Izvor: Politika, 25.Sep.2011, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija razgovara: Višak zaposlenih u prosveti

Zoran Kostić: Prosvetna inspekcija proverava kako su zasnivani radni odnosi. – Slobodan Brajković: Javna je tajna da se radna mesta kupuju za 5.000 evra

Zvanične podatke Ministarstva prosvete i nauke o broju zaposlenih u prosveti koji su bez dela norme ili uopšte nemaju časove, pratile su zamerke sindikata prosvetnih radnika da postoje brojne zloupotrebe pri zapošljavanju, da direktori „čuvaju“ radna mesta, da se umesto onih koji su tehnološki višak zapošljavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ljudi sa strane, a oko 60 takvih slučajeva prijavljeno je ovog meseca Ministarstvu prosvete. O tome kako će se rešavati problem tehnoloških viškova u prosveti i kako izgleda stanje na terenu, razgovarali su Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke u Sektoru za školske uprave, stručno-pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje, i Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije.

Politika: Kako to da se podaci sindikata i Ministarstva o broju onih koji su tehnološki višak razlikuju?

Kostić:Sindikati verovatno dobijaju podatke preko svojih ljudi u školama, a mi dobijamo preko načelnika školskih uprava i preko svih direktora škola napismeno i smatramo ih relevantnim. Podaci Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije su da je bez dela norme 3.840 ljudi. Ministar Žarko Obradović je objavio da je broj zaposlenih bez dela norme 3.525 ove godine i od prošle godine još 1.362, ukupno 4.887, ali je 2.205 njih, u međuvremenu, raspoređeno, pa imamo 2.682 zaposlena bez dela norme. Svi ovi podaci se, dakle, mogu menjati i menjaju se jer je došlo do toga da je pronađeno rešenje, da je jedan broj ljudi ubačen u sistem i da im je dopunjena norma. Takođe, 158 njih su potpuno bez norme, od toga 121 je ovogodišnjih i 37 od prošle godine. Očekujemo od Nove godine da se i ta cifra smanji za nekih 50-60 ljudi, a gledaćemo da oni koji su bez časova ostanu u obrazovnom sistemu sve dok ne dobiju neku vrstu otpremnine.

Brajković: Problem je što pojedini direktori kriju radna mesta, neće da prijave školskoj upravi, nego primaju ljude na određeno vreme, po hitnom postupku do dva meseca. Ti ljudi rade i direktor čeka momenat da zaposleni koji su tehnološki višak odu po socijalnom programu ili da im se nađu neka mesta, i onda uvede te nove ljude u radni odnos. Ili taj čovek koji je primljen na dva meseca, na primer, ode u Ministarstvo rada i zatraži da izađe njihova inspekcija jer postoji radno mesto, a oni neće da ga prime, pa inspekcija rada donese neko rešenje, oni ga odmah primaju u radni odnos i završava se posao. Dogovor je bio sa Ministarstvom prosvete da takve direktore prijavimo i prijava ima. Recimo, prijavili smo školu „Milan Đ. Milićević“ gde su oni utajili fiziku, hemiju, učitelja su držali na određeno vreme godinu dana, pa smo prijavili školu „Dragan Kovačević“, gde je direktorka prijavila potrebu za srpskim jezikom, a nema potrebe, primila je nastavnicu srpskog na određeno vreme, a uz to i dve spremačice je uzela da rade na određeno vreme, a mi imamo tri spremačice u školi „Kosta Abrašević“ koje su tehnološki višak. Ja kao direktor to nikada ne bih radio tako da nemam neki interes, rođački, partijski, ili mi je neki službenik iz Ministarstva prosvete nekog poslao ili sam dobio neke pare. Mi vam zameramo što takve direktore ne kažnjavate jer da kaznite deset takvih, nijedan ne bi smeo da rizikuje svoj posao da radi takve stvari.

Kostić: Prosvetna inspekcija od 15. septembra proverava u školama da li je sve prijavljeno, kako su zasnivani radni odnosi, da li postoji sakrivanje radnih mesta. Takvi su direktori već smenjivani, ali ja neću da mašem papirima i imenima i da kažem koga smo na taj način smenili, što bi oni uradili.

Brajković: Da, mi bismo sigurno to uradili.

