Izvor: Politika, 24.Sep.2012, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija razgovara: Da li je obezvređen posao nastavnika
Žarko Obradović: Bez motivisanog nastavnika nema ni nastave. – Dragan Matijević: Ne volimo da nas neko potkrada
Nastavnici sve češće tvrde da je posao prosvetnih radnika obezvređen i da sve manje vide smisao svog rada. Da li je zaista tako? Svoje stavove prvi put za javnost u razgovoru jedan na jedan sučelili su Žarko Obradović, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Obradović: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Posao nastavnika nije obezvređen. Treba da ima veći značaj i da bude više ekonomski vrednovan. Sa promenama u obrazovnom sistemu počelo je više da se govori o pravima deteta, roditelja, prosvetni radnici su, čini se, ostali u drugom planu. Ako obrazovanje nije na prvom mestu u vrednosnom sistemu Srbije, onda ni nastavnici ne mogu biti poštovani u meri u kojoj to zaslužuju. Hipotetički, može da se napravi idealni obrazovni sistem sa savršenim nastavnim planovima. Ali, ako nema motivisanog nastavnika nema ni nastave.
Matijević: Obrazovanje kod nas nije obezvređeno. Permanentno se obezvređuje. Biće obezvređeno kada prosvetni radnici prestanu da se bore i na to pristanu. Ministar kaže da će obrazovanje biti na prvom mestu. Kako stvari stoje, po zakonu, danas će roditelj koji prebije nastavnika zaraditi prekršajnu kaznu od 30.000 dinara. Ako maltretira psa na ulici kazna je 300.000 dinara. Izraženo u novcu, jedan pas lutalica ima vrednost deset profesora – celog odeljenskog veća. To pokazuje koliko je licemerna priča o obrazovanju na prvom mestu, ne samo vas, ministre, nego generalno srpskih političara.
Obradović: Nastavnici moraju da shvate realnu situaciju u kojoj se nalazimo i ekonomske mogućnosti. Dok je bio štrajk, neki su zaključavali vrata i branili đacima da uđu u školu. I to su nastavnici, kad kažete da političari licemerno govore o obrazovanju. Kako smo se našli u ovoj situaciji? Devedesetih je prosveta bila politizovana, izlazilo se na ulice da bi se obezvredio sistem ili neko protiv koga su se tadašnji opozicionari borili. Od 2000. godine se ušlo u promene u nastavnim planovima i programima, izbornim predmetima, inovacije... O posledicama se ne govori, a zbog tih promena 28.000 nastavnika nema pun fond časova. Zašto se sindikati tada nisu bunili? Novca je bilo u izobilju, zbog privatizacija, ali nije ulagano u nastavnike, infrastrukturu, opremu, nego samo u visinu plate.
Politika: Nije pitanje plata najvažnije.
Obradović:Znamo da nije, ali se u javnosti sve prelama kroz pitanje koliko su plaćeni i da li su dovoljno motivisani da rade. U poslednje četiri godine plata prosvetnih radnika primerena je ekonomskim mogućnostima, nije kasnila ni dan. Rezultatima objektivno možemo biti zadovoljni. Uspeli smo da napravimo 25 novih škola, nekoliko đačkih domova, obnovimo 320 objekata, na PISA testovima postignemo bolje rezultate i čitalačku nepismenost smanjimo za 19 odsto, da otvorimo socijalni dijalog sa sindikatima iako to ne znači da se sa njima slažemo. Nastavnik nije sam u obrazovnom procesu – tu je i đak. I roditelji, i zajednica, i ministarstvo hoće da vide rezultate. Da li je logično da sa jedne strane traže da budu uvažavani a sa druge da brane deci da uđu u školu? Nije.
Matijević: Otkako sam u sindikatu, tome ima petnaestak godina, nema ministra u čije vreme nismo štrajkovali, osim gospođice Čolić koja je nekoliko meseci bila na tom mestu, pa nismo stigli. Toliko o našoj doslednosti. Interesuje nas položaj obrazovanja. Istina, najmanje izdvajanje za obrazovanje je u Srbiji. Evropski prosek je negde oko 6,5 procenata BDP-a, a kod nas 3,18 i taj procenat iz godine u godinu opada. U budžetu za 2012. iznos za prosvetu je sa jedne sedmine pao na jednu osminu, 95 odsto ide na plate prosvetnih radnika a samo pet odsto za školsku infrastrukturu. Zato su nam škole u katastrofalnom stanju. Napravili ste nekoliko škola, ali ima 4.500 školskih objekata u Srbiji.
