Izvor: Blic, 10.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Srbija pred izborom: Evropa ili izolacija"
Nekoliko nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava ocenilo je danas da je Srbija manje privržena poštovanju ljudskih prava i primeni zakona nego što je bila prošle godine i da se nalazi pred izborom - Evropa ili izolacija.
Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, 10. decembra, grupa nevladinih organizacija - Fond za humanitarno pravo, Komitet pravnika za ljudska prava - YUKOM, Inicijativa mladih za ljudska prava, Žene u crnom, Helsinški odbor >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za ljudska prava u Srbiji, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Centar za regionalizam i Nezavisno društvo novinara Vojvodine, apelovala je da današnji dan pokrene Srbiju na samokritičko preispitivanje i poštovanje ljudskih prava.
"Deo vlasti se opasno približio ekstremističkim političkim partijama i grupama u njihovom otvorenom neprijateljstvu prema novinarima, braniteljima ljudskih prava i pojedincima koji postavljaju pitanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava u prošlosti, suprotstavljaju se ratnim pokličima prema Kosovu i BiH, traže da Srbija prihvati vrednosti evropskog društva i odrekne se Miloševićevog nasleđa", navele su te organizacije.
U zajedničkom saopštenju ocenjeno je da radikali nisu samo članovi i simpatizeri Srpske radikalne stranke (SRS) nego da ih ima u vladi, policiji, vojsci, medijima, pravosuđu, državnoj administraciji i samom društvu. U saopštenju se dodaje da se "predsednikove demokrate priklanjaju nazadnoj i radikalskoj Srbiji, grabe mesta u upravnim odborima i svakim danom su dalje od pristojnog društva".
"Evropska zajednica je primorana da prihvati Srbiju sa njenim herojima Ratkom Mladićem i Radovanom Karadžićem - u protivnom Balkan će ponovo goreti. Posebno zabrinjavajuće je postupanje predsednika Srbije Borisa Tadića, koji pokazuje da najviše što može da uradi jeste da se emocionalno solidariše sa građanima na meti i da pozove na uzdržavanje od nasilja prema onima koji politički različito misle i govore", ocenile su te nevladine organizacije.
Nevladine organizacije su upozorile i da "u Srbiji nema ko da brine o ispunjavanju odluka Međunarodnog suda pravde, a da svi znaju da Ratko Mladić nije uhapšen zato što ga štite oni koji treba da narede hapšenje, a da je Radovan Karadžić pod zaštitom pravoslavne crkve".
"To što su obojica optuženi za najstrašniji zločin među zločinima ne brine nijednog srpskog političara. Jedan drugog hrabre da izdrže do 2010. jer ih posle zatvaranja Haškog tribunala niko više neće pitati za haške begunce", piše u saopštenju.
Lađević: Ljudska prava u Srbiji na zadovoljavajućem nivou
Stanje ljudskih prava u našoj zemlji je, prema oceni direktora Službe za ljudska i manjinska prava Srbije Petra Lađevića, na zadovoljavajućem nivou. On je dodao da je sfera ljudskih prava oblast u kojoj, ipak, nikad ne može biti sve ispoštovano i koja se stalno nadograđuje, što je slučaj i kod nas.
"Individualna prava građana ne može unapređivati samo jedan organ niti jedan deo društva, već predstavljaju celinu u kojima se moraju truditi svi iz države kako bi građanin bio zadovoljan ostvarenjem svojih prava", smatra Lađević.
Govoreći o pravima nacionalnih manjina, Lađević je izjavi Tanjugu istakao da je "njegova" služba i u tom segmentu potpuno ispunila mandat, kao i da su manjinska prava na zadovoljavajućem nivou.
"Ima, međutim, mnogo stvari koje su obećane, ali nisu ispunjene i ljudi iz sluzbe će se maksimalno truditi, u saradnji sa drugim državnim organima, da se ta obećanja što pre ispune, a to se, pre svega, odnosi na zaokruživanje tzv. manjinskog zakonodavstva", zaključio je Lađević.
Kandić: Vlast ne može da obezbedi poštovanje ljudskih prava
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, međutim, smatra naše društvo "nepristojnim i primitivnim", u kojem se napadaju osnovna ljudska prava, a vlast nije u stanju da obezbedi njihovo poštovanje.
Ona je rekla Tanjugu da su na "posebnom odstrelu" aktivisti i zaštitinici ljudskih prava.
"Ako poredimo stanje ljudskih prava ranijih godina, ova godina je po mnogo čemu vraćanje unazad", rekla je Kandićeva, ocenivši da "ima događaja za koje bih rekla da ih nismo imali čak i u vreme (Slobodana)Miloševića".
Prema njenim rečima, međunarodna zajednica nema načina kako da Srbiju privoli da primenjuje zakone, ispunjava svoje obaveze, poštuje Međunarodni sud pravde koji je obavezuje da preda haške optuženike.
Deklaracija UN o ljudskim pravima
Deklaracija Ujedinjenih nacija (UN) o ljudskim pravima, kojom se garantuje da su svi ljudi rođeni slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima, proglašena je 10. decembra 1948. godine, od kada se taj datum obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava. Iako pitanje ljudskih prava i nacionalnih sloboda postoji od kada i istorija ljudskog roda, savremena međunarodna regulativa ljudskih sloboda i prava započinje Poveljom Ujedinjenih nacija. Povelja kao jedan od globalnih ciljeva UN proglašava i definiše nužnost saradnje država radi rešavanja "međunarodnih problema ekonomske, socijalne, kulturne ili humanitarne prirode i unapređivanje i podsticanje poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda za sve, bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru".
Svi članovi Ujedinjenih nacija poveljom su obavezani na pojedinačne i zajedničke akciju sa ciljem stvaranja uslova stabilnosti i blagostanja neophodnih za miroljubive i prijateljske odnose između naroda, zasnovane na poštovanju načela ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda.
