Izvor: Politika, 20.Feb.2011, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija razgovara: Dopunski rad u zdravstvu
Radosavljević: Koruptivan je dopunski rad u državnoj ustanovi gde je lekar stalno zaposlen; Nikolić Urošević: Doktori koji rade u bolnicama treba da budu dostupni pacijentima na isti način kao i oni u domovima zdravlja
Najava zaštitnika građana Saše Jankovića da bi poslanicima u Skupštini Srbije mogao predložiti izmenu ili čak ukidanje odredbi o dopunskom radu u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti izazvala je različite reakcije među zdravstvenim radnicima. Ovo je usledilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nakon kontrole dopunskog rada u dve zdravstvene ustanove: u Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici i u beogradskom Domu zdravlja „Voždovac”, gde je utvrđen niz nepravilnosti i nezakonitosti u obavljanju dopunskog rada čime se krše prava građana.
O tome da li je dopunski rad u zdravstvenim ustanovama potreban našem zdravstvu ili mu nanosi više štete nego koristi, za „Politiku” razgovaraju primarijus dr Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije, i dr Milica Nikolić Urošević, lekar specijalista opšte medicine iz beogradskog Doma zdravlja „Vračar” i potpredsednica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Politika: Da li je dopunski rad zdravstvenih radnika potreban našem zdravstvu ili nanosi više štete nego koristi?
Radosavljević: Dopunski rad je potreban. On je pravo zdravstvenih radnika. Svi mogu 30 odsto radnog vremena da rade dopunski ili dodatno. Do 2008. godine rešenjem tadašnjeg zakona je, po našem mišljenju, bio na bolji način regulisan jer je za dopunski rad bilo utvrđeno da imate dozvolu direktora, da se može organizovati u privatnoj praksi i drugoj zdravstvenoj ustanovi.
Nikolić Urošević: Dopunski rad ne treba da postoji ovakav kakav je sada. Ima ambulanti izvan Beograda koje nemaju ni struju. Kako će doktor koji radi u njima da zaradi? Doktorima treba dati bolje plate i onda sve druge stavke neće biti bitne.
Politika: Smatrate li da se u ovako organizovanom dopunskom radu ne može pružiti kvalitetna usluga?
Nikolić Urošević: Nije problem pružanja kvalitetne zdravstvene usluge, već pitanja da li se u toku radnog vremena posao odradi pošteno. Jedan profesor endokrinologije radi u u ambulanti jedan dan nedeljno dva sata.
Radosavljević: Onaj doktor koji radi dva sata nedeljno ambulantu radi svakodnevno na odeljenju, vodi pacijente, radi dijagnostičke procedure, dakle on radi puno radno vreme. Drugačiji je profil rada u bolnicama u odnosu na domove zdravlja. Zdravstveni radnici imaju pravo da rade u svojoj i drugoj državnoj ustanovi, kao i kod privatnika. Druga je stvar na koji se način ustanove kvalifikuju po sadašnjim principima i pravilima da imaju dopunski rad. Nedopustivo je da vi jednu uslugu možete dobiti po listi čekanja za sedam meseci, a da vas pri tom niko od lekara nije obavestio da ukoliko čekate duže od mesec dana, to pravo može ostvariti u privatnoj praksi i troškovi će vam biti refundirani.
Nikolić Urošević: Nedavno sam bila u jednoj ginekološkoj bolnici gde doktor koji ima radno vreme od 9 do 13 sati nije počeo da pregleda pacijente ujutru, već je tek u 11 sati saopštio da će doći u 12 sati, pa se pojavio u 12.20 časova i radio do 13 sati. Dakle, radio je 40 minuta. Svaki pacijent koji ne može da završi dijagnostički pregled u bolnici, odlazi kod privatnika da to uradi. Kada dođe sa izveštajem privatnog doktora mi upadnemo u još problematičniju situaciju, jer u 98 odsto slučajeva nemaju pečat s preporučenom terapijom.
Politika: Da li dopunski rad nužno vodi u zloupotrebu?
Radosavljević: Pacijenti moraju da budu ohrabreni da prijave slučaj zloupotrebe. Ne može da se desi, na primer, da ja kažem pacijentu, umesto da ga pregledam u redovnom radnom vremenu, da dođe po podne kada radim dopunski rad ili da mogu da ga primim u privatnoj klinici.
Politika: Zašto oni koji žele da rade dopunski rad ne odu u privatnu praksu?
