Izvor: Politika, 13.Apr.2009, 00:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sr­bi­ja raz­go­va­ra: Da li In­ter­net otu­đu­je lju­de

Milka Canić: Sred­stvo ma­ni­pu­la­ci­je. – Sonja Nektarijević: Dra­go­ce­no sred­stvo ko­mu­ni­ka­ci­je

Nedavno su objavljeni rezultati ankete po kojoj čak 50 odsto ljudi smatra da popularna društvena zajednica Fejsbuk ubija komunikaciju među ljudima. Svakodnevno se susrećemo s različitim mišljenjima o tome da li ta socijalna mreža, ali i generalno Internet, otuđuju ljude jedne od drugih. Različita mišljenja o tome uglavnom imaju stariji građani >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od onih mlađih. Zato za „Politiku” govore Milka Canić, profesor srpskog jezika i književnosti i popularni supervizor TV kviza „Slagalica”, koja je postala jedna od najpopularnijih ličnosti među mladima, izgovarajući harizmatično „Dobro veče”, i Sonja Nektarijević, student–prorektor Univerziteta u Beogradu.

Politika: Da li Internet otuđuje ljude ili ih pak zbližava?

Canić: Internet je najepohalniji i najotuđeniji izum čovečanstva. Koristan je, a štetan. Neophodan je, a nepoželjan. Pruža mogućnost za razne informacije, mišljenja, nova saznanja, za sklapanje i brže obavljanje poslova, ali i otuđuje čoveka od čoveka. Oduzima njegovo dragoceno slobodno vreme. Lišava ljude neposrednih kontakta i samim tim osećanja. Odlično je sredstvo za zloupotrebe. Od kriminalnih, preko političkih do seksualno-patoloških.

Nektarijević: Internet je nastao kao potreba akademske zajednice za internom komunikacijom i razmenom informacija, a složićemo se da je informacija danas ono najvrednije jer živimo u društvu informacionih tehnologija. Samim tim, Internet je dragoceno sredstvo komunikacije. Istina je da zapravo otuđava ljude i to u onom smislu da čovek provodi vreme s kompjuterom, a ne sa živim ljudima. S druge strane, pruža brojne mogućnosti da na jedan efikasniji i brži način realizujete svoje poslove ili potrebe. To je jedan generalni aspekt. Kao student, smatram da je Internet nezamenljivo sredstvo, neophodno za brži pristup informacijama, predavanjima, tekstovima koji su potrebni da bi se savladalo gradivo iz nekog predmeta. Interaktivne radionice, uz korišćenje Interneta, nešto su što se realno danas dešava na fakultetima. Poslednji, a ne najmanje bitan aspekt jeste međuljudska komunikacija, koja omogućava ne samo brže uspostavljanje kontakta sa željenim osobama, već i pravovremenu razmenu informacija koje želite da plasirate ili da dobijete.

Politika: Šta mislite o zloupotrebama o kojima govori gospođa Canić?

Canić: To je jedan vešt način da ono što je patološko izbije na površinu. Da se neko sakrije iza moćne mašine i da kaže sve ono što nije u stanju da kaže u četiri oka drugom čoveku.

Politika:Mislite li da se neko krijući iza kompjutera oseća sigurnije?

Nektarijević: I pored evidentnih nusprodukta koji proizlaze iz otvaranja prema drugim ljudima, benefiti korišćenja Interneta su evidentni i neosporivi i u prilog tome ide da se danas ne može zamisliti moderan čovek koji ne koristi Internet. Mislim da takav prosto ne postoji. Možemo da uđemo u razgovor o tome šta znači moderan, ali pre svega mislim na jednu prisutnost u savremenom društvu, na jednu socijalnu dimenziju svakog od nas.

Canić: Kad pričamo o zloupotrebama, Internet ima mogućnost da jedne vine u zvezde, a druge da baci u blato. Toliko neistina, prljavština, ružnih ljudskih postupaka je izašlo na svetlo dana upravno zbog togašto je internet pretraživač vešt manipulator.

Nektarijević: Zar ne mislite da mediji generalno pružaju takvu mogućnost?

