Izvor: Politika, 13.Nov.2011, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija razgovara: ko će ove zime da čisti puteve
Vozači ne treba da brinu: Zoran Drobnjak; Zatvoriti nebezbedne puteve: Milan Vujanić
Krminalno ponašanje uhapšenog Mila Đuraškovića, vlasnika „Nibens grupe”, dovelo je u nezavidnu situaciju državu i nekoliko hiljada njegovih radnika. Putarska preduzeća koja posluju u okviru ovog sistema, ili su do juče bila deo njega, održavaju 40 odsto puteva u Srbiji. U dilemi da li raskine ugovore s firmama nad kojima se nadvio stečaj kao jedino moguće rešenje, zbog duga od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 180 miliona evra, ili da im ipak poveri čišćenje puteva – država je odlučila ovo drugo. Ne želeći da ostavi radnike na ulici i uzdajući se u njihov kvalitet, znanje i iskustvo, odlučila je da im pomogne. A da li će finansijski iscrpljena preduzeća za puteve „Niš”, „Vranje”, „Kragujevac”, „Beograd”, „Vojvodinaput – Bačkaput“ „Novi Sad” i „Budućnost – Preševo” uspeti da ispune zadatak da redovno čiste sneg i led ove zime – ostaje da se vidi.
O tome da li će smetovi i rupe sačekati vozače na putevima ove zime, kakav nam je kvalitet drumova i da li poklanjamo dovoljno pažnje bezbednosti saobraćaja, za „Politiku” govore Zoran Drobnjak, direktor „Puteva Srbije”, i Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta.
Politika: Možete li da garantujete da će ove zime putevi biti redovno održavani, prohodni i bezbedni?
Drobnjak: Ne mogu da garantujem. Mogu da kažem: trudiću se da sve bude kako treba.
Politika: Da li su putari iz sastava „Nibens grupe” u stanju da kvalitetno održavaju puteve?
Drobnjak: Dali smo im šansu da rade kako njihovi radnici ne bi „prozivali” „Puteve Srbije”. Sa opremom koju imaju i iskustvom koje poseduju moći će da zarade za neku platu.
Politika: Njima dajete šansu da rade, a možete li da garantujete građanima da se neće voziti putevima okovanim snegom i ledom?
Drobnjak: Te firme imaju kapacitet da rade. Prvi sneg se očekuje oko 20. novembra. Pratićemo kako rade. Ako zataje, imamo alternativu. Ubacićemo rezervne firme koje će preuzeti njihove poslove.
Vujanić: On ne može da garantuje ni za koga osim za sebe i svoju firmu. Šta ako se desi nešto što ne može da kontroliše. Ako padne ogromna količina snega. On to u trenutku ne može da reši. Pitanje za njega je: da li je spreman da zatvori put koji nije bezbedan za saobraćaj i da li će garantovati građanima da neće poginuti?
Nisam doživeo da je nijedan direktor u Srbiji zatvorio nebezbedan put. Kada to uradi dokazaće mi je da hoće da brine o građanima Srbije.
Politika: Koliko puteva, prema vašem mišljenju, treba zatvoriti?
Vujanić: U ovom trenutku, dok nema snega, nema potrebe za tim.
Politika: Da li biste vi preduzećima koja su u blokadi poverili zimsko održavanje puteva?
Vujanić:Preduzeće može biti u blokadi. Nisu radnici u blokadi.
Politika: Kako nisu? Mesecima ne primaju plate, nemaju pare da kupe so, rizlu, gorivo, registruju kamione…
Vujanić: Kako radi preduzeće koje je godinu dana u blokadi i sve to vreme ne plaća radnike? Toga u Srbiji ima koliko hoćete. Ključno pitanje glasi: da li će „Putevi Srbije” davati avans putarima?
Drobnjak: To su tražili, ali pare neće dobiti unapred. Radiće preko putarskih udruženja „Srbijaput”i „Vojvodinaput”. Oni će nabavljati materijal, a na primer Preduzeće za puteve „Kragujevac” će da čisti sneg i ispostavi situaciju „Srbijaputu”. „Srbijaput” će da fakturiše „Putevima Srbije” i od para koje dobije isplati dobavljače. Ostatak para daće za plate radnika PZP „Kragujevac”.
Vujanić: Sve je u redu dok oni rade ono za šta su angažovani, ali ako ne budu izvršavali obaveze nastaće problem.