Kostić: Ali, to nije moj način rada, iako znam imena i prezimena i škole gde je to već urađeno. Poznati su mi i ovi slučajevi koje pominjete. Tu će da dođe do kontrole. Ako dođe do toga da nisu naveli da imaju potrebu za određenim zaposlenima, neće dobiti mogućnost da objave konkurs, a ako se desi da su naveli, ne damo konkurs nego prvo gledamo listu tehnološkog viška i upućujemo tehnološki višak na to radno mesto. Ima tu, međutim, nekih stvari o kojima treba voditi računa. Direktorima koji su izabrani, na primer, a dosta je takvih koji su ponovo izabrani, miruje radno mesto. To radno mesto je podložno konkursu. Sindikat kaže: morate primiti onog ko je tehnološki višak. Mi se slažemo da treba uputiti tehnološki višak na to mesto, ali ako ga ima 100 odsto jer to se mesto čuva namenski za čoveka koji je na funkciji. Ne može se to mesto cepati na više delova, na nekoliko njih koji treba da popune broj časova do pune norme. Mislim da nam je zajednički interes da ukrupnimo sistem jer smo zatekli veliki broj ljudi, na jedno mesto primana su po tri čoveka. U školi gde vi radite, na primer, postoji potreba za nastavnikom sa 100 odsto časova matematike i znamo da na listi imamo devet ljudi sa po dvadeset odsto norme. Nije pedagoški opravdano da pošaljemo pet ljudi sa po dvadeset odsto da to popunimo, nego treba videti da li neko od ovih koji su tehnološki višak želi da pređe do sto odsto ili sa barem 50 odsto, ako ne, ne treba se čuditi da se onda primi neko na određeno vreme.

Brajković: Imamo dva matematičara u Geološkoj školi „Milutin Milanković“ kojima fali pedeset odsto do pune norme. Što ne dođu oni na to mesto? A ako neće da dođu onda treba Ministarstvo da ih skine sa liste tehnoloških viškova. Nuđeno im je radno mesto, ako neće, skinite ih sa liste. To mora tako da se reši jer onda na jednu stranu vučemo tehnološki višak, a sa druge ubacujemo nove ljude.

Kostić: Jesmo li kada smo radili na Posebnom kolektivnom ugovoru tražili da se upravo to ubaci, to da se skinu sa liste. I jesu li sindikati to prihvatili? Nisu. Što onda tražite da ih mi skidamo sa liste kada vi niste to prihvatili? Jesmo li, takođe, predložili da trudnice koje su na trudničkom bolovanju ne stavljamo na listu i da ih ne bodujemo? Ni to nije prošlo kod sindikata, rekli ste da treba svi da budu ravnopravni i da se svi boduju. Ne može taj da ostane bez posla, ali može da ostane bez dela norme.

Brajković: Mi smo tražili da zaštićeni prosvetari, predsednik sindikata, član školskog odbora, žena koja ide na porodiljsko, samohrana majka, da se oni uopšte ne boduju, ali nisu se svi sindikati složili. Još jednu stvar ne mogu da shvatim: nikako ne možemo da siđemo ispod tih 103.000 zaposlenih u osnovnim i srednjim školama. Nije mi jasno da se pored zajedničkih napora, i pored toga što veliki broj ljudi ode u penziju, ponovo dešava da u obrazovni sistem uđe isti broj ljudi kao i prethodne godine. Ta mesta se ubacuju sa strane, to garantujem. A imamo još jednu anomaliju: neko radi na određeno vreme i direktor ga proglašava tehnološkim viškom, iako nije ni bio u radnom odnosu i drugi ga prihvata kao tehnološki višak.

Kostić: Ne, to je verovatno jedinstven slučaj, to odmah treba prijaviti prosvetnoj inspekciji, to su malverzacije i to će se kažnjavati.

Brajković: Vaša inspekcija je došla do tog podatka i znaju da se i to radi.

Kostić: Treba da znate da procedura kada uđemo u smenu direktora traje najmanje tri meseca. Direktora postavlja i smenjuje školski odbor. Ako inspektor nađe sve te anomalije, on daje nalog školskom odboru da smeni direktora, ako odbor to ne učini, ponovo treba da izađe prosvetna inspekcija da utvrdi da to oni nisu uradili, pa se predlaže ministru da preduzme korake iz svoje nadležnosti i onda ministar može da razreši direktora u roku od 15 dana kada svi ti rokovi prođu.

Politika: Vaš sindikat je spominjao da se radno mesto kupuje za tri do pet hiljada evra. Da li vi prijavljujete takve slučajeve?

