Izvor: Politika, 23.Jan.2011, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ponovo „zvezda u usponu”
Naši naučnici su treći put zaredom zavredili laskavo međunarodno priznanje koje, očevidno, potvrđuje da nam glavomet ide bolje od rukometa i nogometa
I treći put zaredom srpski naučnici su najviše sveukupno pominjani (citiranje) na čuvenoj „Tomson Rojtersovoj” listi, zbog čega je s razlogom naša zemlja još jednom nazvana „zvezdom u usponu” (Rising Stars)! „Politika” je i tada, nadajmo se i sada, prva to obznanila domaćoj javnosti.
Sada je predvodnica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u, čak, 12 istraživačkih područja – dva više nego u januaru prošle godine kada je zavredela laskavo međunarodno priznanje. Ili naučna oblast pride u poređenju s poslednjim sameravanjem na izmaku 2010. Na kojem su to novom naučnoistraživačkom polju ovdašnji učeni ljudi isprednjačili?
Krupan iskorak u objavljivanju naučnih članaka (radova) načinjen je, u istom mesecu pre godinu dana, u biologiji i biohemiji, hemiji, kliničkoj medicini, računarskim naukama, naukama o materijalima, matematici, inženjerstvu, neuronaukama, farmakologiji i toksikologiji i fizici.
Gusto, veoma gusto sito
U međuvremenu je preuzela vođstvo u poljoprivrednim istraživanjima – što je razumljivo imajući u vidu pedološko-klimatske osobenosti i bogato stručno zaveštanje iz minulih decenija, i svemirskoj nauci (a to nije, baš, lako rastumačiti).
Na počasnom spisku naučnih „zvezda u usponu” nalaze se Litvanija (članica Evropske unije), Gana, Saudijska Arabija, Bugarska (EU zemlja), Vels (deo Ujedinjenog Kraljevstva, pa i EU), Etiopija, Trinidad i Tobago, istorijski iščezla Jugoslavija (?) – za molekularnu genetiku i biologiju – i pridošlica Pakistan.
(Svako dalje ocenjivanje i procenjivanje prepuštamo vašoj mašti i dobrim namerama.)
Najuglednije i najcenjenije sameravanje ma čijeg naučnog doprinosa u svetu, „Sajens voč” (Science Watch) pod okriljem „Tomson Rojtersa”, obuhvata praćenje učinka pojedinaca, ustanova, zemalja i časopisa u minulih deset godina. Naučnici i institucije moraju da pređu „čarobni prag” u ukupnom broju citata koji ih svrstava u jedan odsto (1%) odabranih na svim meridijanima! A zemlje i časopisi (više od 11.000) iz 22 istraživačka područja izašli u protekle dve godine da budu u gornjoj polovini razvrstavanja izabranih. Iz tog mnoštva se izdvoji 1.800 najboljih članaka, što predstavlja samo 0,1 posto svih objavljenih za 24 meseca. Gusto, veoma gusto sito, zar ne?
Dvomesečno osvežavanje
I to se svaka dva meseca proverava i osvežava novim podacima, na osnovu kojih se uspinje ili silazi na lestvici naučničke počasti.
Srbija je u nekoliko navrata 2009. izdvojena na stranicama besplatnih veb usluga (web servis) kompanije „Tomson-Rojters”, koja kroz sažete statističke izveštaje obelodanjuje pregled ključnih kretanja u osnovnim naučnim istraživanjima u celom svetu. Procene koje ukazuju na ubrzan napredak srpskih istraživača i ustanova utemeljene su na bibliometrijskim podacima, prikupljanim za potrebe druge usluge istog ponuđača, nazvane „Suštinski naučni pokazatelji” (Essential Science Indicators), čije se korišćenje naplaćuje.
Kompanija „Tomson-Rojters”,koja kroz sažete statističke izveštaje obznanjujepregled ključnih kretanja u osnovnim naučnim istraživanjima u celom svetu, svojevremeno je preuzela Institut za naučne informacije iz Filadelfije, najčuveniju međunarodnu ustanovu u scijentometriji (ocenjivanje naučnog doprinosa), koja je uvela razvrstavanje naučnika, časopisa i disciplina prema navođenju (citiranju).
Same naučnike i, nadajmo se, državne zvaničnike valjalo bi osobito da raduje saznanje da je naša zemlja predvodnica u danas najbitnijim područjima za istraživanje i visoko obrazovanje.
Da li to znači da nam glavomet ide bolje od rukometa i nogometa?
Stanko Stojiljković
objavljeno: 24.01.2011
