Izvor: Politika, 10.Apr.2014, 11:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija očekuje pozitivan izveštaj EK o obrazovanju
Srbija mora da reguliše priznavanje stranih diploma i da omogući strancima uslove školovanja kao i domaćim studentima
Zvanično otvaranje pregovaračkog poglavlja 26, koje se odnosi na obrazovanje, omladinu, sport i kulturu, moglo bi da bude na međuvladinoj bilateralnoj konferenciji naše zemlje i Evropske komisije u decembru ili januaru iduće godine, najavljuje prof. dr Zoran Mašić, šef pregovaračkog tima za ovo poglavlje i državni sekretar u Ministarstvu prosvete, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nauke i tehnološkog razvoja.
On kaže da je ovo jedna od lakših oblasti u procesu ulaska Srbije u EU i da je mišljenje države da će ovde najbrže doći do usaglašavanja, iako imamo i nekoliko slabih tačaka.
Dr Mašić je u razgovoru za „Politiku” rekao da je utisak svih da su u Briselu bili zadovoljni onim što je Srbija u ovoj oblasti postigla, a da će se tačna ocena znati kada stigne izveštaj, koji se očekuje u septembru.
– Sada čekamo zapisnik o obavljenim skrininzima od strane Evropske komisije, u kojima će konstatovati da li ispunjavamo uslove da se otvori ovo pregovaračko poglavlje. Očekujemo da će izveštaj biti pozitivan, a do tada ćemo otkloniti i neke naše nedoslednosti, poput priznavanja stranih diploma. Imamo pripremljenu izmenu Zakona o visokom obrazovanju i nakon konstituisanja novog parlamenta i vlade ići će u što hitniju proceduru, kao i akcioni planovi za realizaciju Strategije razvoja obrazovanja do 2020. – objašnjava Zoran Mašić.
Srbija mora da završi i zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija i da usvoji uredbu o nediskriminaciji dece migranata kada je reč o obrazovanju. Naime, tokom razgovora u Briselu, a održana su dva sastanka (jedan na kojem je Srbija informisana o pravnim tekovinama EU i drugi, na kojem je naša delegacija govorila o usklađenosti naših zakona sa zakonima EU), jedna od tema bila je i pristup obrazovanju i pravne tekovine EU.
– U ovom poglavlju nalazi se praktično jedna jedina direktiva EU. Naime, zemlje EU su još 1977. godine donele direktivu koja podrazumeva da deca radnika migranata koja žive i rade u nematičnoj zemlji imaju ista prava u procesu obrazovanja kao i deca u matičnoj zemlji, u svim nivoima obrazovanja. Ovo je u Srbiji delimično usaglašeno: izjednačeni su uslovi pristupa osnovnim i srednjim školama deci stranih lica koja imaju dozvolu boravka u našoj zemlji, a određena diskriminacija postoji u oblasti visokog obrazovanja – objašnjava Mašić.
U Srbiji, strani studenti mogu da studiraju samo kao samofinansirajući, dakle da plaćaju troškove studiranja, dok ta direktiva podrazumeva da studenti iz zemalja EU, ako ispunjavaju uslove, moraju da budu budžetski studenti, da imaju pravo na stipendiju...
Na naš komentar da će ovakvo rešenje verovatno izazvati negativne reakcije u akademskoj javnosti, državni sekretar odgovara da do negativnih rekcija može doći samo zbog neobaveštenosti, jer će važiti pravilo reciprociteta. To znači da će naši studenti moći da konkurišu na prestižnim evropskim univerzitetima i budu na budžetu, ako je u pitanju državni fakultet, i da dobijaju stipendije.
Osim toga, dodaje, pregovaračko poglavlje neće se zatvoriti ako to ne uradimo, što svakako neće biti odmah, jer je poslednji rok – neposredno pred zatvaranje pregovaračkog procesa 2018. godine.
Mašić kaže da su predstavnici Evropske komisije informisani o tome koje smo sve zakone doneli u oblasti obrazovanja, koliko imamo dece, koliko škola, odeljenja, a koliko nastavnika, kakvi su rezultati PISA testa... Predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje prof. dr Srđan Stanković predstavio je sistem visokog obrazovanja u našoj zemlji, o celoživotnom obrazovanju govorila je prof. dr Zorana Lužanin, član Nacionalnog prosvetnog saveta, o učešću u programima EU direktorka Tempus kancelarije Marija Filipović Ožegović...
– Pre nego što je počeo bilateralni skrining, mi smo od Direktorata dobili čitav set pitanja na koja smo pismeno odgovorili, a na sastanku su pitali za pojašnjenja nekih podataka, poput onoga koliki je obuhvat dece u predškolskom obrazovanju od tri i četiri godine pa do polaska u školu, a tražili su tu i dodatne podatke – koliko je rođeno dece u generaciji koja je ove godine upisala školu, koliko je upisano u osnovne škole... – kaže Zoran Mašić i dodaje da će Srbija morati naknadno da dostavi odgovore na nekih pet pitanja.
------------------------------------------------------------------------------
Srbija pozvana u „Erazmus plus”
Srbija je u Briselu istovremeno dobila i predlog sporazuma između Vlade Srbije i EU o učešću naše zemlje u programu „Erazmus plus”, u okviru kojeg su od januara ove godine objedinjeni svi evropski projekti, od „Tempusa” do „Marije Kiri”... Pošto je Srbija već izrazila želju da učestvuje, Vlada sada mora da ovlasti našeg ambasadora da potpiše taj sporazum do kraja aprila, a potom sledi uplata članarine od 185.000 evra, što je već planirano u budžetu. Nakon toga možemo da konkurišemo za projekte.
Sandra Gucijan
objavljeno: 10.04.2014.
.jpg)