Canić: Naravno, ali ovo je sredstvo koje je poslužilo ljudima da vešto manipulišu na svakom koraku, pozitivno ili negativno. Jeste sredstvo za lakše i brže sporazumevanje, ali i vešto sredstvo za manipulaciju. Najviše mi je žaodece. Mali hakeri pretražuju datoteke država, vlada, ministarstava, banaka, ali ne znaju da pikaju loptu, ni da igraju žmurke. Pritom, svi su zadovoljni. Roditelji, jer imaju decu na oku, bez obzira na to što su buckasta, debeljuškasta, troma i neaktivna i samim tim otuđena. Zadovoljni su i profesori informatike koji sutra dobijaju jednog čoveka koji je gotov i oni ne moraju da se trude da ga uče kako će on da uđe u tajne rukovanja računara. Zadovoljno je i društvo jer kad tražite posao, prvi uslov da ga nađete jeste da znate rad na računaru. To je ono što mislim da Internet, pored svih pogodnosti koje nudi, ima mnogo i mana. Ali, kao što je rekla gospođica Sonja, mi živimo u vremenu brzine. Sve se smenjuje toliko da ne možete ni da sagledate. I ovo jeste dobro jer Internet povezuje svet, ali ga i razdvaja. Upravo sam u toj suprotnosti – za njegove pozitivne strane, ali i negativne. Povezuje, ali i razdvaja.

Nektarijević: Kad pričamo o pozitivnom i negativnom, što se tiče konkretno vaspitanja dece i njihovog odrastanja uz računar, to negde jeste prednost što se oni od malih nogu uče onom što će im sutra biti sredstvo za rad. To je već danas, uz poznavanje stranog jezika, uslov, conditio sine qua non, za dobijanje posla. S druge strane, to provođenje vremena uz računar može se posmatrati kao pozitivna stvar koja ih odvlači od ulice. Postoji još jedan aspekt, a to je mera prevencije nastanka delinkvencije. Umesto da su na ulici gde postoji opasnost da se nađu među nekim lošim navikama, deca se ovako praktično uključuju u društvo na način koji je njima interesantan.

Canić: Ali se otuđuju od čoveka.

Nektarijević: To jeste, ali rekla bih da negativnije od Interneta, a odnosi se na računar, jesu igrice. Do pre nekoliko godina smo više o tome razgovarali. Glavni razlog zašto deca provode nebrojeno sati uz računar jeste neka strategiju koju igraju nekoliko dana bez prekida.

Canić: Te igrice su opasne. I njih pravi neko smišljeno i ciljno.

Nektarijević:To je industrija, kao i film.

Canić: Vidite samo koliko nasilja ima u tim igricama.

Nektarijević: Ima i u filmovima

Canić: U tome i jeste opasnost naša. Zato što smo mi plasirajući filmove, igrice, sve gde ima previše nasilja, kriminala, došli u situaciju da se deca u školama ubijaju, potežu noževe jedni na druge, mrze se međusobno" Toga nije bilo ranije.

Nektarijević:To je sve istina, ali ne možete okriviti Internet zbog toga.

Canić: Nije samo Internet, ima toliko toga. Filmovi su takođe opasnost. Mi ne uvozimo filmove koji plasiraju prave ljudske vrednosti, recimo da govore o lepoti, druženjima, odnosima među ljudima, ljubavi" Zadrhtim kada gledam neki film zbog načina na koji neko nekog ubija. To više ne može ni da se prepriča.

Politika: Svi gledamo filmove, ali ne činimo zbog toga neke loše stvari, ne ubijamo itd. Da li je možda nešto drugo razlog za takvo ponašanje dece?

Canić: Vaspitanje koje potiče iz porodice, preko škole, pa nadalje i na fakultetima jedan je od uslova za pravilan razvoj jedne ličnosti. Ličnost ne može da živi sama za sebe, mora da bude deo društva.

Nektarijević:U tom smislu Internet je neophodan.

Canić: Dobro jeste, rekla sam da je koristan, ali i štetan.

