Izvor: Blic, 22.Maj.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija osporava nadležnost suda
Po tužbi Hrvatske protiv SR Jugoslavije za genocid tokom rata 1991-1995, pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu u ponedeljak počinje rasprava na kojoj će pravni tim Srbije pokušati da ospori nadležnost ovog suda. Argumenti koje će naš pravni tim u narednih pet dana iznositi sudijama zasnovani su na tome da u vreme pokretanja tužbe SRJ nije bila članica UN niti potpisnica Konvencije o genocidu, kao i da su najteži zločini navedeni u tužbi počinjeni pre 27. aprila 1992. godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kada SRJ, kao takva, nije postojala.
„Još jedan argumet predstavlja činjenica da se MSP proglasio nenadležnim po pitanju tužbe koju je SRJ pokrenula protiv država članica NATO alijanse zbog agresije 1999. godine", kaže za „Blic" šef pravnog tima Srbije i ekspert za međunarodno pravo prof. dr Tibor Varadi i dodaje da veruje da će odluka biti dobra za nas.
On naglašava da će petodnevna rasprava biti čisto pravnotehničke prirode i očekuje da će biti gotova u petak, dok će odluka najverovatnije biti doneta tek na jesen. Varadi kaže za „Blic" da je Hrvatska najavila da će tražiti i materijalnu odštetu, ali da taj zahtev još nije zvanično stavljen u postupak.
- Jedini osnov po kome sud može da postupa u ovom slučaju je Konvencija o genocidu, a naš prigovor je taj da je SR Jugoslavija postala članica Ujedinjenih nacija 2001. godine. Pored toga, hrvatska tužba obuhvata pitanja kao što su vraćanje kulturnih dobara iz Hrvatske, pružanje informacija o nestalim licima, za koje mi smatramo da ne potpadaju pod nadležnost ovog suda na osnovu Konvencije o genocidu - pojašnjava za „Blic" član pravnog tima i advokat iz Beograda Vladimir Đerić.
Tek ukoliko bi se sud proglasi nadležnim za rešavanje ovog slučaja, raspravljalo bi se o suštini tužbe, odnosno bilo bi otvoreno pitanje da li je bilo genocida u Vukovaru i drugim delovima Hrvatske. Tada bi, prema rečima Varadija, postupak trajao najduže dve godine, a naš pravni tim bi imao opciju da pokrene protivtužbu
za genocid nad Srbima u Hrvatskoj. Međutim, kako objašnjava član pravnog tima i advokat iz Beograda Vladimir Đerić, o protivtužbi bi najpre morala da odlučuje Vlada Srbije, kao i o svim ostalim značajnijim procesuiranim predmetima.
- Ukoliko se MSP proglasi nadležnim u ovom predmetu, naš adut bi predstavljala činjenica da pred Tribunalom za ratne zločine u Hagu još niko nije optužen za genocid u Hrvatskoj - ističe Đerić.
On objašnjava da za razliku od tužbe koju je 1993. godine pokrenula BiH protiv SRJ za kršenje Konvencije o genocidu, tadašnja vlada nije postavljala pitanja da li smo kao nečlanica UN uopšte bili obavezani njenim konvencijama. Poznato je, naime, da je u to vreme naša država smatrala da je nepravedno izopštena iz ove organizacije i iz petnih žila se trudila da pokaže kako i dalje poštuje sva prava i obaveze koja slede iz članstva UN, tako da je prihvatila nadležnost MSP ulazeći u raspravu po tužbi BiH, kao i podnošenjem protivtužbe protiv BiH 1997. godine.
Podsećanja radi, u februaru 2007. godine stavljena je tačka na četrnaest godina dug spor pred MSP po tužbi BiH protiv tadašnje SRJ za genocid. Tužba je delimično odbijena, a prihvaćena je u delovima gde se Beograd tereti za nesprečavanje masakra u Srebrenicu, kao i za neprocesuiranje osoba koje su optužene za genocid, odnosno njihovo neisporučivanje Tribunalu za ratne zločine u Hagu.
Pored profesora Varadija i Đerića, u pravnom timu koji će pred MSP zastupati Srbiju, nalazi se i profesor Anreas Cimerman iz Berlina. Hrvatsku, takođe, zastupa veoma jak tim stručnjaka na čelu sa Džejmsom Kromfordom, uglednim profesorom i advokatom iz Velike Britanije.
O tužbi Hrvatske protiv bivše SRJ
Uoči početka rasprave na MSP o tužbi Hrvatske protiv bivše SRJ za genocid, podnesene pre devet godina, nema zvaničnih naznaka da bi Hrvatska mogla povući tužbu. Tužba je, doduše, u proteklim godinama doživela izmene. U prvoj verziji iz 1999. godine, koju je sastavio američki advokat Dejvid Rivkin, SRJ je optužena za agresiju na Hrvatsku i genocid, najpre nad Hrvatima 1991, a onda i nad Srbima 1995. godine, jer da je pre početka „'Oluje’ naredila, podstaknula i prislila srpsko pučanstvo" iz Krajine da napusti to područje. Nova Vlada Ivice Račana ocenila je da je podnesena tužba napisana traljavo i zatražila od Haškog suda da prolongira raspravu kako bi prikupila potrebnu dokumentaciju. Odustala je od inkriminacije za genocid nad Srbima, imenovala novu ekipu, prikupila 3.000 stranica materijala i dostavila je Hagu.
Nakon presude MSP na tužbu BiH protiv SRJ prošle godine, u Hrvatskoj su ugledni pojedinci ocenjivali da Hrvatska ima manje šanse od BiH da dobije tužbu i da bi bilo najbolje da je povuče, ali to predstavnici vlasti nisu dozvolili, s tim što su njihova mišljenja bila podeljena oko toga na koji način čitavu stvar dovesti do kraja. Bilo je mišljenja da Hrvatska treba da postigne nagodbu izvan suda sa Srbijom.
.jpg)