Drobnjak: PZP „Beograd” je rekao da nije u stanju da održava svih 850 kilometara, za koje imaju potpisane ugovore. Održavaće polovinu, a ostatak će dobiti drugi. Oni su prezadovoljni i time.
Politika: Ako se ispostavi da ne mogu da održavaju ni tih 400 kilometara, koliko vremena vam treba da izbacite jedne i ubacite druge?
Drobnjak: Istog dana možemo da ih zamenimo. Izašao sam u susret radnicima „Nibens grupe” i dao im mogućnost da rade. To je jedino što sam mogao da uradim. Banke su htele da im daju kredite za plate, ali su tražile da „Putevi Srbije” garantuju. Mi to ne možemo jer im u ovom trenutku ništa ne dugujemo.
Vujanić: Alal vera! „Putevi Srbije” su donedavno dugovali 320 miliona evra raznim firmama… Nikome ništa ne dugujete?
Drobnjak: Ne. „Putevi Srbije” ne duguju ni dinara nijednom jedinom preduzeću.
Politika: „Nibensovim” firmama se duguje 31 milion evra. Čiji je to dug?
Drobnjak : Lokalnih samouprava.
Politika: Koliki je godišnji budžet za održavanje puteva?
Drobnjak: Za održavanje 16.000 kilometara magistralnih puteva budžet je 10,1 milijardu dinara.
Vujanić:To nije dovoljno.
Drobnjak: Dovoljno je za održavanje. Ali ne i za investiciono ulaganje, to jest rehabilitaciju. Putevi moraju da se poprave. Samim tim će se smanjiti troškovi održavanja. Tada neće biti potrebno 110 miliona evra, nego će sa 70 miliona evra moći da podmiri tekuće održavanje.
Vujanić: Šta smo uradili s „Gazelom”? Čekali smo i čekali i sada nas njena obnova skupo košta. Rehabilitovan put je manji trošak za tekuće održavanje. I zato se treba usredsrediti na investiciono održavanje. „Putevi Srbije” mogu da imaju potrebu za 15 milijardi dinara, ali država im daje 10 milijardi dinara i kaže uklopi se unutar te sume.
Drobnjak: Država nam ne određuje budžet za održavanje. Mi se izdržavamo iz prihoda od putarine i akciza na benzin. Kada bi se putarine povećale za 11 odsto, što smo nekoliko puta tražili, budžet za održavanje bi bio veći za 15 do 16 miliona evra.
Vujanić: Evropska cena putarina je pet evro centi po kilometru, što bi značilo putarina za 250 kilometara do Niša bi koštala 12,5, a sada iznosi sedam evra. To je prosek u Evropi u kojoj je plata 2.000 evra. Ovde plate nisu tolike i Vlada lomi preko „Puteva Srbije”, jer ne može svojim građanima da obezbedi evropske plate.
Politika: Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma Srbija je po kvalitetu puteva svrstana na 131. mesto od moguća 142. Kako smo dospeli dotle da imamo lošije puteve od svih zemalja u okruženju i šta treba uraditi da se poboljša naša pozicija?
Vujanić: Slovenija ima 640 kilometara auto-puta. Hrvatska 1.240, a mi 600 kilometara. Obe zemlje imaju duplo manje stanovnika. Ali, Slovenija hoće da proda preduzeće za puteve jer joj preti opasnost da bankrotira zbog njega. Hrvatska je dužna 45 milijardi evra zbog izgradnje auto-puteva. Ako ste vi za to da naš ukupan spoljni dug sa 25 milijardi evra dignemo na 45 milijardi da bismo imali malo više auto-puteva nemam ništa protiv. Ja glasam protiv, iako sam saobraćajac.
Drobnjak: Mi imamo bolje puteve od Rumunije, Makedonije, Albanije i ne bih se složio sa ocenom Svetskog ekonomskog foruma da smo najgori u okruženju. Možemo i mi da uzmemo kredite, ali ko će da ih vrati.
Vujanić: Ne može se naglo poboljšati kvalitet infrastrukture.Strane banke ne investiraju u naše lokalne puteve, već isključivo u međunarodne. One neće da njihovi građani osete razliku u kvalitetu puteva, na proputovanju kroz našu zemlju pri odlasku iz Švedske u Grčku na odmor. Oni nas ne finansiraju zbog nas, već zbog sebe i hoće da imaju benefit u tome. I zato nam kažu vi ste na 131. mestu po kvalitetu puteva.