Nikolić Urošević: To bi bilo najjednostavnije. U večernjim klinikama nema mesta ako se radi samo sa osiguranicima koji imaju overenu zdravstvenu knjižicu.
Radosavljević: Postojale su zdravstvene kuće u Beogradu koje su jako dobro zarađivale na programima vanstandardnih usluga koje su naplaćivale. Kada su uvedene večernje klinike to je zabranjeno. Pacijente koji dolaze iz Republike Srpske ili Crne Gore, a hoće da plate po cenovniku, ne možete da primite. Večernje klinike su mnogo veće zlo donele, a ništa dobro.
Nikolić Urošević: U početku je rečeno da se dopunski rad može raditi samo izvan radnog vremena ustanove. Ako dom zdravlja radi do 19 sati, pitam se kada bismo mi to mogli da radimo?
Politika: Da li su lekari u domovima zdravlja u neravnopravnom položaju?
Nikolić Urošević: Jesu. Uopšte se nije mislilo na izabrane doktore.
Radosavljević: Bivši ministar je preko noći našao uporište u zakonu. I sada je mnogo teže to „skinuti” nego dok je bilo na nivou pravilnika.
Politika: U kojima specijalnostima su pacijenti najviše koristili usluge dopunskog rada?
Nikolić Urošević: U kardiologiji, endokrinologiji i u svim drugim internističkim granama u bolnicama, klinikama i kliničkim centrima
Politika: Da li je to zbog dugih listi čekanja na specijalističke preglede u domovima zdravlja?
Nikolić Urošević: Nije, pa prvi pregled u Domu zdravlja „Vračar” dobija se u roku od mesec dana.
Radosavljević: Ja imam informaciju da se u nekim domovima zdravlja čeka tri do četiri meseca.
Nikolić Urošević: To se događa samo u slučajevima ukoliko je pacijent prethodno već bio pregledan u toku iste kalendarske godine.
Radosavljević: Meni se događalo da sam tražila hitan internistički pregled za pacijenta u domu zdravlja i na kraju su ljudi sve to završavali u Urgentnom centru jer su čekali u domovima zdravlja na zakazivanje.
Nikolić Urošević: Mogu da pričam samo za svoj dom zdravlja.
Politika: Ko je profitirao do sada od rada u dopunskom radu?
Nikolić Urošević: Svi oni koji rade u večernjim klinikama, a to svakako nisu domovi zdravlja.
Radosavljević: Do sada postavljeni sistem dopunskog rada podrazumeva da sve pare morate da primate preko računa i da plaćate porez državi. Praktično, ljudi koji su radili u dopunskom radu, doktori i medicinsko osoblje, nisu puno para ni dobili. Određeno je da 50 ili 60 odsto novca odlazi ustanovi, koja to organizuje, a 40 odsto se deli na tim. Na to se plaća porez. Praktično, ne može se reći da se neko od lekara obogatio u dopunskom radu, osim ako nije bilo „sive zone”.
Politika: Ima mišljenja da je bolje dati novac u dopunskom radu, pa ići preko reda i dobiti fiskalni račun, nego ići preko rođačkih i drugih veza. Da li je to u redu?
Radosavljević: Za mene je mnogo poštenije otići u privatnu praksu, platiti operaciju, dobiti fiskalni račun za to, nego uzeti novac pacijentima na ruke.
Nikolić Urošević: Ali, recite, ko radi operacije u privatnoj praksi?
Radosavljević: Ali, to je pravo lekara. Da li ću ja po podne da pravim kolače ili da radim kao pulmolog, to je moje pravo izbora.
Nikolić Urošević: Jeste, ukoliko lekar završi svoj deo posla na klinici, ako to ne ugrožava redovni rad.
Radosavljević: Naravno da organizacija dopunskog rada podrazumeva kontrolu direktora klinike da li je planirani posao s pacijentima završen.
Nikolić Urošević: To nije tačno.
Radosavljević: Tačno se zna u svakoj ustanovi pred čijom ordinacijom nema gužve, a gde je navala pacijenata.
Nikolić Urošević: Da li to znači da lekar ispred čijih vrata nema pacijenata može bez bilo kakve odgovornosti da radi dopunski, što čest je slučaj u bolnicama?
Radosavljević: Govorim o dopunskom radu u privatnoj praksi. Ne može meni niko zabraniti da odem u privatnu ustanovu da zaradim novac do trećine radnog vremena.
