Izvor: Politika, 17.Dec.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija postaje deponija štetnih igračaka
Zastareli pravilnik iz 1991. godine ne nalaže traženje svih štetnih supstanci koje su zabranjene u EU. – Lane zabranjen uvoz oko 22 tone igračaka
Roditelji misle da je umesto da uštede nekoliko stotina dinara kupujući igračku na uličnoj tezgi, za njihovog mališana bezbednije ako mu zabavu pazare u prodavnici. Na proizvodima koje „valjaju” ulični preprodavci deklaracije kao potvrde kvaliteta uglavnom nema, a ako je i ima, teško joj je poverovati, jer nalepljena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je na kutiju za lutke u koju je spakovan pištolj. Takve igračke nemaju potvrdu da ih je kontrolisala granična sanitarna inspekcija, kao što mahom nemaju ni dokaz o poreklu. Sve to ne znači da se opasnost može izbeći ako se kupuju u prodavnici jer ni igračke na rafovima ne moraju biti zdravstveno ispravnije od onih sa kartonskih kutija na ulici.
Gotovo sve igračke na srpskom tržištu potiču iz Kine, što ne mora odmah biti znak za uzbunu. Velike svetske kompanije odavno su izmestile proizvodnju na Daleki istok, gde su otvorile pogone u kojima se radi po zapadnim standardima. Naš problem je što, kažu domaći proizvođači i uvoznici, kao i stručnjaci iz državnih institucija, srpski zakon i pravilnik, usvojeni još 1991. godine, ne nalažu inspekciji da proveri sadrže li igračke mnoge štetne supstance zabranjene u proizvodima na tržištu Evropske unije.
– Srbija je postala deponija štetnih proizvoda za najmlađe. Zastareli zakoni i pravilnici glavni su razlozi zbog kojih kod nas svako može da naleti na nebezbedan dečji proizvod. Zbog toga pojedini uvoznici smeju svesno da dopremaju štetnu robu – upozorava Vladimir Ješić, sa portala Bebac.
U toku prošle godine, kažu u sanitarnoj pograničnoj inspekciji, zabranjen je uvoz oko 22 tone različitih vrsta igračaka, dok bi ove godine ta brojka mogla biti umanjena jer je primetan pad uvoza ovih proizvoda. U Sektoru za sanitarni nadzor Ministarstva zdravlja napominju da je uvoznik dužan da pre carinjenja prijavi svaku pošiljku dečjih igračaka kako bi bila utvrđena njena zdravstvena ispravnost.
– Najčešći razlozi neispravnosti ovih pošiljki su hemijska ili organoleptička neispravnost, povećana migracija teških metala, nepostojanost materijala, opadanje kose sa lutaka... Kada se utvrdi da je proizvod neispravan, sledi obavezna zabrana uvoza, povraćaj robe isporučiocu ili njeno uništenje ako povraćaj nije moguć – ističe dr Zoran Nikolić, načelnik pogranične sanitarne inspekcije.
Postupak kontrolisanja obuhvata kontrolu dokumentacije, pregled uslova transporta, tačnije skladištenja, fizički pregled robe, organoleptički pregled i slanje uzoraka robe na laboratorijsku proveru. Svaku pošiljku obavezno prati i isprava nadležnog organa zemlje izvoznika da je zdravstveno ispravna – napominje dr Nikolić.
Od uvoznika se zahteva i potpun prevod deklaracije, odnosno uputstva i ograničenja za korišćenje. Ali, deklaracija katkad nije garant kvaliteta proizvoda.
– Dešava se da oznaku CE, potvrdu da proizvod može da bude pušten u promet, uvoznici lepe na igračke koje nisu bezbedne. Tako se prikriva da je 99 odsto igračaka na našem tržištu očajnog kvaliteta, mada to ne znači da je većina zdravstveno neispravna. Mi pravimo igračke po evropskim standardima i od kvalitetnih domaćih sirovina, samo što su one skuplje. Mušterije nam onda prigovaraju da hoćemo da ih „oderemo” jer su na ulici videle istu igračku sa trostruko nižom cenom, ali ne shvataju da su naši proizvodi bezbedniji po njihovu decu – kaže Slaviša Petrović, vlasnik „D. S. vud arta”, jedan od samo desetak domaćih proizvođača igračaka.
Uputstva roditeljima ponudiće portal www.bebac.com, na kojem će početkom naredne nedelje biti postavljen interaktivni vodič kroz nebezbedne proizvode za decu.
M. Brakočević - V. Vukasović
-----------------------------------------------
Oprezno sa delovima igračaka
Deca u neposrednom kontaktu sa neispravnim igračkama mogu ozbiljno da se povrede, opeku ili dobiju napad gušenja. Mnogi artikli punjeni su raznim vrstama otpada, a opasnost su i replike oružja, kao i mini-motocikli.
– Deca najčešće gutaju sitne predmete poput klikera ili novčića. Ako progutaju predmet ovalnog oblika, najverovatnije će ga izbaciti kroz neku od narednih stolica. Kada pojedu deo igračke koji je oštrijih ivica, neophodno je uraditi nativni snimak detetovog abdomena kojim će biti utvrđeno mesto gde se predmet nalazi. Deca tada mogu da počnu da kašlju ili da se guše, pogotovo ako strano telo dospe do disajnih puteva. Gutanjem oštrog predmeta, mogu da budu oštećeni jednjak, želudac, creva" – ističe dr Emilija Jelenković, pedijatar beogradskog Doma zdravlja „Stari grad”.
[objavljeno: 18/12/2009]