Brajković: To su toliko pametni ljudi, takav je sistem da vi ne možete da ih uhvatite. Dešava se da je bio raspisan konkurs i prijavilo se njih 150, a odabere se neko NN lice. Javna je tajna da se kupuju radna mesta, to smem da garantujem, ali vi ne možete da uđete u taj sistem tako lako. Drugo, imamo jako loša iskustva što se tiče inspekcije. Mi, na primer, pozovemo gradsku inspekciju, koja dođe kod direktora, izvini mu se što ga remeti, kaže kako je to što radi sjajno, ništa ne pregleda, direktor da neku izjavu koju posle pročita na školskom odboru i time se sve završava.

Kostić: Ne vidim tog direktora koji bi za 5.000 evra rizikovao i posao, i ugled, i sve ostalo. Za ovih 30 godina u prosveti ne znam za slučajeve da je neko uzimao novac. Neću da poverujem da toga ima. S druge strane, tačno je da postoji gradska i republička inspekcija i tamo gde mi reagujemo, isključujemo rad gradske inspekcije. Takvih smo slučajeva imali, na primer škola „Antun Skala“ i još neke i dolazilo se do rešenja. Dakle, osnovno je da li je to što je nađeno dovoljan razlog za smenu ili postoji nalog inspekcije direktoru da otkloni nedostatke. Kao kada prosvetni savetnik uđe na čas. Prosvetna inspekcija ulazi do učionice, savetnik jedini ima pravo da ulazi u učionicu. Ja sam taj koji daje profesoru predlog mera za unapređivanje vaspitnog rada. Ukoliko on to ne učini, ja predlažem ministru da se taj profesor suspenduje. Ja sam u Ministarstvu od 2004. godine i od tada ulazimo u škole i mogu vam reći da do sada nije ni jedna licenca suspendovana, jer su ljudi reagovali na naše predloge. Smatram da ova služba dobro radi. Naš je cilj da se unapredi obrazovanje, da vidimo kako možemo da budemo efikasniji, bolji i da pratimo taj evropski put.

Brajković: Što se tiče reforme, mi smo od Jove Todorovića krenuli u nekakve reforme i ništa nije urađeno. Ministarstvo je krenulo, pa stalo, dolazili su drugi ministri, pa treći, čak smo za vreme Vuksanovića dali otpremnine za oko 6.000 ljudi, a u sistem je ušlo 7.500.

Kostić: Kad je to bilo?

Brajković: Za vreme Vuksanovića.

Kostić: I mi sad treba da vidimo s tim šta ćemo i kako ćemo.

Brajković: Ako hoćete da date otpremnine, vi morate da izvršite reformu školstva, to nije urađeno. Stav našeg sindikata je da svako mesto koje se oslobodi zbog odlaska u penziju, treba da se pokrije tehnološkim viškom i na taj način da se rešava problem.

Kostić: Ja se ne slažem da nema rada na reformi i da je reforma stala. Doneti su standardi za osnovnu školu, uradili smo prvu godinu završnog ispita, izveli smo devet ogleda, uskoro će biti još pet, u 45 će biti urađena kontrola, rade se standardi za srednje obrazovanje za sve predmete... Strategija će biti doneta do kraja godine, to je ministar obećao, a ona će da prepozna kakve nam škole trebaju. Reforma gimnazija i srednjih stručnih škola nije stala, samo postoje koraci koji moraju da se ispoštuju. Da ne bismo to čekali poslali smo ponovo pismo Nacionalnom prosvetnom savetu da ipak krenemo sa inoviranim programima. Ta sednica je sutra i ja verujem da će se to rešiti, nije važno što je počela školska godina.

Brajković: Ja imam primedbe i na rad Nacionalnog prosvetnog saveta, koji ne radi kako treba. Oni ne mogu da se slože ni oko čega, tu nešto škripi.

Kostić: Da bi se nešto pomerilo, mora da prođe četiri godine i ja smem da tvrdim da će posle četiri godine mandata prof. dr Žarka Obradovića da se vidi šta je sve urađeno, a u narednom periodu, ako ostane, videće se i da će ono što je krenuo biti završeno.

Jelena Beoković

Sandra Gucijan

objavljeno: 26.09.2011

Nastavak na Politika...

S media: Posao u prosveti "košta" 5.000 evra !