Politika: Da li je tačno da je održavanje puteva kod nas uglavnom krpljenje udarnih rupa i košenje trave, a da su su investicioni radovi, obnova i rehabilitacija u skromnom obimu?
Drobnjak: Nije tačno. Samo 100 miliona evra ide na tekuće održavanje, a na investiciono 400 miliona evra. Sa Svetskom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Evropskom investicionom bankom ugovaramo kredite u iznosu od oko 300 miliona evra, koje bismo u naredne četiri godine investirali isključivo u rehabilitaciju puteva. S tim što bi „Putevi Srbije” izdvojili dodatnih 100 miliona evra za obnovu puteva.
Vujanić: Nedostaje nam profesionalizam. Još ima politike nezameranja. Primaju se radovi lošeg kvaliteta. Kao gradski sekretar za saobraćaj svojevremeno sam vraćao putare da rade ponovo deonicu od Brankovog mosta do SIV-a jer su se posle godinu dana pojavile rupe. Ali zato Ulicu kralja Milana nikada nismo morali ponovo da radimo zato što prolazi pored predsedništva i Skupštine. Znali su da tu ne smeju da se šale.
Politika: Jeste li vratili nekoga da ponovo radi i da li ste ih kažnjavali za loš kvalitet radova?
Drobnjak: Jesam i to više puta. „Putevima Užice” nije plaćeno 45 miliona evra zbog lošeg kvaliteta asfalta u tunelu u Ovčar banji. S PZP „Beograd” smo letos raskinuli ugovor za rehabilitaciju puta na deonici Paraćin–Zaječar. Povukli smo garanciju od 35 miliona evra. Nedavno smo sa dve deonice istog tog puta „skinuli” firmu „Osijek Koteks”. Naplatićemo im garanciju i penale u iznosu od oko 70 miliona evra.
Politika: Kako se na tek otvorenom mostu kod Beške već pojavila grba?
Drobnjak: Nateraćemo „Alpinu” da to popravi.
Vujanić: Ne treba im davati pare dok sve ne završe.
Drobnjak: U slučaju lošeg kvaliteta radova, osim izvođača treba kazniti i nadzorni organ. Kako da nateram službu nadzora u „Putevima Srbije” da radi bolje, kada rade za duplo manju platu nego što bi je imali kod privatnika i u bilo kom drugom javnom preduzeću.
Vujanić: Očekujem da mnogo više para uložite u bezbednost. Najjeftinije pare u svetu koje možete da dobijete su upravo one namenjene bezbednosti na putevima. U Evropi izdvajaju 10 odsto na bezbednost. „Putevi Srbije” godišnje izdvajaju 0,57 odsto. Zašto ginemo ovoliko? Ne mogu da očekujem da to izdvajanje skoči ne znam koliko odsto, ali može na bra dva procenta.
Drobnjak: Put u bezbednosti saobraćaja učestvuje 10 do 12 odsto. Ostatak čine vozač i kvalitet vozila.
Vujanić: Bezbednost saobraćaja, odnosno saobraćajna signalizacija mora da spreči vozača da pogreši. Nije suština u tome da postavite velike svetleće strelice za obilazak prepreke tamo gde putar radi. Uradite to tamo gde je bitno da vozač vidi trasu, da mu krivina radijusa bude usaglašena s brzinom, da mu ne date kontranagibe. Postavite ogradu da mu ne izađe pas na put…
Drobnjak: Kako kada seljaci odnesu žicu i ograde kokošinjce. Svake godine nam nestane 15 do 20 kilometara žice.
Vujanić: Hoćeš da te razumem? Neću. Prijavi to policiji.
Drobnjak: Ne kažem da policija ne radi svoj posao. Seljak uzme znak i odnese ga kući da poklopi kupus. Sve to košta i za sve što pričate potrebne su pare, koje mi nemamo.
Vujanić: Kada ne obeležite raskrsnicu ili kada na oštroj krivini ne postavite ogradu to je greška putara. Novim Zakonom o saobraćaju odgovornost za bezbednost puteva je s Ministarstva za infrastrukturu prebačena na „Puteve Srbije”. I kada se dogodi nezgoda „Putevi” moraju da angažuju nezavisnu grupu stručnjaka i da ih plate da utvrde ima li nezgoda neku vezu sa putem.
Drobnjak: Veoma je mala greška putara. Ako voziš propisnom brzinom ništa ti se neće dogoditi.
Marijana Avakumović
objavljeno: 14.11.2011.
.jpg)