Politika: Zar ne mislite,gospođo Canić,da Internet ne zbližava ljude, koliko je njih našlo svoje davno zaboravljene prijatelje, koliko je njih upoznalo nove ljude"

Canić: Tačno je. To su dobre strane. Koliko manipuliše, toliko i zbližava.

Politika: Rekli ste da nekog može da vine u zvezde, a nekog baci u blato, da li mislite da je upravo Vas Internet vinuo u zvezde?

Canić: Bilo bi pretenciozno kad bih rekla da me vinuo u zvezde, ali jeste Internet pomogao da ja, praktično preko noći, postanem popularna. To je istina. Mladi su se na neki način počeli da se utrkuju u temama poput: ko me je sreo, ko me prepoznao, ko me pozdravio, šta sam kome rekla"

Nektarijević: Popularnost ste stekli na nekom drugom mediju, televiziji, a Internet je samo kvantifikovao tu popularnost, u smislu učinio je vidljivom. To je ono što je lepo, gde je neka zajednička inicijativa mladih je prepoznata u vidu, recimo, fan grupe po Vašem liku na Fejsbuku. Tako se pretočilo u nešto što je svima dostupno i mladi su se opet, putem Interneta, udružili u inicijativu da podrže ono što radite. To je širi aspekt koji u ovom konkretnom, ali i drugim slučajevima, rezultira umrežavanjem inicijativa zarad zajedničkog cilja.

Canić: To se slažem s Vama. Samo se brinem da je mnogo vremena pored računara potrošeno. Volela bih kad bi se našla mera između neposrednog kontakta i druženja preko Interneta.

Nektarijević: Ali, to ne isključuje jedno drugo.

Canić: Slažem se, ali mene brine još jedna stvar. Internet komunikacija je nametnula i određen pisani jezik. Videli ste da se ta komunikacija svela na nekoliko internacionalnih termina koje morate da koristite. Kad otvorite stranicu, onda je to veb stranica ili je Fejsbuk ili tako nešto. Ne bih mogla da verujem da ću izgovarati rečenice s tim rečima.

Nektarijević:Zašto to mislite? Možda se time Vaš rečnik obogatio?

Canić: Jeste se obogatio, ali je jezik mladih osiromašio, zato što ste zaboravili mnoge divne naše reči koje su i dalje prisutne u Srbiji i postoji opasnost da se izgube.

Nektarijević: Jeste to istina, ali ne bih to prepisala Internetu, već manjku vremena za čitanje. Jedan od razloga za to nesumnjivo je brzina života. Veoma malo ljudi, pogotovo mladih, danas provede tri-četiri sata čitajući neku knjigu.

Politika: Da li među mladima danas važi pravilo: Ako nisi na Fejsbuku, ne postojiš?

Nektarijević: Ako nisi, nema te, tako se kaže. Sama ideja Fejsbuka je kod mene lično prvo naišla na otpor, kao jedan nametnuti vid komunikacije i transparentnosti, prosto potrebe da neko zaviri u tvoj privatni život jer si onoliko interesantan koliko izložiš svog ličnog života na tvom profilu. Međutim, zavirivanja u tuđe živote nikad dosta, pa danas na fakultetima imamo problem da su Internet centri, koji služe da studenti mogu da pristupe materijalima potrebnim za nastavu i ispite, zapravo prebukirani studentima koji provode vreme da Fejsbuku.

Canić: Kako prevesti Fejsbuk na srpski jezik? Fejs je lice, buk je knjiga. Kako? Lični opis? Lična knjiga?

Politika: Gospođo Canić, da li imate profil na tom sajtu?

Canić: Fejsbuk ne koristim. Ono što vidite tamo, to su sve napisali drugi o meni i to mi je draže. Neki se ljudi ubiše da se nađu u centru pažnje, a drugi su to uradili za mene. Internet je učinio svoje.

Politika: Da li planirate možda da otvorite svoj profil na Fejsbuku?

Canić: Ne. Neka ide to ovako kako ide.

Dušan Telesković

[objavljeno: 13/04/2009]

Nastavak na Politika...