Politika: Ali, to izgleda kao kada bi sudija po podne ostao u sudu i radio advokatske poslove?
Radosavljević: Slažem se da je dopunski rad, kada se obavlja u svojoj ustanovi, suprotan Zakonu o radu.
Politika: Gotovo da nema ustanove bez listi čekanja. Da li su to veštačke liste čekanja?
Radosavljević: Sve što se događalo s dopunskim radom stvorilo je klimu da se mogu praviti i veštačke liste čekanja. Prema dokumentima, koje smo dobili od zaštitnika građana, u konkretnim slučajevima se vidi da je on dokazao da su napravljene veštačke liste čekanja.
Nikolić Urošević: Da, mislim da se prave veštačke liste čekanja.
Politika: Ko profitira od toga?
Radosavljević: To ne mogu da kažem, nemam podatke, ali sigurno u dopunskom radu u državnim ustanovama lekari nisu došli do velikih para. Ipak, bilo je poštenije kada ste mogli da radite samo u jednoj privatnoj ili u jednoj državnoj ustanovi, ali ne u ustanovi u kojoj već radite. Ali, ministar zdravlja u ostavci uneo je u Zakon „večernje klinike”, iako je Komora odmah upozorila da to nije dobro rešenje, jer otvara prostor za korupciju. Sada je to zakovano u Zakonu.
Politika: Ima klinika i bolnica koje su prezadovoljne kako funkcioniše dopunski rad.
Radosavljević: To je stav njihovih menadžera. Pitanje je da li je to zaista tako ili je to politički stav.
Nikolić Urošević: Pitajte lekare u tim ustanovama koliko su zadovoljni dopunskim radom, a ne direktore.
Politika: Koliko je ispunjeno obećanje da će svi lekari dopunskim radom moći da poboljšaju svoj materijalni položaj?
Nikolić Urošević: To se nije dogodilo u domovima zdravlja. Lekare opšte medicine ne zovu u privatne ordinacije. Osnovni problem je da li ja mogu da odgovorim na poziv koji dobijem iz privatne ordinacije i da radim kvalitetno. Jer, kada završim svoje radno vreme i pošto sam pregledala 40 pacijenata, ja više ne znam ni gde su vrata! Ali, to ne shvata niko ko ne radi opštu medicinu. Ko je dobar lekar? Onaj ko ima veliki broj pacijenata.
Radosavljević: Ne bih se složila s tim. Dobar doktor je na tržištu. Dobre doktore će uvek tražiti i privatne ordinacije i druge državne ustanove. Pacijenti su ti koji biraju i tražiće vas subotom, ako ste dobar doktor. Ginekolozi iz jednog beogradskog doma zdravlja svi od reda rade u dopunskom radu u privatnim ordinacijama.
Politika: Da li ima lekara koji se „štede” u svoje redovno radno vreme da bi imali snage da rade popodne, pa u radno vreme primaju minimalni broj pacijenata?
Nikolić Urošević: Pa, naravno da se štede.
Radosavljević: Kako možete da kažete da se štede, ako ih traže pacijenti iz cele Srbije? Mogućnost da se radi dopunski je ista za sve lekare. Lekar u domu zdravlja pregleda 40 pacijenata, ali lekar na klinici uradi 15 bronhoskopija dnevno.
Politika: Da li je korist od dopunskog rada bila podjednaka za sve lekare?
Nikolić Urošević: Nije bilo isto.
Radosavljević: Nećemo da delimo doktore.
Nikolić Urošević: Pa, dopunski rad je podelio doktore.
Politika: Da li je tačno da zloupotrebe i nepravilnosti u dopunskom raduugrožavaju prava pacijenata i da se moraju suzbijati?
Radosavljević:To je apsolutno tačno.
Nikolić Urošević:Slažem se.
Politika: Da li onda dopunski rad treba ukinuti ili samo menjati?
Nikolić Urošević: Dopunski rad u matičnoj ustanovi definitivno treba da se ukine.
Radosavljević:Treba da se preispitajuodredbe dopunskog rada u okviru matične ustanove, jer je to suprotno Zakonu o radu. Pre 2008. godine pravila su bila jasna: moglo se raditi u jednoj ustanovi s dozvolom direktora, ugovor je bio obavezan.
Olivera Popović Danijela Davidov Kesar
objavljeno: 21.02.2011
