko pitanje u Srbiji
Integracija izbeglica koje žele da ostanu u Srbiji značila bi veliki korak napred u nalaženju trajnih rešenja za raseljene u celom regionu, ocenjuju međunarodne agencije.
Predstavnici Visokog komesarijata za izbeglice (UNHCR) i misije OEBS-a u Srbiji učestvovali su na skupu na kome su predstavljeni rezultati studije "Lokalna integracija izbeglica u Srbiji - zakon, praksa, preporuke". Šef misije OEBS-a Hans Ola Urstad naglasio je da je "zatvaranje takozvanog izbegličkog poglavlja u regionu ključni zadatak OEBS-a".
On je rekao da je to pitanje "moguće rešiti samo na regionalnom nivou", u čemu OEBS blisko sarađuje sa vladama potpisnicama Sarajevske deklaracije (BiH, Hravatska, Srbija, Crna Gora), UNHCR-om i delegacijama Evropske komisije u regionu.
"Međutim, kada raseljavanje traje dugo, velika želja da se vrate (izbeglice) često se pretvara u veliku želju da se integrišu", rekao je ambasador Urstad.
Podsećajući da je lokalna integracija dvosmerna ulica - u jednom smeru ide pomoć izbeglicama, a iz drugog pravca ograničenja i teškoće države da ih primi, on je ocenio da je Srbija napravila pozitivne napore u "domenu zakona o državljanstvu i na planu naturalizacije" izbeglica.
Šef UNHCR-a u Beogradu Lenard Kocalainen istakao je da UNHCR i dalje "ostaje predan implementaciji Sarajevske deklaracije", ali je dodao da je studija pokazala da će se većina od 97.000 građana kojima je potvrđen status izbeglica odlučiti za ostanak u Srbiji.
"Zadovoljni smo što izbeglice ovde imaju priliku da se naturalizuju bez problema i pozivamo vlasti da ubrzaju proces dobijanja ličnih karata za bivše izbeglice", rekao je Kocalainen.
On je dodao da je UNHCR svestan kako "najveću odgovornost za inegraciju snosi Vlada" u situaciji kada je stopa siromaštva i nezaposlenosti velika, a privreda "krhka".
.jpg)
