Izvor: S media, 28.Okt.2010, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija pod teretom korupcije
Korupcija, eufemistično nazvana kriminal „belih kragni“, jedan je do najtežih kriminalnih dela koja haraju srspkim društvom. Srbija je u tom poslu na neslavnoj poziciji na svetskoj lestvici visokokorumpiranih zemalja.
Peta regionalna konferencija za centralnu i istočnu Evropu i centralnu Aziju „Saradnjom protiv korupcije“ koja je počela u Beogradu trebalo bi da unapredi borbu protiv najrasprostranjenijeg oblika kriminala. Skup, na kome će učestvovati tužioci >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << iz više od 20 zemalja, treba da posluži i za razmenu podataka, informacija i novih metoda rada u sprečavanju korpucije. Ekspanzija transnacionalnog kriminala, šverc i trgovina drogom i pranje novca uslovili su zajedničku borbu zasnovanu na regionalnoj i međudržavnoj saradnji tužilaštava.
Tužilaštvo je više nego bilo koja institucija izloženo udaru mita i korupcije što je u prošlosti neretko rezultiralo odbacivanjem krivičnih prijava ili lošim optužnicama s manjkom materijalnih dokaza. Sada vlada uverenje da su prvosuđe i tužilaštvo sposobni da iznesu teret borbe protiv korupcije i da će ono što u prethodnih 20 godina nije urađeno biti pusta prošlost.
Činjenica da se u taj segment do sada najmanje smelo da dira potvrđuje da je karika između krupnog kapitala i predstavnika vlasti bila jača od pionirskih pokušaja pojedinaca da taj lanac prekinu. Poslednji dobar trenutak za razbijanje korupcije i sistema pranja novca bio je akcija „Sablja“ koja je, međutim, posekla klasičan i delove organizovanog kriminala a da nije ni začeprkala u „bele okovratnike“. Tako propuštena prilika izrodila je rast i uspon kriminalnog dela koje se najčešće vrši u samom vrhu politike i privrede.
Ni višegodišnje postojanje Vladinog tela Saveta za borbu protiv korupcije nije pomoglo da se dobiju odgovori na pitanje ko je sve i zahvaljujući kome i sa koliko novca kupio neprikosnoven poltički i svaki javni uticaj. Brojni su primeri korpucije koje su članovi Saveta iznosili javnosti ali su najčešće završavali kao novinsko štivo bez poslednje adrese – sud. Na putu do suda korupcija je nastavljala svoje delovanje.
Riba smrdi od glave, al’ se čisti od repa
Ukoliko bi poneki od rešenih slučajeva i dopao suda bile bi to najčešće „sitne ribe“ u procesima koji nemaju „glavu“ što bi u krajnjem rezultiralo neadekvatnim kaznenim merama i blagim zatvorskim kaznama. Zbog toga su već famozne „mafije“, čiji su članovi pohapšeni pre nekoliko godina, ostavile utisak sitnosopstveničkih preduzeća koja su se, eto, malo zaigrala i zaboravila da nešto od protivpravno prisvojenog „kolača“ odvoje i za državnu kasu na ime poreza. Tek, među đubretarima, drumarima, carinicima, prosvetarima, stečajnim radnicima,... i ostalima koji su tada proglašeni najvećom opasnošću po društvo nema nikoga ko bi se kao u dobrom filmu moga da nazove „kapo di tuti kapi“. Bio je to jedan od onih pucnjeva u prazno pravne države kojima je zagrebana samo površina dok se u talog nije smelo, ili nije želelo i htelo.
Međunaradni skup tužilaca u Beogradu samo je jedan u nizu aktivnosti koje bi država trebalo da preduzme u rešavanju višegodišnjeg problema. Nebrojano puta najavljivana je borba kojom će korpucija biti suzbijena ali se od najave nije otišlo daleko. Ni zakoni koju su u poslednje dve godine u tu svrhu doneti nisu dali zavidne razultate. U očekivanju prelaska sa reči na dela i konkretnih poteza koji sežu u srce mafijaškog koncepta, najavljena je i rekonstrukcija Vlade u čijem će sastavu možda biti spremnijih i spretnijih da pravosuđe odlučnije povedu putevima prava i pravde.
Dejan St. Jeremić