Obradović:Ne nego 2.350, 1.804 škole plus izdvojeni objekti.
Matijević: Naš je podatak 4.500 školskih objekata. Niko vas ne okrivljuje. Mi vama pomažemo da uradite posao kako valja. Šta bi se dogodilo da ja ovde govorim apologiju kako je sjajno...
Obradović:Ne, Dragane, nas dvojica radimo isti posao na unapređenju obrazovanja. Zahvaljujem „Politici” što otvara ovakvu vrstu razgovora. U javnosti se često predstavlja da smo na suprotnim stranama i da nemamo isti cilj. Kad pitam novinare što ne objavite da su sindikati tražili promenu zakona, da smo razgovarali kako da unapredimo obrazovanje, kažu da im to nije interesantno. Zanimaju ih samo plate i da li će doći do sukoba. Pa čekajte. To nama nije interesantno ni primarno. Dragan je u pravu kada kaže da se 95 odsto budžeta izdvaja za plate, ali, izvinite, 1998. godine je bilo 88 odsto za plate, a 12 procenata za investicije. Jednom ćemo morati da se dogovorimo da se podaci o izdvajanju za obrazovanje ujednače. Metodologija izračunavanja u zemljama Evrope se razlikuje od naše. Mi ne računamo ono što izdvajaju lokalne samouprave, a izdvajaju prema našim podacima za prošlu godinu oko 0,8 posto. Zatim izdvajanje za privatno obrazovanje...
Matijević: Ne možemo da se vadimo na metodologiju.
Obradović: Nije tačno da država izdvaja 3,56 odsto za obrazovanje.
Matijević: Ali je tačno da izdvaja najmanje u Evropi.
Obradović: Nije ni to tačno. Ako uzmete 0,8 i 3,56, to je više od četiri odsto, plus privatno obrazovanje – to je skoro 4,5 posto.
Matijević: Neka bude tako, mada nije.
Obradović: Hajde da zovemo ljude iz Ministarstva finansija i Svetske banke.
Matijević: U redu. Suština je da vi kažete svojim kolegama političarima da se zaista malo izdvaja za obrazovanje. Shvatite da smo mi vaša podrška u toj priči.
Obradović: Nije to sporno, ali postoji jedna pogrešna teza koju vi forsirate, a to je da će sa više novca biti kvalitetnije obrazovanje.
Matijević: Tačno je.
Obradović: Nije tačno. Posle 2003. godine plate su podizane četiri puta. Zašto tada nije napravljena nijedna škola? Da li ste se tada zadovoljili samo platama?
Matijević: Naravno da nismo.
Obradović: Jeste. Nedavno, na sastanku sa ministrom finansija, kada je govorio da su plate prosvetarima povećane kada je on ranije bio ministar, svi ste se složili. Tada je napravljena razlika u koeficijentima koju sad pokušavamo da za sledeće tri godine popravimo.
Matijević: Da odgovorim zašto ništa nije urađeno kada je Vuksanović bio ministar. Dva meseca je 2005. trajao štrajk, septembar i oktobar ceo. Problem je što pregovaramo sa autističnom vlašću. Ne mislim na vas. Vi, u poređenju sa ostalima, imate koliko-toliko sluha, ali ste ga manje imali pretprošle godine kada je štrajk takođe trajao dva meseca.
Obradović: Mislim da tada vi niste imali sluha, novac je bio primarni zahtev sindikata. Možda kod vas nije, ali jeste kod četiri reprezentativna sindikata i razgovori su se sveli na povećanje plata. Na početku sam rekao da nema para, ali mi se nije verovalo.
Politika: Vratimo se nastavnicima. Tvrde da su postali administrativni radnici, blagajnici, policajci i da im najmanje vremena ostaje da se posvete đacima.
Matijević: Sve rade osim nastave. Vode pedagošku dokumentaciju, pišu portfolije i čudesa. Problem je što u pravljenju propisa i pravilnika ne učestvuju praktičari, profesionalci, iskusni nastavnici, nego ljudi koji se sećaju škole iz đačkih dana, imaju teoretski pristup i uče nas kako da radimo. Pre svega mislim na ljude koji sede u zavodima za vrednovanje i unapređivanje kvaliteta obrazovanja. Ko su oni?
Obradović: Vaše kolege.
Matijević: Možda su po vokaciji moje kolege. Kada biraju komisiju za reformu nastavnih planova pozivaju nastavnike koji još nisu položili državni ispit.
Politika: Ministre, da li su nastavnici opterećeni administrativnim poslovima?
Obradović: Nije posao nastavnika samo da održi čas, a u nekim školama raspored prave tako da se nastava iz određenih predmeta održava ponedeljkom, utorkom i sredom da bi nastavnici spojili četvrtak i petak sa vikendom. U okviru radnog vremena su časovi redovne, dopunske i dodatne nastave, sati za pripremu, odeljensko starešinstvo, rad u stručnim organima škole, saradnja sa roditeljima, pedagoška dokumentacija, dežurstvo.
Matijević: Pravi odijum izazvan je takozvanom eksternom evaluacijom. Evo kako to izgleda u praksi: dolaze kolege koje imaju osam, devet godina radnog iskustva i ocenjuju kolege sa 30 godina staža. Profesori engleskog ocenjuju časove matematike, ili rad nastavnika biologije... Pitam načelnika Školske uprave kakav je to način, a on odgovara: što manje nastavnik zna, to je bolji.
Obradović: Mislim da banalizujete veoma važan proces. Reč je evaluaciji obrazovnih institucija Republike Srbije. Želimo da vidimo kako ko radi, ali ne tako kako ste vi interpretirali. Ako vam je to rekao načelnik, onda ni on nije potpuno upoznat sa evaluacijom obrazovnih institucija, utoliko gore i po njega i po sve nas. Suština je da se neki prosvetni radnici plaše da neko sudi o njihovom radu.
Politika: Da li su nadzornici zaista nastavnici koji ne predaju predmet koji predaje nastavnik čiji čas nadziru?
Obradović: Nisam upoznat sa tim, proverićemo o čemu je reč.
Politika: Kolika je prosečna plata nastavnika u Srbiji?
Matijević: Oko 42.000 dinara.
Politika: Da li je mala plata razlog da se ne radi dobro sa decom?
Matijević: Kada kolege kažu da im je mala plata pitam ih da li bi duplo bolje radili da imaju duplo veću platu?
Obradović: Rekao sam da se stvara teza „dajte više para, biće bolje”.
Politika: Da li su deca, zbog lošeg položaja nastavnika, zapostavljena?
Obradović: Nisu, treba samo da svako shvati pravilno svoju ulogu, mesto i mogućnosti.
Politika: Da li biste Vi, ministre, bili motivisani da kao nastavnik u školi sa platom od, na primer, 46.000 dinara učite decu?
Obradović: Ne bih se složio sa Vašim načinom pitanja. U odnosu na situaciju u kojoj se nalazi – čovek traži motive svog rada. Ja sam šest godina bio bez posla, pa sam radio kao fizikalac da bih zaradio hleb. Da mi je tada neko ponudio polovinu te sume, a stalan posao, ne bih ni trenutka razmišljao. Ljudi koji idu u prosvetu, stvarno je vole, i siguran sam da najveći broj njih ima motivaciju da radi svoj posao.
Matijević: Mi smo 1993. radili za pet maraka, i nije nam bio problem. Nervira nas kad nas neko iz godine u godinu potkrada. E, onda se pobunimo štrajkom.
Politika: A štrajk uvek počinjete 1. septembra?
Matijević: Tako je taktički najbolje.
Obradović: Voleo bih da su plate u prosveti veće, ali ovo je Srbija 2012. Mislim da je vlada korektna, govorimo ono što možemo da ispunimo.
Politika: Kako poboljšati položaj nastavnika da bi deca iz škole izlazila sa više znanja?
Matijević: Ako uspostavimo bolju saradnju sa bazom, ako nadležni budu imali sluha, vrlo lako možemo da napravimo dobro uređen sistem. To je ključni problem.
Obradović: Ako je to ključno, onda je problem rešen. Mi uvek kada postoji problem otvorimo raspravu i saslušamo sve. Ako oni koji su prisutni ne kažu svoje mišljenje, nemaju pravo ni da kritikuju. Poziv na stalno otvoren dijalog stoji – svi su dobrodošli!
Milenija Simić-Miladinović – Dejana Ivanović
objavljeno: 24.09.2012
.jpg)
